SRPSKO POMORJE OD 7 DO 10 STOLECA !!!

DONALD.

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
272
Aрхеолошко виђење прошлости једног дела некадашње српске државе, Поморја !

На основу податка које пружају покретни археолошки налази, као што је накит из ископаваних гробаља или грнчарија из утврђења и манастира, показуjе који су народи живели: претежно Срби, а уз њих и Латини !

STRANA 1
STRANA 2
STRANA 3
STRANA 4
STRANA 5
STRANA 6
STRANA 7
STRANA 8
STRANA 9

Разговор са др Ђорђем Јанковићем о књизи "Српско Поморје од 7. до 10. столећа". Емисија Радија "Светигора" (аудио запис mp3 - 27:36 минута - 4.7 МБ)
 
Да, да... Ево појавила се и реч науке.

Од стотина истраживаних локалитета Источног Јадрана, ни на једном нису нађени остаци албанске културе у периоду од 7. до 10. века. А нађени су за Латине, Србе (тадашња већина између Цетине и Дрима), Грке, Црвене и Беле Хрвате, Бугаре...

Дакле, Албанци су дошли у неком моменту после 11. века. Случај завршен.

Књига је иначе цела бесплатно на мрежи:

-------------------------------------------------

Саопштење за медије, 23. август 2007.

Објављена прва археолошка синтеза Поморја

МОНОГРАФИЈА „СРПСКО ПОМОРЈЕ ОД 7. ДО 10. СТОЛЕЋА”


image001.jpg


• Нова књига београдског стручњака за Средњи век, др Ђорђа Јанковића, објављена је у папирном и електронском облику

• Поред синтезе читавог века модерне археологије, књига ексклузивно доноси и резултате најновијих истраживања који су од велике важности за спознају етногенезе народа Источног Јадрана.

• Издавачи папирног издања: Српско археолошко друштво и Завичајни музеј Херцег-Нови<br>

• Издавач електронског издања: Културна мрежа „Пројекат Растко”

Нова књига београдског научника Ђорђа Јанковића је археолошко виђење прошлости једног дела некадашње српске државе, Поморја, дакле, области од ушћа Дрима до ушћа Цетине. Окосницу књиге чине археолошка налазишта из Црне Горе, од којих је нека и сам аутор истраживао. Аутор се није задржао само на Поморју, већ је, вођен археолошким особеностима, у разматрања укључио и Метохију, данашњу Албанију и друге области, битне за разумевање оновремених збивања у Поморју.

У књизи је кроз поглавља обрађено неколико тема о којима је аутор располагао са довољно грађе. То су археолошки слојеви образовани у одређеним историјским околностима, фазама кроз које је пролазило Поморје у 7-10. столећу. Затим је приказао гробне налазе из времена пред арапски напад 866. године, када су Арапи пробали да се трајно населе у Боки. Сакупио је и обимну грађу о црквама и њиховом каменом украсу, као и о градовима.

На основу податка које пружају покретни археолошки налази, као што је накит из ископаваних гробаља или грнчарија из утврђења и манастира, показао је који су народи живели: претежно Срби, а уз њих и Латини. Значајан простор аутор је посветио Комани – Кроја култури образованој између Охридског и Скадарског језера у 9. столећу, коју овај аутор приписује Црвеним Хрватима. На крају је дата општа слика друштва и историје Србије у Поморју, а нарочито Цркве.

Књига је драгоцен допринос спознавању прошлости и културе југоисточне Европе у 7-10. столећу. У њој је објављена нова археолошка грађа, до сада непозната, пре свега из манастира Иловице и Свача. Ту су и нова тумачења и датовања старих података, као у случају крстионице из доба кнеза Вишеслава, цркава у Дољанима и Дукља, гробља у Каменом, Комани – Кроја културе, итд. Књига је снабдевена великим бројем слика археолошке грађе, како оне покретне (грнчарија, накит, делови појасева и сл.) тако и оне непокретне (планови цркава, градова, двораца), што омогућује читаоцу да сам доноси закључке о запретаној прошлости Зете и Срба. На неки начин, књига је и одговор на бројне научно неутемељене публикације о наводној посебности Црне Горе према Србима и Србији у Средњем веку.<br>

Др Ђорђе Јанковић је аутор бројних научних чланака као и монографија „Подунавски део области Аквиса у VI и почетком VII века” (1981), „Словени у југословенском Подунављу” (са М. Јанковић, 1990) и „Српске громиле”

Шеф је Катедре за средњевековну археологију Филозофског факултета у Београду, професор на Академији за уметност и конзервацију СПЦ и доскорашњи председник Српског археолошког друштва.

Дистрибуција за Србију: Књижара „Иницијал”, Кнез Михаилова 35, Београд, е-пошта: info@inicijal.com, телефон +381 (11) 639-232,

Дистрибуција за Црну Гору: Завичајни музеј у Херцег-Новом, е-пошта: muzej@cg.yu телефон: +382 (69) 514 661 (од септембра 2007)

Електронско издање: Културна мрежа „Пројекат Растко”:
http://www.rastko.org.yu/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf
(због бројних илустрација електронско издање је велико 27 Мб
и нешто дуже ће бити скидано на споријим Интернет-везама )

-------------------------------------------------

Engleski rezime:
http://www.rastko.org.yu/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje-info_en.html
 
stari Vujdine,buduci da si cini mi e expert za prstenje treba mi pomoc,zapravo 2

1) objasni mi malo vise o nibelungovom prstenu,mislim,on bese zvizdao ili tako nesto,ne secam se,kako u to doba takvo cudo tehnike:)
2) treba da se verimk,pa reko da idemo zajedno da kupim prstenje,vidim razumes se,a nebi da mi ovi mangupi zlatari uvale neki fush :):)
 
Kulinov praunuk:
Вујадине, Стројимир се именом помиње пет пута у књизи, а његова породица и много више, јер су део епохе и територије коју обрађује књига.

Ма то знам, прочитао сам је два пута да би нашао бар нешто о прстену и ништа, тако ће проћи и они други експонати, или шта ли ће бити. Значи ли то да ништа није сигурно доказано у оних неколико страница. Нормално и не може се ништа доказати, чак ни да су нађени тамо где пише да јесу, јер није употребљен ни један могући опис њиховог настанка и доласка на то место. Вероватно су донешени од некуда као ратни плен или купљени, или откупљени од некога, а једино да се докаже да их је становништво које је тамо становало те предмете тамо и произвело онда би било веродостојно и онда би се могло рећи оно што се са тиме желело рећи, а овако се може сматрати као лош покушај објашњавања нечега.
 
Мислим да ће до краја године бити објављена барем три научна рада о Стројимировом печату. Ствар са печатом је толико нова (од пре годину дана) да и није могло брже. Јанковићеве приче по новинама о печату делују за сада уверљиво. Видећемо.

Што се грнчарије и делимично архитектуре тиче је друга ствар. У већини случајева грнчарију производи локално становништво, а и културно/етнички и хронолошки је осетљива.

На грнчарији, архитектури и погребним обичајима се и заснива Јанковићева монографија. Не само да је та књига прва на ову тему, него је и прилично супериорно извела оно шта је хтела да разјасни.

Који ти његов закључак не паше?
 
Овај део из поглавља "Писменост" је једино што се односи на печат директно (214. страна):

"Нешто млађи печатњак архонта Стројимира имао је грчки натпис. У Бугарској се користио грчки језик, или само писмо, за писање бугарским језиком. Не зна се да ли Стројимиров печатњак потиче из доба када је владао делом Србије, или када је живео у Бугарској. Свакако показује да је знао и користио грчки језик, а тако је морало бити и са државним писарима."


Мислим да ће и ЂЈ да пише посебан текст на тему печата.
 
Kulinov praunuk:
Овај део из поглавља "Писменост" је једино што се односи на печат директно (214. страна):

"Нешто млађи печатњак архонта Стројимира имао је грчки натпис. У Бугарској се користио грчки језик, или само писмо, за писање бугарским језиком. Не зна се да ли Стројимиров печатњак потиче из доба када је владао делом Србије, или када је живео у Бугарској. Свакако показује да је знао и користио грчки језик, а тако је морало бити и са државним писарима."


Мислим да ће и ЂЈ да пише посебан текст на тему печата.

Naravno. Natpis na pečat je nesumnjivo napisan na grčkom. I izaći će poseban istorijski članak u kome će pečat biti detaljno analiziran.U ovoj knjizi se pominje isključivo kao materijalni dokaz i nije potrebno raspravljati o njemu. Potvrdjeno je da je autentičan.
 
Не свиђа ми се онај политички део који је хтео доказати да тамо нису живели Албанци а Бели и Црвени Хрвати јесу. Неки историчари, исте школе и ранга, су писали да су албанска племена живела по брдима, и силазили доле само кад није било опасности. Не знам да ли је неко тражио и по брдима неке доказе, али их није навео. И то није потребно никоме, доказивати ко је тамо живео нема никакву политичку вредност, а ово је политичка борба запада против остатака комунизма, којега они још увек сматрају штетним по њихову будућност, а наши су упрегли све снаге да се супроставе томе, и да очувају тековине неке борбе, која се такође не може доказати, јер никога то више на западу ни не интересује, а не видим разлога за такво нешто. Место тога било би боље доказивати да су способни владати а да не морају пљачкати свој властити народ и продавати им нешто безвредно за скупе паре. И да се већ једном прилагоде новом поредку који је већ на таквој снази да га само атомски рат може спречити. Оно о грчком језику сам већ доказао да није тачно, прије ће бити бугарски или руски, кијевски, а може бити и српски али док је био заједнички са бугарским и руским.
 
vujadin:
Не свиђа ми се онај политички део који је хтео доказати да тамо нису живели Албанци а Бели и Црвени Хрвати јесу. Неки историчари, исте школе и ранга, су писали да су албанска племена живела по брдима, и силазили доле само кад није било опасности. Не знам да ли је неко тражио и по брдима неке доказе, али их није навео. И то није потребно никоме, доказивати ко је тамо живео нема никакву политичку вредност, а ово је политичка борба запада против остатака комунизма, којега они још увек сматрају штетним по њихову будућност, а наши су упрегли све снаге да се супроставе томе, и да очувају тековине неке борбе, која се такође не може доказати, јер никога то више на западу ни не интересује, а не видим разлога за такво нешто. Место тога било би боље доказивати да су способни владати а да не морају пљачкати свој властити народ и продавати им нешто безвредно за скупе паре. И да се већ једном прилагоде новом поредку који је већ на таквој снази да га само атомски рат може спречити. Оно о грчком језику сам већ доказао да није тачно, прије ће бити бугарски или руски, кијевски, а може бити и српски али док је био заједнички са бугарским и руским.

STVARNO? E SVAKA TI ČAST! :roll:
 
vujadin:
Не свиђа ми се онај политички део који је хтео доказати да тамо нису живели Албанци а Бели и Црвени Хрвати јесу.

Ово горе ти је политички а не археолошки приступ, па тиме мало и офтопик. Немам званичан став.

vujadin:
Оно о грчком језику сам већ доказао да није тачно, прије ће бити бугарски или руски, кијевски, а може бити и српски али док је био заједнички са бугарским и руским.

Па има још пар људи у Београду који су слично мислили:

Професор [Радмило] Петровић наглашава да је за датовање веома важна двојезичност на печату, односно то што је један део текста исписан на грчком, а други на старословенском језику.
– Текст на печату начињен је симетричном употребом два језика и писма – каже. – Текст иде око једне печатне розете, као оквира са представом византијског патријаршијског крста у средини. На грчком језику исписано је ГОСПОДЕ ПОМОЗИ, а на старословенском — СТРОЈИМИРУ. Рекао сам већ да ћирилица у Србију није могла да уђе у употребу пре владавине Часлава Клонимировића, у времену од 927. до 950.

Али су тренутно у мањини, јер је ипак изгледа ово заиста грчка ета и јота у имену, не ћирилска... + Κ~[ΥΡΙ]Ε ΒΟΙΘ · СΤΡΟΗΜΙΡ

(Без обзира што ја лично сматрам да је ћирилица старија од Свете браће, али ово са печатом тешко да је доказ за то.)
 
Prof. Radmilo Petrović mi je predavao Opštu istoriju starog veka. Medjutim, ni ja ne verujem da se radi o dvojezičnosti nego o imenu napisanom takodje na grčkom, s tim što je ime STROJIMIR prilagodjeno izgovoru pa je za razliku od Porfirogenitovog spisa prvo u imenu upotrbljena eta pa jota.
 
AKHENATON:
Ne moraš da kometarišeš, nego piši studiju "NATPIS NA PEČATU KNEZA STROJIMIRA", jedva čekam da vidim taj tvoj "DOKAZ"....

"Mislim nisam ja Ceca Veličković, ali i ja tražim dokaz", što kaže jedan profa matematike....

Ето сам си потврдио доказ, кажеш КНЕЗ СТРОИМИР и то ти пише на печату, јер печат служи за потпис а не за штампање инвокација. Проблем је само што је то писано старославенским словима а неким старинским називом за кнеза, вероватно старобугарским или староруским а можда су и Срби тако говорили у то време. Чуће се за неколико дана, кад добијем потврду од Македонаца. Ни хиљаду лажи не може направити једну истину. Грци се већ слажу да је задње слово требало бити велико а не мало да је написано на грчком, али кад је грчко мало онда је старославенско велико, а обадва се исто изговарају, јер су истог порекла. Овде сам ти навео два примера зашто није грчки него старославенски.
 
I to ti je taj "dokaz" ?...:roll: I Ceca bi to umela bolje...:roll:

Ajd onda mi objasni što nema titule na pečatu kneza Stracimira? Tu se jasno vidi šta piše... A simbolička i verbalna invokacija se stvalja, da bi potpis onog na pečatu izgledao validnije, važnije.

Taj natpis ako ga čitaš na staroslovenskom, ništa ne znači, tek na grčkom dobija smisao...Nemoj da se zamlaćuješ.....:roll:
 

Back
Top