Kako je bilo u Dejtonu...
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Kako je bilo u Dejtonu...

  1. #1
    Poznat
    Učlanjen
    24.05.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Post mortem nihil est
    Poruke
    9.290
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Kako je bilo u Dejtonu...

    Zaziranje od optužbi da Zapad želi vojnu okupaciju Bosne, bez političke kontrole. Milošević nije hteo da prizna Hrvatsku dok ne budu ukinute sankcije. Bosanski Srbi tražili da BiH bude konfederacija i da im se omogući da „budu Srbi“ jer, u suprotnom - neće biti ništa od dogovora. Krajišnik tvrdio da zajednička vlada nije moguća

    Tek posle pet dana pregovora u Dejtonu, Volfgang Išinger je Bonu javio „dobru vest“ - da pregovori „protiču intenzivno“. Ali, istovremeno i lošu - da su „nestruktuirani i gotovo anarhični“ i da ni jedan dokument još nije napisan, a kamoli parafiran.
    „Centrali“ u Bonu posebno je skrenuo pažnju na dejtonske „stalne konfrontacije između muslimana i Hrvata“.

    Šef nemačke delegacije dostavio je Bonu istovremeno i nacrt sporazuma za normalizaciju između Hrvatske i SRJ, koji mu je predao Mate Granić, uz molbu da bude „sačuvana poverljivost“. Namera Zagreba, preneo je Išinger, pri tom je bila - da sa Slobodanom Miloševićem već narednih dana usaglasi tekst tog sporazuma.

    Išinger je depešom od 7. 11. 1995. obavestio svoj državni vrh da obećanje SAD o dozvoli uvoza nafte za SRJ nije prošlo u Komitetu UN za sankcije i da je ruski predstavnik u Dejtonu Igor Ivanov „iziritiran takvim postupkom“. A da aneks o IFOR-u - posle usaglašavanja Evropljana sa Amerikancima i prvih pozitivnih reakcija Bošnjaka i Hrvata i Miloševićevih rezervi - čeka na ishod razgovora između američkog i ruskog ministra odbrane - Vilijema Perija i Pavela Gračova.
    U istoj depeši iza ovoga sledi ukazivanje da je Holbruk Išingera izvestio o svom razgovoru sa Miloševićem o budućoj bosanskoj vladi i da Milošević smatra da na čelu vlasti mogu biti i predsednik i premijer, ali tako da, na primer predsednik bude musliman, premijer Srbin, a ministar inostranih poslova Hrvat. Holbruk je takav stav ocenio kao razuman. Ali, naglasio je da vidi problem u tome što su ta sva tri mesta u vreme PAKET I ZA PREVLAKU

    Išinger u depeši od 10. 11. 1995. upozorava Bon da su se Srbi i Hrvati „već uveliko dogovorili o paketu, uključujući i Prevlaku“.
    Inače, sudeći po ovoj depeši, delegacija SAD je u tim trenucima intenzivno pregovarala sa Granićem i Milanom Milutinovićem o Istočnoj Slavoniji, pa se pojavila šansa da 10. 11. počnu „indirektni pregovori sa hrvatskim Srbima“. Indirektni, zato što Amerikanci i dalje ne računaju sa učešćem hrvatskih Srba na pregovorima u Dejtonu.
    održavanja Dejtona zauzimali muslimani, koji ne žele da ih napuste.PAKET I ZA PREVLAKU

    Išinger u depeši od 10. 11. 1995. upozorava Bon da su se Srbi i Hrvati „već uveliko dogovorili o paketu, uključujući i Prevlaku“.
    Inače, sudeći po ovoj depeši, delegacija SAD je u tim trenucima intenzivno pregovarala sa Granićem i Milanom Milutinovićem o Istočnoj Slavoniji, pa se pojavila šansa da 10. 11. počnu „indirektni pregovori sa hrvatskim Srbima“. Indirektni, zato što Amerikanci i dalje ne računaju sa učešćem hrvatskih Srba na pregovorima u Dejtonu.

    Dan kasnije, Išinger je javio u Bon da je prošao još jedan težak pregovarački dan, da je „atmosfera dobra, ali još bez ikakvih rezultata“. Uz važno preciziranje da „teku teški pregovori sa Amerikancima oko visokog predstavnika“, koji otkrivaju da Vašington očito cilja na mesto zamenika predstavnika za svog čoveka, dok Hrvati i muslimani, napominje Išinger, daju prednost Nemcu.
    Holbruk je bio, napisao je u istoj depeši Išinger, uznemiren time što tokom prve nedelje pregovora nije bio postignut nikakav stvarni napredak. Poseban problem je bio što muslimani i dalje nisu bili spremni za ozbiljne pregovore. A Išinger piše i da se pitanje Istočne Slavonije pokazalo težim nego što je Franjo Tuđman pre svog dolaska u Dejton očekivao.



  2. #2
    Poznat
    Učlanjen
    24.05.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Post mortem nihil est
    Poruke
    9.290
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Kako je bilo u Dejtonu...

    Išinger u tom telegramu priznaje da je tim trenucima bilo potpuno neizvesno hoće li američka strategija biti uspešna. Otkriva čak da je Holbruk procenjivao da šanse za uspeh nisu veće od 20 odsto.
    U raspravi vođenoj oko visokog predstavnika za Bih, napisao je Išinger, SAD su se usprotivile obavezi obaveštavanja Saveta EU. Prema njegovim rečima, Nemačka delegacija se u toj debati pozvala na Luksemburške zaključke, pa su se SAD složile da izađu sa novim predlogom.

    U telegramu od 9. novembra, Išinger javlja Kolu i Kinkelu da su bosanski Srbi, na novom sastanku Kontakt grupe, tražili da BiH bude konfederacija, i da gotovo sve nadležnosti budu date entitetima. Konfederacija mora da im dozvoli „da budu Srbi“, inače ništa od dogovora. Momčilo Krajišnik se odrekao „interne carine“, ali je upozorio da zajednička vlada nije moguća. Pri tome se pozivao na belgijski ustav. Iz svega ovoga je Išinger izvukao zaključak da kod bosanskih Srba nije došlo do promene stava i da je to utoliko značajnije što oni „znaju da i bosanski Hrvati slično misle“. Išinger ovome dodaje da su Amerikanci dostavili nacrt ustava rađen na osnovu razgovora sa predstavnicima EU, ali on nije naišao na saglasnost Srba i Hrvata.
    Nemački diplomata je svojim pretpostavljenima javio i da ga je delegacija SAD obavestila o petosatnom razgovoru i teritorijalnoj podeli sa Miloševićem, Krajišnikom, Izetbegovićem, Silajdžićem i Krešimirom Zubakom. Takođe, i o proceni Amerikanaca da Krajišnik određuje srpsku poziciju i da se Milošević ne meša jer je „zauzet pitanjem nafte i gasa“, te da će pregovori „ostati teški ukoliko on ne počne da vrši pritisak teški“ (na Krajišnika).

    U depeši od 9. novembra, Išinger se još jednom vraća pregovorima između Evropljana i SAD o visokom predstavniku za BiH . Pišući, uz ostalo, da je Karl Bilt, sa izvesnom gorčinom, govorio kako sumnja da bi se uopšte kandidovao za to mesto. Nemačka delegacija će stoga, naglašavao je povopostavljeni pregovarač EU za Kosovo i Metohiju, insistirati na davanju takvih ovlašćenja visokom predstavniku, koja ne bi nikome dala priliku da osumnjiči Zapad da planira vojnu okupaciju Bosne bez političke kontrole.

    Odmah za ovim, Išinger ponovo javlja da i dalje postoje teškoće između muslimana i Hrvata da se dođe do dogovora o podeli funkcija u Federaciji. A potpuno je novo upozorenje Bonu da će proces međusobnog priznavanja Hrvatske i SRJ „verovatno uslediti postepeno“, ako dogovor o tome bude postignut već u Dejtonu. Miloševićeva je želja, podvukao je Išinger, da se Hrvatska ne prizna sve dok se ne skinu sankcije prema SRJ.
    Glas javnosti.

Slične teme

  1. NY - kako je bilo ?
    Autor Groucho Marx u forumu Beograd
    Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 04.01.2006., 18:39
  2. BILO KAKO BILO
    Autor sutjeska u forumu Mobilna telefonija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 02.06.2005., 19:50
  3. Kako bi bilo...
    Autor Fiorella u forumu Tinejdžeri
    Odgovora: 69
    Poslednja poruka: 13.03.2004., 14:33
  4. KAKO JE BILO?
    Autor ok u forumu Arhiva
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 04.01.2004., 00:48

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •