MILOS OBILIC PRVI SRPSKI KONTRAOBAVESTAJAC

ljuta_mamba

Iskusan
Poruka
6.763
Milos Obilic,rpski vitez i heroj koji je na kosovu u sred boja dopreo do sultanovog satora i rasporio ga posred stomaka....sta ce coveku ovolika ceva rece u ulozi murata Ljuba tadic:)

mitski junak,koji je u vreme osmanliske uprave ovim prostorima bio vodilja i zakletva srpskim a pogotovo crnogorskim junacima koji su se usudili da ustanu protiv lokalnih aga.
najcescim pominjanjem Milosevog dela,krv,mleka koje ga je odojilo ulazili su u boj i cesto izlazili kao pobednici verujuci da na lokanom nivou cine delo kojim ih je milos nekad zaduzio zrtvujuci i svoj zivot pritom...ubiti tiranina,pogotovo od glave,mesto repa:)
tako su cinili i Tanasko Rajic i vojvoda Sindjelic i Vasa Carapic i mnogi drugi.

e sad,to je sve deo zvanicne istorije,da nekazem mita koji ucimo po skolama a moze se naci po literaturi,kako zvanicnoj tako i narodnoj kroz pesme.

a sta je zapravo istina?
evo ja cu postaviti nekoliko teorija,vecinom sam ih sam neom logikom shvatio kao takve,jer sam covek koji je shvatio vremenom,a nesto video i svojim ocima da nije zvanicna istorija uvek ona prava,vec da je u najcescem slucaju kroji pobednik.

1) milos obilic,tj covek sa takvim imenom nije postojao,niti je pocinio tao nesto na kosovu...postojao ne navodno covek sa imenom Milos Kobiljic(ili su ga tako krstili turci iz mrznje)koji jeste ucestvovao na bici na plocniku i na marici,verovatno i na kosovu,kao lokalni sitni vlastelin koji se morao odazvati mobilizaciji,ali da nije ucinio nista nalik,vec da je njegovo ime u tu pricu ubaceno iz nezna se kog razloga,moguce iz razloga ,jer je bio u pogresnom mestu u pogresno vreme,a jedini stranac u blizini,a prikazati sultana kao gaziju koji je polozio zivot u bici,i osloboditi sebe sumnje,jer...navodno je Murata ubio Bajazit,sa vojim ljudima,to je bilo unapred dogovoreno,jakuba ubija koji cas kasnije,po vec vidjenom u filmu scenariju,gde ovaj dolazi iz bitke,pita zasto je ocu pusten sator,mesto dogovora dobija gajtan,uz cuvenu recenicu ministra lecica,i ja sam neciji brat:)

2) ova teorija je po mnogo cemu logicnija,mozda se bas tako i desilo,a mozda je Milos bio samo tursko zrtveno jagnje,nesto poput Osvalda,da bi se prikrilo njihovo dinastisko sredjivanje stvari.tj oce i brato ubistvo.
kako se teorija odvija...navodno je milos bio turski covek u srpskim redovima,nesto kao obavestajac danasnjim recnikom,koji je imao zaduzenje da prenosi turskom stabu dogadjaje i dogovore srpskih vitezova i knezova.ta se teorija moze utemeljiti time,sto je Brankovic verovatno saznao,ali nije mogao da potvrdi,i pred Lazarem javno proglasio ovoga za spijuna i izdajicu.posto je u to vreme to bila velika optuzba za viteza,kako bi se izvukao i oprao,morao je da nesto drasticno uradi,a mozda i od grize savesti,zakleo se da ce ubiti Murata.
Kako to izvesti???ubiti sultana kroz toliku vojsku u sred bitke,ono sto sam dalje saznavao,bilo mi je mnogo jasnije kad sam sagledao stvari iz ovog ugla...Milos je bio dugo blizak sa Muratom,donosio mu je proverene podatke,i cesto dolazio,time se moze objasniti poverenje je je uzivao kod sultana i obezbedjenja

cas bitke,bitka se odvija,Milos bira trenutak,probija se kroz turske linije...opet na volseban nacin,dolazi do sultanovih prvih straza
obrnutim kopljem naopacke,stavlja do znanja da zeli miran prolaz,sto bi se reklo nece kavgu,verovatno ga pojedini cuvari i znaju,propustraju ga.
dolazi do sultanove licne straze,ne pretresaju ga temeljno,nemaju prema njemu odnos kao prema zarobljeniku,ne vezuju ga,ne biju,pustaju da pridje sultanu,bez ikakvih problema na metar,verovatno i bez pratnje...zasto?

verovatno je postojo ranji dogovor i utvrdjena marsuta kojom ce milos doci do sultana i doneti mu vitalne informacije o stanju trupa,pojacanjima,rezervi,rasporedu itd.......ovj dolazi do sultana,i folira ga da ima veoma vaznu informaciju,koja je odlucujuca za ishod bitke....svi se pomeraju,on prilazi sultanu,da ga kao saradnik,celiva u cipelu i skut kaputa...takva se prilika ne pruza obicnom vojnku,niti lokalnom neprijateljskom velikasu.
ovaj prilazi da ga celiva,u tom trenutku vadi noz iz cizme,ranije pripremljen i sredi ovoga hvataju ga navodno zivog,i samo ladno odseku glavu...turci koji su to vreme bili poznati kao veliki sadisti i strucnjaci u mucenju,ladno ubiju coveka koji im je ubio vodju.....

tad mi je predhodna teorija bila logicna...jer je Bajazit iskoristio prisustvo milosevo da svali krivicu na stranca,oca prikaze kao palog u bici sa nevernicima,a o njemu nema traga kao oceubici.

elem,raspori Murata,zasto?? verovatno je u kljucnom trenutku proradila griza savesti,patriotizam,neznam sta...mozda je od ranije i imao takav plan, ubacio se medj turke kao kontraobavestajac,sa znanjem srpskih vitezova,a u poslednjem trenutku daje i svoj zivot za srbiju..mozda je bio prvi srpski kontraobavestajac velikih razmera...pre Popova:),definitivno,ako je ta verzija tacna,da je on ubio murata,odradio je posao na kraju.
ali ostaje vecita misterija i nepoznanica o ulozi tog coveka.....kao i Brankovica,koji sada se tek polako otkriva nije bio izdajnik.
 
Ова друга теорија ти уопште није лоша...али мислим да то није било династичко сређивање ствари,Мурат је био довољно опрезан пошто је већ преживео побуну свог сина Сауџи беја...не би допустио несто слично,то је сигурно...
 
Да је Бајазит убио Мурата то би турски извори описали, као што су описали да је Мурат убио свога сина. То је верски врло важно у муслиманском свету и тако нешто није могуће сакривати.
 
Негде има негде нема, да је био шпијун, јесте, и сам Лазар га је послао да уходи Турке, да је он убио Мурата и то је логично, како се пробио кроз турску војску, није кроз турску него кроз јаничаре који су га познавали и које је преварио да има нешто за цара, зато су га онако и сасекли, да је Вук издао то се покушава изменити, али неправедно. Он је напустио бој, а зашто, то није важно јер не постоји ништа јаче од заклетве, а он се заклео. Све у свему добар је покушај, али је на неким местима нејасан.
 
Историчари су прихватили мишљење да је Милош прошао кроз кордон јаничара вичући да има важну поруку за цара, и да им је Мурат наредио да га пропусте. То има логике, а и већ сам објаснио на другом месту са песмом Краљевић Марко и Вила. Краљевић Марко и Милош Обилић су били побратими у време Марково. Јаничари на Косову су били из Маркове и Дејановићеве државе. И они су познавали Милоша, пошто се Милош дружио са Марком. Значи да Милошу није био проблем да се помоћу њих приближи Мурату, а вероватно га је и сам Мурат познавао преко Марка. Многи то не прихватају јер греше у значењу витеза у нашем језику и професионалног витеза на Западу који су припадали неким витешким редовима и који су обучавани да буду витезови и да носе ту Титулу. Код нас је витештво цењено у борби и односима према непријатељу у тој борби. Значи витешки је чин а не човек. Зато се код нас борци у Боју на Косову зову витезови, а не зато што су припадали неком витешком реду, типа на Западу. Милош је учинио витешко дело, не, распоривши Муратов стомак, него одлуком да то учини, знајући да се жив не може извући из Муратова окружења.
 
Poslednja izmena:
Многи то не прихватају јер греше у значењу витеза у нашем језику и професионалног витеза на Западу који су припадали неким витешким редовима и који су обучавани да буду витезови и да носе ту Титулу. Код нас је витештво цењено у борби и односима према непријатељу у тој борби. Значи витешки је чин а не човек. Зато се код нас борци у Боју на Косову зову витезови, а не зато што су припадали неком витешком реду, типа на Западу. Милош је учинио витешко дело, не, распоривши Муратов стомак, него одлуком да то учини, знајући да се жив не може извући из Муратова окружења.

Vujadine,opet brkas pojmove....

nije bilo pravilo na zapadu da je svaki vitez clan nekog viteskog reda....mogao je neko biti vitez(knight,ritter) iako nije clan ni jednog viteskog reda.......to je bila neka vrsta organa vlasti,vojnog i civilnog upravitelje odredjene teritorijalne jedinice(najcesce su to bili mali posedi,jer su vitezovi spadali u najsitinije plemstvo)....i jedna od najvaznijih obaveza im je bila da se odazovu navojni poziv svom sizerenu(plemicu koji je viseg staleza od njihovog.....sto je mogao biti baron,grof,vojvoda pa i sam kralj)

istu drustvenu i vojnu funkciju u srednjevekovnoj Srbiji su imali vlastelicici.....najsitnije plemstvo.....imali su u svojoj vlasti BASTINU ili PRONIJU(posed dobijen od strane vladara s obavezom vlastelicica da vrsi vojnu sluzbu po potrebi).....svojim posedom su upravljali u miru,a u vreme rata ili kakve vec potrebe su se odazivali na poziv svog sizerena ili samog vladara i isli u rat.......

tokom 14 i 15 veka,viteska vojna oprema u Srbiji i na zapadu je bila gotovo istovetna....jer su Srbi cesto oklope i ostalo oruzje uvozili sa zapada...a svoje maceve kovali nalik zapadnim macevima....
 
Витез који је убио султана Мурата је припадао реду елитних витезова Европе реду Змаја и такав витез не убија никога на подмукао начин већ у боју.
И који је турски султан водио битку из шатора ?

Сам Бајазит тврди да му је отац убијен док је био на коњу од стране једног дрског српског витеза, Твртко помиње 12 витезова у свом писму
што се може назрети из одговор које добија од Фиренце пошто Твртково писмо није сачувано.
Десница рука Милоша Обилића опточена (сребром, златом) и бодеж којим је усмрћен султан Мурат налазе се у Бруси у Турској.
Неоспорно је да се ради о историјској личности једино су у изворима непосредно после Боја на Косову пољу не наводи име српског витеза тек после 100 година се први пут наилази на име Милош Кобилић.
О томе у својој хроници пише одбегли Јањичар Михаило из Островице 1490. године у Пољској. "Јаничарове успомене или турска хроника" "Господа која су била наклоњена кнезу Лазару борила су се јуначки и верно крај њега, али други, гледајући кроз прсте, посматрали су битку, а због ове невере и неслоге (и зависти рђавих и неваљалих људи) битка је изгубљена у петак у подне. (И ту је) Милош Кобила (витез кнеза Лазара) убио цара Мурата. И тада је исто тако убијен његов син Мустафа, али је други његов син Бајазит остао на царскоме престолу".
Бугарин Константин Филозоф у Житију деспота Стефана Лазаревића које је написао између 1431. и 1433. помиње српског витеза али не помиње име витеза:
"Беше један веома благородан , кога оцрнише завидљивци пред господином и осумњичише као неверна. А овај, да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику, као да је пребеглица, и пут му отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца".
Име Милош је касније додато и због нејасноће протумачено, тако да се са поузданошћу не може утврдити да је Константин Филозоф знао име витеза који је усмртио султана Мурата

Деспот Стефан Лазаревић улази у ред витезова Змаја коме је највероватније и Лазар припадао јер на Лазаревој цркви у Крушевцу се може наћи розета са шлемом и на њему пар волујских рогова и око њега два крилата змаја.
Деспота Стефана је у ред Змаја највероватније увео један од преживелих српских витезова тог реда. Ред је храбро пострадао на Косову пољу и задао смртни ударац како и сам Свети деспот каже "породу апсиде и гује, штене василиска и лава.
Одора Светог Цара Лазара у којој је пренет 1391. у цркву Светог Вазнесења Спасовог - манастир Раваница код Ћуприје налази се у Музеју СПЦ у Београду и пореклом је са подручија Луке данашње северне Италије.
 
Poslednja izmena:
E sad....jos jedno pitanje,kad vec pominjemo vitezove
Jeli taj vitez uopste postojao?? tj,pominje li se negde,ali...u nekim izvorima malo blizim tom periodu?

Svaki narod treba da neguje svoju mitologiju . Mitologija jednog naroda govori o zivom kulturnom , narodnom zivotu istog , bez obzira da li je doso neki okupator koji je zabranio domacu knjizevnost .
Da li bi mogao da das slicnu opservaciju , kad su u pitanju Zigfrid i Brunhilda , kao sto si je dao ovde , kad je u pitaju Milos Obilic ?

Znas , cak ni Bizmark nije rusio nemacke mitove , kad vas je skupljao s koca i konopca , da pravi od vas drzavu .
Ne vidim motivaciju da ti to ovde radis .
 
Витез који је убио султана Мурата је припадао реду елитних витезова Европе реду Змаја и такав витез не убија никога на подмукао начин већ у боју.
И који је турски султан водио битку из шатора ?

Сам Бајазит тврди да му је орац убијен док је био на коњу од стране једног дрског српског витеза, Твртко помиње 12 витезова у свом писму

Десница рука Милоша Обилића опточена (сребром, златом) и бодеж којим је усмрћен султан Мурат налазе се у Бруси у Турској.
Неоспорно је да се ради о историјској личности једино су у изворима непосредно после Боја на Косову пољу не наводи име српског витеза тек после 100 година се први пут наилази на име Милош Кобилић.
О томе у својој хроници пише одбегли Јањичар Михаило из Островице 1490. године у Пољској. "Јаничарове успомене или турска хроника"Господа која су била наклоњена кнезу Лазару борила су се јуначки и верно крај њега, али други, гледајући кроз прсте, посматрали су битку, а због ове невере и неслоге (и зависти рђавих и неваљалих људи) битка је изгубљена у петак у подне. (И ту је) Милош Кобила (витез кнеза Лазара) убио цара Мурата. И тада је исто тако убијен његов син Мустафа, али је други његов син Бајазит остао на царскоме престолу.
Бугарин Константин Филозоф у Житију деспота Стефана Лазаревића које је написао између 1431. и 1433. помиње српског витеза али не помиње име витеза:
Беше један веома благородан , кога оцрнише завидљивци пред господином и осумњичише као неверна. А овај, да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику, као да је пребеглица, и пут му отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца.
Име Милош је касније додато и због нејасноће протумачено, тако да се са поузданошћу не може утврдити да је Константин Филозоф знао име витеза који је усмртио султана Мурата

Деспот Стефан Лазаревић улази у ред витезова Змаја коме је највероватније и Лазар припадао јер на Лазаревој цркви у Крушевцу се може наћи розета са шлемом и на њему пар волујских рогова и око њега два крилата змаја.
Деспота Стефана је у ред Змаја највероватније увео један од преживелих српских витезова тог реда. Ред је храбро пострадао на Косову пољу и задао смртни ударац како и сам Свети деспот каже "породу апсиде и гује, штене василиска и лава.
Одора Светог Цара Лазара у којој је пренет 1391. у цркву Светог Вазнесења Спасовог - манастир Раваница код Ћуприје налази се у Музеју СПЦ у Београду и пореклом је са подручија Луке данашње северне Италије.
Ovde bi i te kako moglo biti istine . Obzirom da je eviodentno postojanje red vitezova zaja , i da je evidentno postojanje srpskih vitezova , u redu zmaja , kojih je bilo 12 , i koji su sebi dali ime , red Svetog Djordje ( verovatno zbog simbolike ubijanja azdaje. Sad ne znam za Obilica , al znam da je zacet u Novom Brdu , od porodice Jaksic .
 
Из књиге Живојина Андрејића
Почетак приче о змајевима код народа Балкана налазимо у епици у којој су они фантазмагорична митска бића, али и људи, велики јунаци. Готово су непознати змајеви, односно витезови реда змаја, историчног витешког реда, који је установљен почетком XV века у Угарској. Тачније, витешки ред Змаја установио је 12. децембра 1408. године угарски краљ и потоњи римски цар Жигмунд као ред краљевске куће и стожер око кога ће се окупљати најзначајнији племићи његове моћне краљевине и њених вазалних држава.
Истоимени ред су много раније основали и грофови од Фоа са истоветним знаком у виду змаја украшеног драгим камењем чији је број био у вези са рангом носиоца. Да ред Змаја постоји и крајем XIII века сведочи и шлем Жака Арагонског на чијем врху је змај раширених крила и грб са истоветним цимером. Француска владарска бућа Бурбона има грб са двос-труким, уплетеним змајевима. Ту су и енглески змајеви. Познат је грб владарске куће Пендрагон, као и грб енглеске породице са цимером на коме се налази црни змај. Миланска владарска кућа Висконти има у цимеру змаја са круном већ 1395. године. Ова владарска породица се појављује у Ломбардији крајем XI века а велики значај има од XIII до XVII века и за све то време има у грбу представу змаја који избацује Јону.159
Угарски витешки ред Змаја је имао рангове првог -златног и другог - сребрног реда. У првом, златном реду било је 24 владара и припадника највишег племства Средње Европе. Овакво устројство има аналогије у хришћанској теогонији: „И около пријестола бијаху двадесет четири пријестола, и на пријестолима видјех двадесет четири старјешине гдје седе, обучени у бијеле хаљине, и са вјенцима златним на главама својим. Падоше двадесет четири старјешине пред Оним што сједи на пријестолу, и поклонише се Ономе што живи у вијеке вијекова, и положише вијенце своје пред при-јестолом...” Ред је имао задатак да штити интересе римске цркве, краљевске породице и највише властеле, шири братске односе мећу собом и чува веру и феудална права и обичаје. Врло важан задатак је била и борба против неверника и шизматика. Имајући у виду да се под борбом против шизматика подразумева и борба против православаца врло чудно је чланство у овом реду и неких православних владра, а пре свега српског деспота Стефана Лазаревића који је био првоносећи витез. У смислу борбе против неверника, односно Турака оснивање овог реда је имало велики значај за југоисток Европе и Балкан.
У том складу додељивана су и одликовања у облику „змаја са јако дугачким репом, обавијеним око врата и исплаженим језиком”. На леђима змаја налази се штит са положеним крстом, а изнад штита усправан крст са натписом: „О како је бог милосрдан, трпељив и праведан”. Примерак овог ордена је сачуван у Мађарској, а са овим орденом на ленти је насликан тиролски витез Освалд фон Волкенштајн. Колико је квалитетна израда и вредност овог ордена показује и тестамент босанског витеза реда змаја Прибислава Вукотића који је тестаментом својој супрузи Доротеји оставио, поред хаљина, појасева и накита и ознаке витешког реда. Један о тих ордена био је украшен бисерима, дијамантима и рубинима.

Први и највиши степен имао је двадесет четири члана мећу којима је најистакнутије место имао деспот Стефан. Деспотов биограф Константин Филозоф није забележио да је он носилац овог ордена, те га је вероватно носио само у Угарској јавно, али је његов значај у пословима реда био врло велики што не спори ни он: „Долажаху најсветлији њихови (западни) и најхрабрији да служе деспоту, као пред краљем, и на сабору свих кнезова један од витезова благочастивога (Стефана) обори најсилније и узе венац победе. А овај и краљеве благородне и славне витезове имађаше власт венчаваше, тако да су се ови поносили више од свију краљевских (витезова), говорећи: 'Мени деспот витештво уручи'”
У сваком случају, српски извори ћутке прелазе преко деспотовог чланства у овом реду. Не постоји ни један сачувани деспотов грб са представом змаја већ само хипотетични који је новија конструкција.

Први ред, златни змај је био и наследан а поседовали су га, осим првоносећег деспота Стефана Лазаревића,гроф Херман Цељски, Фредерик Цељски, Урлих Цељски, Јован Тамишки, Јаков Сантои, мачвански бан Јован Мароти, тамишки жупан и северински бан Филип де Схоларис (Пипо од Озоре-Спано), грофови Карло и Јован Крбавски, сикулски жупан Михајло Надажди, мармарошки жупан Петар Перењи, палатин Никола Горјански-Гара, Шћибор Шћиборић, Иван Тамаши, Јаков Лацковић де Зенто, мачвански бан Иван Моровић, Никола Сеч, Симон Коњевић-Сечен, кнез и гроф Иван Краковски, магистар краљевских убрусара Иван Јурјев де Алсен, Петар Чех од Левањске вароши, ердељски војвода Никола Чак, бан Павао Бисен, бан Павао де Пећ, Емерик Перењи, Иван Горјански, Гергељи Јанош, Саломон Надажди.
Змајевом реду, колико је познато, није било свештених лица.
У оснивању реда велики значај су имале родбинске везе чланова оснивача. Велики утицај родбинских веза је најочитији на примеру палатина Николе II Горјанског. Он је пре 1389. године био ожењен Теодором, ћерком српског кнеза Лазара. Већ 1408. године он је био у браку са Аном, ћерком грофа Хермана Цељског, старијом сестром угарске краљице Барбаре. Дакле, Херман је имао за зетове краља и палтина Угарске. Осим тога, међу оснивачима је било много браће и рођака: Никола и Јован Горјански, Карло и Јован Крбавски, Петар и Емерик Перењи, Никола Сеч је био муж сестре Николе Горјанског, а ту су отац и син Херман и Фридрих Цељски.
По свему судећи државне титуле су наслеђиване уз помоћ овог реда од стране синова и унука али и браће. Сви Горјански су били палатини: Никола I (1375-1385. године), син Никола П (1403-1433.) и унук Ладислав (1447-1458.). Синови Јована Тамишког Хенрик и Ладис-лав су као и он носили титулу „краљевског вратара”.
Униформа чланова реда је црвена са свиленим огртачем зелене боје преко кога је био златан ланац са орденом змаја. Орден је био украшен разнобојним каменчићима чија је улога била да заведу и преваре ђавола и јеретике. Чланови реда су у свечаним прили-кама носили орден реда на ланцу око врата као што је то забележено за влашког војводу Влада Дракула. Ос-новна обавеза чланова реда је била саветодавна помоћ владару и учествовање у јавним скуповима и саборима. Константин Филозоф тврди да је деспот Стефан од 1419. године редовно ишао на угарске саборе. Био је у Кежмарку када су се састали угарски и пољски краљ Владислав и литвански војвода Витолд. Приликом посете Будиму византијског цара Јована VIII Палеолога 1424. године од деспота Стефана је тражено мишљење и помоћ. Деспот је често давао и војну помоћ угарском краљу. Један велики одред српске војске је 1421. године учествовао у неуспелом крсташком рату против Хусита. Деспот је као и остали златни чланови реда добио право да уводи витезове у ред тако да су се многи поносили тиме да их је баш он примио у Змајев ред.
Народна веровања, али и историјска појава змајева условила је развијање култа јунака као змајских синова, синова из епифаније божанства. У складу са тим у ликовним делима су и представе тих јунака са обележјима змаја. Посебно је појачано појављивање змаја од почетка XIX века када се у Србији поново подударају митолошко и епско у националном освешћењу и националном покрету за ослобођење од Турака. Змаја носе на сликама косовски јунаци Милош Обилић и његови побратими Топлица Милан и Косанчић Иван. Косовски јунаци имају на шлему змаја каквог има и Жак Арагонски. Оваква иконографија за косовске јунаке може се сматрати разумљивом и због сазнања да су у питању митолошке личности, односно стара српска прехришћанска божанства, али одакле потиче слична иконографија за поједине ране српске владаре као што су жупан Мутимир, велики жупан Часлав Клонимировић и велики жупан Вукан, син Стефана Немање на Табли српских владара Адама Шмита?
Сећање и традицију змаја одржали су потомци феудалних кнезова Калимахо-Суцо из Влашке и Молдавије у XVIII и XIX веку. Њихов грб представљају вертикална жуто-бела поља са зеленим змајем. Грб који окружује змај има и словачка племићка породица Балас.
Змај се везује за све Венде и Келто-Гале, а Мавро Орбин на овом трагу змаја доводи у везу уопште са Словенима и на једној гравири „ Словена са Терманског мора' ”налази се штит са змајем.
Многи сматрају да је змај у хералдику ушао преко врло проблематичног грбовника и родослова породице Охмућевић. У грбовнику Охмућевића је дат низ грбова српске, босанске и хрватске владарске куће и властеле. Многи су несумљиво тачни иако носе неке елементе за које се сматра да су додаци из тог времена. Било како било породица Охмућевић је заиста постојала и помиње се од 1342. године у области српске земље Хум. У овом грбовнику се први и једини пут помиње витешки ред Св. Стефана (Немањића) а змај је атрибут и саставни део кациге грбова породица Бранковића (Србија-Косово), Црнојевића (Зета), Дињичића (Босна), Клешића (Босна), Тарцаровића (Босна), Пикиеломено-вића (Босна), Франкопановића (Хрватска). Једино код Качића(Босна) змај је основна ознака грба и на штиту. У овим грбовима је јасно присуство традиције редова витезова змаја. Грб деспота Стефана Лазаревића са змајем је новијег датума и није посведочен као такав у XV веку и касније.
 
Једна од најстаријих представа грба кнеза Лазара налази се на парапетној плочи припрате манастира Хиландара коју је он градио. Реч је о кациги са роговима која се уствари наставља на панцирну кошуљу. Кошуља је врло интересантно стилизована и нема аналогије у средњем веку. Истоветну стилизацију налазимо на копчи из Ритопека из почетне фазе гвозденог доба, а реч је о налазима који се везују за Ските. Очигледно је реч о копчи-фибули у облику змаја са телом које је апсолутно стилизовано као „панцир” на грбу кнеза Лазара.
Поред грба кнеза Лазара у Хиландару се налазе још две плоче. Једна је са класичним грбом Немањића, а друга је са грбом у форми двоструког змаја „две повезане аждаје, грб непознате породице”. У питању је грб властеле коју треба утврдити Пошто је припрату манастира Хиландара кнез Лазар градио са монахом Доротејем то се да претпоставити да је то његов грб. Монах Доротеј је уствари царски деспот Иваниш (1305-1383.) који је по свему био деда кнеза Лазара по мајци.
У манастиру Велући код Трстеника налази се исликана целокупна породица деспота Иваниша: деспот Дејан (син), Јован, Димитрије и Костадин (унуци) и Оливер (праунук). Неколико њих је исликано са одећом која има и коласте аздије са змајевима. Велућа је грађена и сликана око 1370. године.
Сви примери везани за грб, по свему судећи бившег царског деспота Иваниша и његових потомака са примерима хералдике са змајем из периода око 1370. године говоре да је овај ред био присутан у Србији у врло раном периоду. О чланству у неком тајном реду са седиштем у Напуљу пре 1388. године постоје подаци за кнеза Лазара и краља Твртка. За њих се каже да су били добри пријатељи и да су припадали „тајном друштву”.
 
Припадници верују да је 312. године РЕД Св.ЂОРЂА основао Константин Велики .
Ред је обновио 1191.године цар Исак Други Анђел...
Последњи велики мајстор реда Св.Ђорђа био је неки Ђовани Андреа Анђело Флавије Комнин Ласкарис Палелолог, (владар Тесалије, принц од македоније,гроф Дриваста, Драчаитд..). Као последњи мушки потомак дао је своја овлашћења и свој ред 1697.године преписао војводи од Парме, Франческу Првом Фарнезију..

Константинов Анђеоски ред Свете МУДРОСТИ био је под управом Св.Василија из Цезареје.
Сматра се да је основан 1290.године у Јањини од стране деспота Епира- Нићифора Комнина Анђела. Тврдило се, на основу фалсификата, да је 1452.године Константин XI Палеолог Драгаш, даровао привилегијама велике мајсторе реда.

Сасвим усамљен је податак да је у Србији постојао ТАЈНИ витешки ред Св.СТЕФАНА који су основали Немања и његови потомци
(књига А.В.Соловјева - Постанака илирске хералдике и породице Охмућевић,Гласник Срп.Науч.Друшт. 12,Скопље 1933..)..

А поводом редова у Србији,прво се звао ред Змаја, па током времена Ред Св. Ђорђа, па опет Змајеви у време Кососке битке, а од 1408. год. Наводно је основан од стране угарског Жигмунда.
 
Poslednja izmena:

Back
Top