- Poruka
- 9.306
SVI pokušaji ekonomskog "vrednovanja" Kosova i Metohije uglavnom se zasnivaju na rudnim bogatstvima južne pokrajine.
Samo rezerve lignita na KiM Svetska banka procenila je na 13,5 milijardi evra, a njihova eksploatacija donela bi bar 35.000 novih radnih mesta i znatne prihode kosovskom budžetu.
U jedan od aduta kosmetskih rudnika, međutim, ubrajaju se retki minerali - indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum. Oni se koriste u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ovi resursi, zapravo, glavna meta svetskih kompanija.
Primena indijuma je u obliku indijum-kalaj oksida, od kojeg se proizvode providne elektrode za LCD monitore. Kadmijum se koristi u proizvodnji nikl-kadmijumskih baterija i drugih elektronskih komponenti, a germanijum, talijum i galijum u proizvodnji infracrvenih spektroskopa, poluprovodnika, foto-ćelija, komponenti u nuklearnoj industriji...
Kosovo i Metohija, nesporno, obiluje izuzetnim rudnim i energetskim potencijalima. Još u srednjem veku oblast Novog brda bila je poznata po bogatim nalazištima srebra i kovnici novca. Srebrne žile se i danas eksploatišu u "Trepči".
- Resursi su jedan od glavnih oslonaca privrednog razvoja svake zemlje - kaže Veselin Kočanović, načelnik Odeljenja za privredu i ekonomski razvoj u Ministarstvu za KiM. - Gubitak kontrole nad resursima Kosova i Metohije, neminovno dovodi u nepovoljan položaj prerađivače iz Srbije koji su se oslanjali na taj potencijal.
Najznačajnije mesto u strukturi mineralnih sirovina zauzima ugalj vrste lignita, čije geološke rezerve iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu. Na osnovu dosadašnjih istraživanja utvrđena su tri lignitska basena - kosovski, metohijski i drenički basen.
Produktivna serija kosovskog lignitskog basena prostire se od Kosovske Mitrovice na severu, do Kačanika na jugu. Ugalj pripada grupi tipičnih lignita, u centralnom delu je kvalitetniji u odnosu na periferiju basena. Odlikuje se visokim sadržajem vlage (do 45 odsto) i niskim procentom sumpora (do 0,8 odsto). Utvrđene su geološke rezerve od 11,5 milijardi tona, od kojih su eksploatacione 8,8 milijardi tona.
Metohijski basen ima ugalj po kvalitetu sličan lignitu iz kosovskog basena. Ukupne geološke rezerve procenjene su na oko 2,7 milijardi tona, od kojih su eksploatacione oko 1,5 milijardi tona. Na lokaciji Drenice konstatovane su pojave lignita, ali neophodna su dalja istraživanja. Raspoloživi podaci govore da se rezerve lignita u eksploatacionim poljima ovog basena mogu grubo proceniti na oko 500 miliona tona.
- Do usvajanja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i ulaska snaga Kfora i Unmika, proizvodnja se odvijala u Javnom preduzeću površinski kopovi "Kosovo" u Obiliću koje je bilo u sastavu Elektroprivrede Srbije - navodi Kočanović. - Kosovska energetska kompanija KEK registrovana je kao preduzeće 6. oktobra 2000. godine i Unmik joj je prepustio upravljanje nad energetikom KiM. Sa površinskih kopova, iz termoelektrana Kosovo I i Kosovo II, proterano je oko 8.000 radnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti. Kopovima se, čak, menjaju imena, a na njima rade isključivo Albanci. Kao jedna od posledica nedovoljnih količina proizvedenog uglja su stroge restrikcije u snabdevanju električnom energijom.
Bilansne rezerve olova i cinka na području KiM procenjene su na 42.200.000 tona, što predstavlja 74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije. Cink je, po količini koja se proizvede i potroši svake godine u svetu, na četvrtom mestu, posle gvožđa, aluminijuma i bakra. Eksploatacija olovno-cinkanih ruda obavljala se u više rudnika. Sa jamskim načinom eksploatacije aktivni su rudnici Belo brdo, Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, Badovac i Žuta prla, a površinski su Koporić i Kišnica II.
Koncentracija ruda obavljala se u flotacijskim postrojenjima u Zvečanu, Leposaviću i Badovcu. U proizvodnji, osim olova, dobijali su se i prateći metali - srebro, bizmut, kadmijum. Pored olova i cinka, na KiM se nalaze i eksploatišu još dva važna metala - nikl i kobalt. Rezerve nikla i kobalta na KiM su procenjene na 19.932 miliona tona. Niklonosne rude su se vadile na lokalitetima Staro Čikatovo i Glavica. Rezerve rude boksita procenjene su na 1,7 miliona tona, a ova ruda se može eksploatisati u rudniku Grebnik, na teritoriji opštine Klina. Rezerve nemetala nisu dovoljno istražene. Procena je da KiM raspolaže značajnim nalazištima magnezita i raznih vrsta glina - kaolin, bentonit, vatrostalne i keramičke.
Od 14. avgusta 2000. godine Unmik je preuzeo upravljanje "Trepčom" na Kosovu i Metohiji i ona od tada posluje u dva pravna okruženja, kao dva pravna lica, što samo po sebi, tvrdi Kočanović, podrazumeva težak status.
U organizacionom smislu, kompanija je etnički podeljena na Trepču sever i Trepču jug. Sever čine rudnici i flotacija Leposavić, rudnici Crnac i Belo brdo, površinski kop Koporiš, Metalurgija olova Zvečan (topionica olova, rafinerija olova, prerada aku-otpada, transport robe...).
U okviru "Trepče jug", gde rukovode i rade Albanci, nalaze se rudnici Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, flotacije Prvi tunel i Kišnica, zatim, u Kosovskoj Mitrovici, Metalurgija cinka, Hemijska industrija i Fabrika akumulatora.
Od 1995. godine van "Trepče" su Fabrika industrijskih baterija Peć, "Famipa" Prizren i "Fapol" Podujevo.
Novosti
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=107177&datum=2007-08-12
Samo rezerve lignita na KiM Svetska banka procenila je na 13,5 milijardi evra, a njihova eksploatacija donela bi bar 35.000 novih radnih mesta i znatne prihode kosovskom budžetu.
U jedan od aduta kosmetskih rudnika, međutim, ubrajaju se retki minerali - indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum. Oni se koriste u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ovi resursi, zapravo, glavna meta svetskih kompanija.
Primena indijuma je u obliku indijum-kalaj oksida, od kojeg se proizvode providne elektrode za LCD monitore. Kadmijum se koristi u proizvodnji nikl-kadmijumskih baterija i drugih elektronskih komponenti, a germanijum, talijum i galijum u proizvodnji infracrvenih spektroskopa, poluprovodnika, foto-ćelija, komponenti u nuklearnoj industriji...
Kosovo i Metohija, nesporno, obiluje izuzetnim rudnim i energetskim potencijalima. Još u srednjem veku oblast Novog brda bila je poznata po bogatim nalazištima srebra i kovnici novca. Srebrne žile se i danas eksploatišu u "Trepči".
- Resursi su jedan od glavnih oslonaca privrednog razvoja svake zemlje - kaže Veselin Kočanović, načelnik Odeljenja za privredu i ekonomski razvoj u Ministarstvu za KiM. - Gubitak kontrole nad resursima Kosova i Metohije, neminovno dovodi u nepovoljan položaj prerađivače iz Srbije koji su se oslanjali na taj potencijal.
Najznačajnije mesto u strukturi mineralnih sirovina zauzima ugalj vrste lignita, čije geološke rezerve iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu. Na osnovu dosadašnjih istraživanja utvrđena su tri lignitska basena - kosovski, metohijski i drenički basen.
Produktivna serija kosovskog lignitskog basena prostire se od Kosovske Mitrovice na severu, do Kačanika na jugu. Ugalj pripada grupi tipičnih lignita, u centralnom delu je kvalitetniji u odnosu na periferiju basena. Odlikuje se visokim sadržajem vlage (do 45 odsto) i niskim procentom sumpora (do 0,8 odsto). Utvrđene su geološke rezerve od 11,5 milijardi tona, od kojih su eksploatacione 8,8 milijardi tona.
Metohijski basen ima ugalj po kvalitetu sličan lignitu iz kosovskog basena. Ukupne geološke rezerve procenjene su na oko 2,7 milijardi tona, od kojih su eksploatacione oko 1,5 milijardi tona. Na lokaciji Drenice konstatovane su pojave lignita, ali neophodna su dalja istraživanja. Raspoloživi podaci govore da se rezerve lignita u eksploatacionim poljima ovog basena mogu grubo proceniti na oko 500 miliona tona.
- Do usvajanja rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i ulaska snaga Kfora i Unmika, proizvodnja se odvijala u Javnom preduzeću površinski kopovi "Kosovo" u Obiliću koje je bilo u sastavu Elektroprivrede Srbije - navodi Kočanović. - Kosovska energetska kompanija KEK registrovana je kao preduzeće 6. oktobra 2000. godine i Unmik joj je prepustio upravljanje nad energetikom KiM. Sa površinskih kopova, iz termoelektrana Kosovo I i Kosovo II, proterano je oko 8.000 radnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti. Kopovima se, čak, menjaju imena, a na njima rade isključivo Albanci. Kao jedna od posledica nedovoljnih količina proizvedenog uglja su stroge restrikcije u snabdevanju električnom energijom.
Bilansne rezerve olova i cinka na području KiM procenjene su na 42.200.000 tona, što predstavlja 74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije. Cink je, po količini koja se proizvede i potroši svake godine u svetu, na četvrtom mestu, posle gvožđa, aluminijuma i bakra. Eksploatacija olovno-cinkanih ruda obavljala se u više rudnika. Sa jamskim načinom eksploatacije aktivni su rudnici Belo brdo, Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, Badovac i Žuta prla, a površinski su Koporić i Kišnica II.
Koncentracija ruda obavljala se u flotacijskim postrojenjima u Zvečanu, Leposaviću i Badovcu. U proizvodnji, osim olova, dobijali su se i prateći metali - srebro, bizmut, kadmijum. Pored olova i cinka, na KiM se nalaze i eksploatišu još dva važna metala - nikl i kobalt. Rezerve nikla i kobalta na KiM su procenjene na 19.932 miliona tona. Niklonosne rude su se vadile na lokalitetima Staro Čikatovo i Glavica. Rezerve rude boksita procenjene su na 1,7 miliona tona, a ova ruda se može eksploatisati u rudniku Grebnik, na teritoriji opštine Klina. Rezerve nemetala nisu dovoljno istražene. Procena je da KiM raspolaže značajnim nalazištima magnezita i raznih vrsta glina - kaolin, bentonit, vatrostalne i keramičke.
Od 14. avgusta 2000. godine Unmik je preuzeo upravljanje "Trepčom" na Kosovu i Metohiji i ona od tada posluje u dva pravna okruženja, kao dva pravna lica, što samo po sebi, tvrdi Kočanović, podrazumeva težak status.
U organizacionom smislu, kompanija je etnički podeljena na Trepču sever i Trepču jug. Sever čine rudnici i flotacija Leposavić, rudnici Crnac i Belo brdo, površinski kop Koporiš, Metalurgija olova Zvečan (topionica olova, rafinerija olova, prerada aku-otpada, transport robe...).
U okviru "Trepče jug", gde rukovode i rade Albanci, nalaze se rudnici Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, flotacije Prvi tunel i Kišnica, zatim, u Kosovskoj Mitrovici, Metalurgija cinka, Hemijska industrija i Fabrika akumulatora.
Od 1995. godine van "Trepče" su Fabrika industrijskih baterija Peć, "Famipa" Prizren i "Fapol" Podujevo.
Novosti
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=107177&datum=2007-08-12
