Specifične, simpatične... sitnice, scene, situacije...

Dug naslov, ali nisam znala kako najbolje, a najkraće da nazovem ovu temu...

Pišite sve na šta vas ovaj naslov bude asocirao...

Ja volim da posmatram druge ljude i uopšte, svet i stvari oko sebe, pa tako u nekim sitnicama pronalazim radost i lepotu života... ili se ''zaljubim'' u određeni prizor i čeznem da ga ponovo vidim...

Meni je naročito simpatično kad muškarci u kafiću prate utakmicu, pa kad svi skoče kao jedan i viknu, od sreće ili besa...
Ili kad popravlja neko auto, a svi se okupe da pomognu i daju sugestije, kao, svi se razumeju u to...
Volim da vidim kada mačka prolazi pored psa, a ovaj ne reaguje...

Kad otac šeta kćerku... Obožavam to... Topim se, nema me...

Meni je simpa kad se moj drug napije... inace je str8, ali kad se napije poludi, legne na krevet i kaze "Skini me" ... a ja se smejem... loodilo...

Hahahaha ...


Ne smem da va kazem ... ali je toliko sexy ovo sto sam danas video ... bas je simpaticno i slatko ... 8) :-o

volim kada sedim u parku i posmatram ljude kako prolaze,razna lica,razlicite situacije....

volim sresti vedra lica koja uzvracaju na moj osmeh u prolazu

kao da se poznajemo a

zapravo se samo mimoilazimo kroz gradsku guzvu i ovaj zivot koji neumitno teche .

Volim da mi vetar prolazi kroz kosu...
Tada se osećam galaksično slobodna!!!

volim kad se provozam na motoru...kad chujem zvuk...kad pochne da mi igra u stomaku...od adrenalina...straha..svega

U, to mi se sviđa... I ja volim tu vrstu adrenalina... Pomuti mi se u glavi, fantastično...

shvatitju to kao kompliment...mada...motor..sex na mostu...kad se spoje nisam dovrshila misao

Volim kada mi porodično odemo u poseti nekim prijateljima... Onako, sestra i ja, ne tako mnogo mlade... ali baš se osetim nekako detinje... Pa još ako se vozimo u liftu... A ja se setim kako sam uvek plakala pre ulaska u lift i tata me uzimao kod sebe...
Skoro mi bilo simpatično kada smo sa kumovima pravili večeru, a pošto je bilo tesno, kum je tražio da ''deca'' prvo jedu, a oni će posle i šta ostane...

to sa voznjom liftom nije meni bash ni malo simpatichno...ali ostatak je dobar
volim kad odem kod moje drugaritze na 14 sprat i onda se nagnem na terasi...gledam grad..notju je lepo...nekad tuzno...nekad prokleto romantichno

Volim kad vidim da se neko voli... to je najlepsi prizor... zaljubljeni par, majka sa detetom, sestre u zagrljaju... ja sam nevidjeni emotivac.

Volim kada se sa drugaricama prisećam situacija, scena i sitnica iz prošlosti...uvek bude smeha i suza....Osećam se kao da ponovo sve proživljavam

Volim zvuk kise... izaziva bujicu osecanja u meni...

Uh ljudii....(::
Obozavam da posmatram ljude..Ali mislim da nista nije bolje od osmeha slucajnog prolaznika..To ume da bude tako prokleto dobro,da mi ulepsa uzasan dan(:
Svasta nesto volim...Uzivam u posmatranju vedrog neba,prepunog zvezdama...
Volim kisu...
Obozavam partije tracarenja sa mojim drugaricama(risecanja kojekakvih dogodovstina...
Ispijanje cokoladnog mleka...
A najvise volim da se zavalim u ljuljasku,i u stanju sam sate da provedem za istom..

Jao, ljuljaška...
Ma ja volim svakakve, one u parku naočito... Kad se uguram međ' dečicom... Čekam u redu da se i ja ljuljam...
A kad se ljuljam, volim da gledam nebo... tada kao da se nešto pokreće na dnu stomaka... A nisam zaljubljena...

Hehehehe... koliko sam ja sati i sati proveo na ljuljasci... uzivancija...

Hm...kad se vozim s otvorenim prozorima...kad sedim na krovu i gledam svetla grada...
i jedna scena koju sam uhvatila samo ja i niko vishe.

Kad zagrlim jednu osobu, i pogledam joj u oci... nazalost, ne verujem da ce se to ponovo desiti...

Obozavam automobile koji prolaze, zbog toga sam i izabrala da napravimo ovde kucu, pored magistralnog puta, svidja mi se taj osecaj da oni svi negde idu, nesto rade, aktivni su, sa obzirom da negde idu, apsolutno nesto im se vrzma po glavi, samim tim sto moraju da voze, nisu uspavani, a ja ih cujem a mogu i da ih vidim dok ne ozeleni iznad puta drvece i zbunje, kroz prozor, ili sa terase, a oni bas u tom trenutku ne misle o meni i nisu skoncentrisani na moje stvari nego na svoje. To mi se svidjalo i kad sam bila sasvim mala devojcica. Tad sam stanovala u jednom stanu gde se u noci na jednom zidu pojavljivalo svetlo vozila, islo preko zida i nestajalo na drugoj strani sobe, kad bi naisao auto pored kuce, bilo je sasvim blizu magistralnog puta a nije bilo ni drveca, ni zbunja.

sve je manje takvih prizora,ljudi su opsednuti sopstvenom borbom u ova suluda vremena,,ali naravno uvek postoje,taj osecaj zajednistva,bliskosti u raznim situacijama,povezanosti cak i neznanaca,to zaista vraca veru u ljude,nismo jos izgubljeni...ja volim takve prizore,ma sta volim sva se uzivim,cak se odusevim i blicanjem kao upozorenje na pandure,...

Alex 777:

Volim zvuk kise... izaziva bujicu osecanja u meni...

Kliknite za proširenje...

...evo i ja...samo u meni budi spavanje..

volim da cujem cvrkut pticica.... volim da kada vetar duva onako, jako... volim kada sedim sa Ivom u nekom kaficu i mogu da dovrsim njene recenice....kada mi se osmehne stara Beogradska gospodja....

Volim da obujem vunene čarape, koje mi je baka saštrikala i da se do besvesti klizam po parketu..i da radim moonwalk!!! Osećaj je neopisiv!!!

Volim da provodim vreme sa mojom sestricinom... mala je preslatka...