deca...

SmileBG:
Da li osudjujete ljude koji ne zele da imaju decu? Da li mislite da je to odvratno, sebicno ili jednostavno sloboda izbora?
Kliknite za proširenje...
Ne, to je sloboda izboяa, čak mislim da dяžava/e tяeba to da stimuliše/u (do određenog nivoa koji je pяopoяcijalan sa veličinom teяitoяije te dяžave)...
 
Sebično je imati decu iz pogrešnih razloga - jer je vreme, jer to svi rade, jer okolina vrši pritisak, jer nam treba neko da se stara o nama kad omatorimo, jer treba preko deteta ostvariti sopstvene propale ambicije...

Ne, ne osuđujem one koji ne žele decu.
 
Ne osuđujem.
Mislim da bi to trebalo da bude stvar slobodnog izbora.
I još mislim da je mnoooogo sebičnije kad neko odluči da ima decu kako bi zadovoljio svoj nagon za roditeljstvom, a nije sposoban da prihvati sve obaveze i odgovornosti koje idu uz decu.
 
A šta mislite o onima koji prave decu da bi zadržali partnera ili osvežili vezu?
Za mene je to KRAJNJA sebičnost....
Ja (npr) čekam trenutak kada ću biti emocionalno i psihički zrela za ulogu roditelja, pa ako se ne desi - ne desi se. Opet, s druge strane, kada bi svi toliko razmišljali satrla bi nas bela kuga.
 
Sebičnije je imati dete i maltretirati ga na razne načine i lečiti svoje komplekse .... nego nemati ga. Apsolutno poštujem odluku ljudi koji ne žele da imaju decu - bar su iskreni.
 
SmileBG:
Da li osudjujete ljude koji ne zele da imaju decu?
Kliknite za proširenje...
znam dvoje ljudi koji ne zele da imaju decu.
jedan je muskarac, koji jeste sebican covek (nezavisno od tog stava).
a druga je zena koja tvrdi da "mrzi decu". nju ne poznajem dobro, ali je evidentno da ona u svom braku koji traje desetak godina nema decu. odbila je cak i predloge muza da usvoje dete.

nije moje da osudjujem. za pomenute primere mislim da je bolje sto nemaju decu.
sa druge strane, sama bih volela da za par godina postanem majka, pa i ne razumem do kraja njihov stav.
 
Jednom su starije gospođe iz moje familije rođaku čiji je brak bio u škripcu upravo predložile da prave dete kako bi stabilizovali svoju vezu. On je bio uljudan i iskulirao ih. I dovoljno pametan da to ne uradi.

Naravno da je sebično. Ma, kretenski. U startu dete dobija ulogu koja mu ne priliči - stabilizator veze. U startu opterećeno roditeljskim ''gresima''.
 
SmileBG:
Da li osudjujete ljude koji ne zele da imaju decu? Da li mislite da je to odvratno, sebicno ili jednostavno sloboda izbora?
Kliknite za proširenje...

А ко смо ми да бисмо осуђивали некога због нечег што ради са својим животом?
Онај ко не жели да има децу - вероватно и не треба да има децу...
 
phenomenon:
Ne mislim da ih treba osudjivati. Nego, samo se pitam kako to da neko nikad ne pozeli da ima dete?
Kliknite za proširenje...


Evo ja sam jedan od takvih ljudi koja do sada, u svoje 32 godine, nikada nije poželela svoje dete.
Decu mnogo volim i raznežim se kada ih vidim, ali još činimi se, nisam spremna na svoje. Ne mislim da sam sebična - jednostavno dete je velika promena u životu i zahteva jako jako puno toga ... i odricanja, i ljubavi, i pažnje, i brige .... Jednostavno smatram da još nisam dorasla tom zadatku.... i bojim se, strašno se bojim da svoje dete neću umeti da vaspitam na pravi način.
 
ne osudjujem...
ja prva niti volim nii zelim decu...doduse meni jos i nije vreme,ali ne vidim nista lose u tome da se neko ne posveti deci nego necemu sto ce mu vise prijati...nisu ni deca za svakoga.
 
i bojim se, strašno se bojim da svoje dete neću umeti da vaspitam na pravi način.
Kliknite za proširenje...
Хехе, не брини, па сви смо се ми бојали тога....и сваки родитељ се увек преиспитује, док год је жив..

Али, неко једном на Дому рече:''Родитељ се рађа са дететом!''
Тачније, не можеш прво бити добар родитељ, па онда родити дете....те две ствари иду упоредо једна са другом...

Мислим, није да те ја сад нешто убеђујем.(кх, кх..као ''није'' :wink: )..али сва та мука и брига се стоструко исплати, веруј! :D
 
Ne osudjujem. Imala sam jednog momka koji ne zeli da ima decu. Nikad. Nije da ih ne voli, jednostavno ne zeli da ih ima. Meni je to malo cudno i neprirodno (valjda zato sto obozavam klince i jeda cekam svoj primerak). Ali postujem! Bolje nemati decu, nego imati ih a biti los roditelj.
 
Ne osudjujem. To je zaista sloboda izbora. To nikoga ne ugrozava. Znam tako jedan par koji je tvrdio da ne zeli i da nece imati decu. I ok...nekom je to bilo cudno nekom nije...uglavnom svi su to prihvatili. Kad, gle cuda posle par godina, promenise misljenje i sad imaju devojcicu.
Sta znam. Nekom prosto nedostaje potreba za roditeljstvom, neko tu potrebu kasno prepozna....verujem da vecina takvih ljudi kad ostari ipak zazali sto nije imala decu, a nije bilo nikakvog zdravstvenog ni ekonomskog razloga da ih nemaju.
 
Ne osuđujem, ali ne razumem odsustvo te potrebe ili želje.U svom okruženju imam nekolicinu ljudi koji ne žele decu. Neki od njih vole ali ne žele sopstvenu, a drugi, pak, uopšte ne vole decu. Tu drugu grupu ni najmanje ne razumem, pritom mi takav stav deluje krajnje neprirodno i uvek se pri susretu sa njima zapitam ima li tu neke patologije.
 
To je sada postalo jako moderno na zapadu. Ljudi koji ne zele da imaju decu javno to isticu i ponose se time. Izmislili su izraz childfree - oni koji nemaju i ne zele decu za razliku od onih koji ne mogu da ih imaju - childless. To mu dodje kao neki pokret, nose majce sa natpisima u fazonu "nemam decu i super mi je", imaju literaturu na tu temu, forume itd. Mnoge poznate licnosti isticu kako ne zele decu.
Ne znam, ko ne zeli da ima decu to je njegov problem, ali sve ostalo je preterivanje.
 
Mnogo je poštenije ne želeti ih, nego da ih napravi i da ih ne pogleda ceo život.
Moj otac je takav.
Mama i on su živeli 4. meseca u braku i kada je shvatila da je trudna saopštila mu je, i tek tada je on praktično njoj postavio uslov - ako abortira,ostaju zajedno, ako ne neka ide pa neka sama gaji dete - mene. E ona se odlučila za ovo drugo. Imala je 38.godina, želela je dete. Vratila se kod svojih, pretrpela moralisanje sredine, roditelja,ćutala, trpela sve zbog mene.
Priznao me i to je bilo sve što sam dobila od njega. Čak i alimentacija koja mi je s pravom pripadala,slao mi je samo 2 godine.
Nikad nisam htela da ga upoznam...Moja majka me pitala po nekoliko puta godišnje da li želim da ga vidim, upoznam, ali ja sam kategorično odbijala.Ta očinska ljubav mi nije ni malo nedostajala - živela sam kod ujaka koji me obožavao i zamenio mi ga u potpunosti - zato mi nije ni bio potreban. Razmišljala sam - kada on neće da vidi mene,zašto bih ja njega.
Godine su prolazile,postala sam majka,imama divnog muža i često sam razmišljala kako je on divan prema našem detetu. Onda sam pomislila - kakav je to čovek koji zna da ima dete a ne želi da ga vidi čitavih 27.godina.
Pre nepunih mesec dana sam ga upoznala. Ja sam otišla u to mesto gde on živi, sačekala ga ispred zgrade i prišla mu. Htela sam samo da ga vidim, da mu vidim lik,da dobro pogledam svog biološkog oca, imam to pravo. Frapiran je bio kada sam se predstavila. Nije progovorio ni reč ali brada mu se tresla dok me gledao. Pokazala sam mu i unuka kog sam rodila i rekla mu da nas dobro pogleda. Gledao je, stezao mi ruku sa svoje obe ali reč nije izustio. To sam htela da uradim i uradila sam. Nismo u kontaktu od tada, ali da je hteo da me nađe,našao bi me. Ispunila sam tu svoju želju koja me kopkala poslednjih nekoliko godina samo da ga vidim.
Da vidim kako izgleda čovek koji nije želeo da me vidi, a napravio me.
 
Lose je imati dete po nekoj inerciji, redu a onda podbaciti kao roditelj, tu nastaje mnogo veca steta.
Takodje o cemu bi se trebalo voditi racuna, ukoliko osoba sa takvim stavom zacne bilo koji vid zajednickog zivota ( bracnog, vanbracnog) na vreme treba da razjasni partneru sta ne zeli.
Ovo pitanje je i inace voma osetljivo tako da je veoma vazno biti kompatibilan u odluci.
Licnog sam stava da deca zivot cine bogatijim i ispunjenijim, da u oblikovanju jednog zivota je potrebno mnogo vise strasti, kreativnosti, inteligencije i jos mnogo cega sto vecina nas nije ni svesna da poseduje, nego ulaganja samo u sebe, mislim da se sve da uskladiti.
Pritom ljude koji nezele decu netreba osudjivati ,nakraju krajeva svako zivi po svom receptu.
 
Memory:
Mnogo je poštenije ne želeti ih, nego da ih napravi i da ih ne pogleda ceo život.
Moj otac je takav.
Mama i on su živeli 4. meseca u braku i kada je shvatila da je trudna saopštila mu je, i tek tada je on praktično njoj postavio uslov - ako abortira,ostaju zajedno, ako ne neka ide pa neka sama gaji dete - mene. E ona se odlučila za ovo drugo. Imala je 38.godina, želela je dete. Vratila se kod svojih, pretrpela moralisanje sredine, roditelja,ćutala, trpela sve zbog mene.
Priznao me i to je bilo sve što sam dobila od njega. Čak i alimentacija koja mi je s pravom pripadala,slao mi je samo 2 godine.
Nikad nisam htela da ga upoznam...Moja majka me pitala po nekoliko puta godišnje da li želim da ga vidim, upoznam, ali ja sam kategorično odbijala.Ta očinska ljubav mi nije ni malo nedostajala - živela sam kod ujaka koji me obožavao i zamenio mi ga u potpunosti - zato mi nije ni bio potreban. Razmišljala sam - kada on neće da vidi mene,zašto bih ja njega.
Godine su prolazile,postala sam majka,imama divnog muža i često sam razmišljala kako je on divan prema našem detetu. Onda sam pomislila - kakav je to čovek koji zna da ima dete a ne želi da ga vidi čitavih 27.godina.
Pre nepunih mesec dana sam ga upoznala. Ja sam otišla u to mesto gde on živi, sačekala ga ispred zgrade i prišla mu. Htela sam samo da ga vidim, da mu vidim lik,da dobro pogledam svog biološkog oca, imam to pravo. Frapiran je bio kada sam se predstavila. Nije progovorio ni reč ali brada mu se tresla dok me gledao. Pokazala sam mu i unuka kog sam rodila i rekla mu da nas dobro pogleda. Gledao je, stezao mi ruku sa svoje obe ali reč nije izustio. To sam htela da uradim i uradila sam. Nismo u kontaktu od tada, ali da je hteo da me nađe,našao bi me. Ispunila sam tu svoju želju koja me kopkala poslednjih nekoliko godina samo da ga vidim.
Da vidim kako izgleda čovek koji nije želeo da me vidi, a napravio me.
Kliknite za proširenje...
do suza sam potresena ovom pricom.nazalost slicnih prica ima puno.imam drugaricu koja je usvojena a to saznala tek kao odrasla osoba i kad je imala svoju decu.oca nikada nije upoznala,a majka je ostavila po rodjenju.i kad je pronasla,zelela je bas kao ti-samo da je vidi,nista vise-medjutim ova je odbila i to.uzasavaju me takve stvari.ok ako neko nece da zivi sa nekim-ali da neko ne zeli da vidi nekoga koga je stvorio to ne razumem.deca ne traze da se rode,vec mi to hocemo...volela bih da prodrem u dusu onih koji tako tesku stvar cine svojoj deci...ali oni nemaju duse.
 
E pa zato nisam prvo htela da ga obavestim da ću doći ili da ga pripremim na neki način,tako da sam ga jako iznenadila kada sam mu prišla na ulici. Baš sam i htela tako kako je na kraju i ispalo.Sigurno bi i odbio da me vidi da sam mu se javila. Što bih ja njega pitala da li on hoće? Ja hoću, njega ne treba ni da pitam.On nije hteo svih ovih godina. Kaže se ko hoće nađe način,ko neće, nađe izgovor.
Inače upoznala sam ga 15.7.-og. Posle, kada sam razgovarala sa majkom, sasvim slučajno sam je pitala kog datuma su počeli da žive zajedno - rekla mi je 15.07.1979. Slučajnost...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top