OTPOR INVAZIJI:ISTORIJA MUZIKE

Zmajche90

Zainteresovan član
Poruka
386
Podstaknuta dobrom voljom izvesne osobe na forumu poznate kao @ j.s.bach,a usput i primetivsi temu na kojoj se kritikuju ''mladji'' forumasi zbog svojih tragikomicnih ispada nastalih,pretpostavljam,zbog neznanja,odlucila sam da postavim ovu temu.Tuzno je sto makar jednu slicnu temu nisam uspela da nadjem na ovom podforumu.Pozivam sve zainteresovane za podizanje svog muzickog,ali i opsteg obrazovanja,da mi se prikljuce...Otvoreno je za sve muzicke zanrove...
 
Pokusacu da hronoloskim redomukratko prikazem razvoj evropske klasicne muzike ..
Muzika prvobitnih zajednica
Muzika starih civilizacija(sumerska i postsumerska,egipatska,asirska,grcka i rimska)iz tog perioda sacuvana je uglavnom robovlasnicka muzika.
Muzika srednjeg veka(V-XIII(XV)v.) dominira vokalna tradicija,muzika se deli na crkvenu(duhovnu) i svetovnu.Svetovna se deli na feudalnu i kmetovsku(dvorsku i gradsku)
Renesansni period(XIV-XVIv)--pocinje razvoj instrumentalne muzike,zapadno-crkvena muzika se polako oslobadja strogih pravila..Najznacajniji stvaraoci: Palestrina,Laso,Monteverdi,Morencio,de Venoza,,Andrija i Djovani Gabrijeli...
Barok (XVII-do polovine XVIIIv.)-muzika se i dalje deli na duhovnu i svetovnu,u duhovnoj se po prvi put javljaju oratorijumi(stvoreni od strane jezuita kao pandan novonastaloj operi).U svetovnoj muzici se pojavljuje opera,a instrumentalna muzika po prvi put postaje samostalna.Najpoznatiji kompozitori:J.S.Bah,Hendl,Koreli,Vivaldi,Lili
Predklasika (1730.nastaje,podudara se sa krajem baroka i pocetkom klasike)-reforma opere od strane Gluka,pored njega isticu se i Fransoa Kupren i Domeniko Skarlati
Klasika (Javlja se na polovini 18.v)-Hajdn,Mocart,Betoven,ravija se instrumentalna muzika,potovo orkestarska i klavirska...
Romantizam (19.v)Betoven,Subert,Suman,Sopen,Mendelson,List,Brams,Berlioz,Cajkovski,Verdi,PuciniVagner
Impresionizam (kraj19.v.) Debisi Ravel,nove spoznaje u harmoniji
ekspresionizam i neoklasiika (20.v.) Prokofjev,Bartok,Stravinski
 
ЏЕЗ

Музички стил настао почетком XX века у САД; о пореклу речи постоји више тумачења, али се ни једно не може сматрати утентичним. Основне музичке карактеристике су: синкопа, вибрато и стална ритмичка пулсација у такту 4/4 која нема одговарајућу паралелу у класичној музици. Најуобичајенија форма је тема са варијацијама које се импровизују на стални хармонски скелет оригиналне теме, услед чега ствараоци у џезу представљају извођаче, а не композиторе као у класичној музици. Централни инструмент џез ансамбла је бубањ са помоћним удараљкама; са клавиром, гитаром и контрабасом, он чини ритам секцију; нарочито се примењују дувачки инструменти (саксофон, кларинет, труба и тромбон, а у новије време и флаута, обоа, рог) и вибрафон. Величина ансамбла варира од трија до пуног симфонијског џез оркестра у коме сваки инструмент може имати улогу солисте; док у малим ансамблима импровизују сви инструменти на задату тему, џез оркестар се служи писаним аранжманима, а импровизују само поједини солисти. Мада џез музика не искључује могућност плесања, она се више приближава типу класичне концертне музике него плесној музици, и оштро се разликује од шлагера.

Великој популарности и универзалности џез музике допринели су не само хетерогени елементи његовог уметничког израза него и сами њени пропагатори, изводјачи који су махом велики виртуози на својим инструментима. Идиоме џеза са успехом је у својим композицијама применио Џорџ Гершвин, а делимично је џез утицао на многе савремене композиторе класичног смера, нпр. Стравинског, Хиндемита, Вајла, Кшенека, Милоа и др.
 

Back
Top