195. град ПЕЋ, престоница Метохије – Први пут се помиње под овим именом 1202.године. У средњем веку постоја седиште архиепископије па патријаршије. Он је био културни центар српске средњевековне државе. У Пећи и околини постоји огроман број манастира и цркви: манастир Св.Николе из 14.века, у Тавору је боравио патријарх Пајсије, св. Саве српског у Лизици из 14.века, црква Ружица је била на месту данашње Бајракли џамије коју Срби и данас зову Ружица џамија (име по ружичастој боји камена од које је сазидана црква, уништио је турски султан Мехмед Освајач а њени калуђери су на падинама Калемегдана у Београду подигли истоимену цркву), затим црква Ивановац посвећена св.Николи, црква св.Петке, св.Глигорија, женски манастир Кенавија, капела св.Василија, као и велики број испосница. У самом граду постоје и два веома стара српска гробља: прво на брегу Једрењак које су Турци порушили и ту саградили војно утврђење на северу Пећи, и друго веома старо које је уништено након другог светског рата од стране Шиптара. У граду данас живи јако мали број Срба а некада их је било око 40000. Ту углавном данас живе досељеници из Албаније.
196. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА – Патријаршија је целина од четири цркве од које су три повезане заједничком припратом. Прва и главна је црква Св.Апостола коју је подигао архиепископ Арсеније Први средином 13.века. Они одмах постају ново седиште архиепископије (некада било у Жичи). То је било и неопходно пошто је старо средиште било оштећено у најезди Монгола 1242.године тако да је средиште цркве пребачено у средиште државе (ало шиптари у средиште државе, Косово је у 13.веку био центар Србије) у околину Пећи по сагласности краља Уроша Првог. Другу цркву посвећену Св.Димитрију подигао је архиепископ Никодим 1320.године уз северну страну Св.Апостола. Траће црква посвећена је Богородици Одигитрији и саграђена је уз јужну страну св.Апостола. Ктитор цркве је био архиепископ Данило Други. Осим ње ту је подигао и малу црквицу Св.Николе, заједничку припрату за све три цркве и пирг испред припрате. Патријаршија је вековима културно и духовно седиште Срба и без обзира што се тренутно не налази на територији коју контролишу Срби она јесте и биће стожер окупљања Срба на овим просторима.
197. град ПРИЗРЕН – налази се на југу Метохијске котлине. У византијским списима се спомиње као Приздријана а од 11.века овде је седиште епископије. Град су Срби освојили и наследили од Византијаца. То је било 1214.године. Као град у Србији он доживљава процват. У 14.веку се чак ту налазила и престоница државе. После изумирања динатије Немањић град прелази у руке обласне властеле Балшића а потом и Бранковића. Турци га освајају 1455.године. Након велике сеобе Срба 1690.године град је запустео да се на градским трговима кажу чак косила и трава. У 19.веку био је седиште разних конзула. 1912.године је ослобођен од Турака. Почетком другог светског рата Шиптари уз помоћ Немаца владају њиме све до 1944.године. Унутар тврђаве, у самом граду као и у околини постоји низ српских цркви: св.Спаса одмах испод Тврђаве и задужбина је Душановог властелина Младена Владојевића. Први пут се спомиње 1348.године. Затим црква светог Николе у центру старог дела Призрена, у такозваној Папаз чаршији. Задужбина је Драгослава Тутића и саграђена је 1331.године. Затим црква св.Николе Рајкова која је задужбина Рајка Киризмића и изграђена је пре 1361.године. Црква св.Ђорђа Руновића која се налази у дворишту Саборне цркве у Призрену. Подигнута је у 15.веку као задужбина породице Руновић. Затим црква св.Димитрија која се налазила на месту данашње католичке цркве посвећене Богородици. Први пут се помиње крајем 13.века. Затим црква Св.Николе Кораћева је саграђена у 14.веку у некадашњој Терзи махали. Одржавала је породица Кораћ чији се један огранак породице потурчио и цркву претворио у џамију. Затим и значајна Саборна црква Св.Ђорђа која је грађена између 1855 и 1887.године. У околини постоје још многе цркве али чак ни рушевине нису остале а за њих знамо само из помена. Иначе у самом граду данас живи тек десетак Срба који су смештени у Богословији а њихов круг кретања је око 50 метара. Да ли је то живот?
198. манастир СВЕТИ АРХАНГЕЛИ код Призрена – налази се у клисури Бистрице, три километра од Призрена. Заштићен је природним положајем, високим зидовима и утврђењем Вишеградом које је изнад њега. Овај манастир је себи за гроб наменио цар Стефан Урош Четврти – Душан Силни. Градња је трајала од 1343 до 1352.године. Градњом је руководио први манастирски игуман Јаков,касније је постао митрополит Сера. Повељом из 1348.године даровано му је 93 села, приходи од призренске царине, седам властелина, рудник гвожђа у Топлици, виногради, оранице, и много другог. Када је Душан умор тело му је сахрањено у монументалној гробници. Озбиљно је настрадао када су Турци овладали Косовом 1455.године. У наредним вековима настављено је његово рушење. Тако је Синан паша 1615.године велики део тесаника из манастира употребио за градњу своје (Синан пашине) џамије у Призрену.