Uhhhh sad cju da smorim
Ovako, meni je osnovna shkola bila skroz bezveze, i jedva sam chekala da odem odatle. Imala sam jednu pravu drugaricu [a i to je disqtabilno jer smo se drzhale zajedno josh prvo polugodishte prvog razreda (ona je upisala medicinsq, ja gimnaziju), posle smo se razishle... sad se sretnemo jednom u 5-6 meseci da se isprichamo, a i tad nekad nemam shta da pricham s njom... ona se praktichno udala, dovela je dechka u qcju u kojoj zhivi s mamom, sestrom, sestrinim muzhem i buducjom bebom, i kad ide da se nadje sa mnom tog dechka pita je l mozhe :? no da se ne udaljavam previshe...], ostalo je bilo zhali bozhe. Razred mi je bio ochajan, nikad slozhan, svi u grupicama, ogovaranja iza ledja i prikrivene ili chak neprikrivene zlobe i ljubomore koliko hocjesh... Stvarno sam sa olakshanjem dochekala srednju.
I onda... onaj prvi dan kog se svi secjaju godinama posle ja nisam imala
bila sam na moru s jednom NVO tako da je moj prvi dan ustvari bio trecji.
Ja odushevljena shkolom, ljudima, suncem kojemi pichi u ochi u uchionici 39...
Dodushe, nije dugo potrajalo, nisam se bash bog-zna-kako snashla, u prvoj godini sam se druzhila sa samo par ljudi i to nisu bile bash neke chvrste medjuljudske veze.
Ipak, moram da naglasim da su bile chvrshcje od onih u osnovnoj i da me je to jako veselilo. A nashla sam i najboljeg druga iz trecje godine, koji i dan danas nosi taj epitet iako studira u Holandiji i vidjam ga dva puta godishnje.
E, onda je doshla druga godina i ja sam, ni sama ne znam kako i otqd to, ali me ni ne zanima previshe, te kvazi-veze s ljudima pretvorila u prave, pravcate, iskrene i jake, a stvorila i neke koje pre nisu ni postojale, i jako sam srecjna zbog toga.
Danas su mi dve super drugarice iz bivsheg (hehe, vecj pishem bivsheg) odeljenja, jedna je iz susednog, dodushe, s njom sam se vishe zblizhila u Petnici. Znam da cju s njima ostati super i posle rastanka, dve studiraju u Beogradu, jedna u Novom Sadu, i apsolutno sam ubedjena da cju odblejati ponekad par sati kod nje pre nego shto uhvatim bus za Sombor, i da cje ona dolaziti kod mene s namerom da pogledamo svakq predstavu u svakom pozorishtu u gradu.
Sa drushtvom iz srednje overila sam sve kaficje u gradu, s njima sam pochela da pijem, s njima sam plakala i smejala se. Veruj da su ti predstojecje chetiri godine najbolje u zhivotu, bar dotadashnjem, i da se ne mogu meriti s osnovnom shkolom.
Srednja je kewa.
...
Toliko smo se zblizili, da smo za vreme prijemnog, cak i kad zavrsimo, ostajali po 5 sati u skoli (bukvalno 5, ne preterujem) i smisljali kako cemo napraviti bend... Da ne duzim... Nismo se od pocetka tako dobro poznavali, neke ljude sam prvi put u zivotu videla na tim pripremama za prijemni, ali smo se vremenom zblizili i sad nam je super