Moram da se uključim u temu i, kao stari aktivista, obavestim one, koji možda ne znaju: beogradski zoološki vrt nije uvršćen u svetsku asocijaciju zoo vrtova, jer ne zadovoljava ni minimum uslova. Štaviše, smatra se jednim od najgorih. Podržavam njegovo premeštanje iz sledećih razloga: životinje u njemu žive u krajnje lošim uslovima. Takav koncept zoo vrta odavno je prevaziđen. Vukovi u prirodi ne obitavaju na betonu. Tigrovi i medvedi ne treba da budu u malim i oronulim kavezima koji liče na cirkuske vagone. Majmunima se ne stavljaju bukagije. Ako je nekome zadovoljstvo da posmatra belog medveda u 15 kvm, ili majmune koji se gađaju sopstvenim izmetom, životinje bez prostranstva, prijatelja i stimulansa - taj nije iskreni ljubitelj životinja. Ako ste naumili da vidite moderne robove i mentalne bolesnike iz faune, ako je za vas atrakcija da gledate kako se životinje samopovređuju i čine sve što u prirodi nikada ne bi činile ... onda sam ja promašila forum. Životinje nisu slike mrtve prirode. Lepo uređene staze i žardinjere sa cvećem nemaju nikakve veze sa dobrobiti životinja.
Beogr. zoo vrt je osnovan daleke 1936. godine, a ovo je 2007. Danas se zoo vrtovi pretvaraju u male nacionalne parkove, u kojima se životinje kreću slobodno a od posetilaca ih dele prirodne barijere (voda, kamen, kanali). U našem zoo vrtu ne postoje uslovi za držanje životinja jer ih ima puno na malom prostoru. Ideja o proširenju na Donji grad nije realna jer taj prostor pripada kategoriji spomenika. Životinjama, uostalom, ne odgovara ni buka okolnih saobraćajnica. Nije moguće ni dislociranje na Veliko Ratno ostrvo jer je ono prirodni rezervat ptica. Dakle, ostaje nekoliko opcija: a)zatvoriti i potpuno rasformirati zoo vrt, b) premestiti ga u Surčin, c) premestiti ga na neku bolju, manje zagađenu i zeleniju površinu, kao što je, napr. Avala. O tome, nažalost, nećemo odlučivati mi, iako zoološki vrt nije ni prćija Vuka Bojovića, niti Gradske vlade.
Moram da dodam još nešto: naježim se kada čujem da neko aktuelnog direktora (aktuelan je već 21 godinu) naziva "humanistom". Radila sam u tom istom zoološkom vrtu i tvrdim da su svi hvalospevi, koji nam se svakodnevno serviraju, čista manipulacija i zamajavanje javnosti. Dotični je, za vreme dok sam tamo bila zaposlena, učinio barem pet, po meni neoprostivih stvari, koje ga diskvalifikuju kao ljubitelja životinja. Na primer, prodao je mečiće Ciganima mečkarima (jedva smo sprečili da im ne nataknu alke u njuške na licu mesta). Posle je u štampi izjavio da je to učinio jer su mečići bili "škart". Dalje: trgovao je ugroženim vrstama, te je naš zoo vrt, pored osiječkog i onog kvazi vrta u selu Koluti, postao glavni centar za distribuciju skupocenih primeraka. Ko ne veruje, može pronaći podatke na Internetu, uz ključne reči: Bangkok Six, IPPL... Uostalom, BBC je snimio film na tu temu, pod imenom APE TRADE. Mi, zaposleni u Vrtu i volonteri, zajednički smo potpisali peticiju još 1990. godine i prijavili slučaj resornim ministarstvima. Obavestili smo ih o krajnje nehumanom tretmanu životinja (radnici su risu polomili nogu, a pumi vilicu), nedostatku veterinara (lavica je nekoliko dana umirala u porođajnoj agoniji, a bizon je uginuo od gladi), pojavi avijarne TBC kod ptica i šuge kod Gadafijevih kamila, o nedostatku propratne dokumentacije za novopridošle životinje, o nepridržavanju karantina istih, o pojavi žutice kod radnika koji su radili sa majmunima, o neadekvatnom zbrinjavaju leševa uginulih životinja (koje su ubacivane u rupu i zalivane krečom)... itd.itd. Ali, bila su to teška vremena... Ratovi, kriza, izolacija. Od strane Bojovića proglašeni smo (nas desetak plus tadašnji dekani Veterinarskog i Biološkog fakulteta, kao i pomoćnik ministra za veterinu) za "agente CIA", "državne neprijatelje", "ludake".
Prema tome, ako je iko voljan da malo bolje sagleda kompletnu problematiku zoo vrta, a samim tim i njegovog direktora, može se malo baviti i istraživačkim radom.
