- Poruka
- 9.306
KO ima tapiju, zemlja je njegova. A, Srbija je ima za 58,79 odsto teritorije Kosova i Metohije. Srpska - državna i društvena imovina, srpska - privatna i imovina Srpske pravoslavne crkve. A, to je 641.071 hektar od ukupno 1.090.410. Tako govore podaci iz katastra zemljišta za ukupno 1.299 katastarskih opština, koliko ih je na Kosovu i Metohiji. Svaki pedalj južne pokrajine pokriven je katastrom zemljišta.
To je jedina evidencija o nekretninama, koja se vodila na Kosovu i Metohiji. Zato je ona i vlasnička, jer zemljišnih knjiga nije bilo. Dakle, na svakoj od ukupno 2.575.448 katastarskih parcela ubeležena je površina, vlasnik, korisnik...
VeĆi deo dokumentacije iz bezbednosnih razloga 1999. godine prenet je sa KiM u Srbiju. Na osnovu tih katastarskih knjiga Koordinacioni centar uradio je digitalni katastarski plan i sada Srbija poseduje i elektronsku bazu podataka o svim vlasnicima na Kosovu i Metohiji.
- Sreća je da smo uspeli da iznesemo dokumentaciju - kaže Slavica Radomirović, zadužena za katastar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, inače, pre rata direktor Katastra za KiM. -Prvo što je Unmik tražio od nas je da se originalna dokumentacija vrati. Naravno da to nismo uradili! Jer, sve dok su originali kod nas, Srbija ima dokaz šta je njeno. Sve kopije planova i katastarski operat ostao je u računarima u katastarskim službama, tako da i Unmik praktično ima sve podatke.
Ali, samo na originalima mogu da se upisuju promene. A mi nijednu promenu nismo upisali od 1999. godine. Zato je naša dokumentacija verodostojna. To je prava slika i dokaz šta je čije. Šta bi se, međutim, desilo da su originali kod njih? Otimačina bi bila legalizovana, srpsko bi postalo albansko.
I dok je u svim civilizovanim zemljama pravo svojine neprikosnoveno i katastar jedina validna evidencija, Albanci na KiM kažu: “Čije su ovce, toga je i livada”. I nisu sedeli skrštenih ruku. Kako otimačinu legalizovati? Uzurpirali su više od 80 odsto srpske zemlje.
- UNMIK je preuzeo katastar na Kosovu i Metohiji i za direktora imenovao Benta Andersena - navodi naša sagovornica. - On uz pomoć međunarodne zajednice priprema za kosovsku skupštinu zakone o nepokretnoj imovini. Skupština Kosova usvojila je Zakon o uspostavljanju registra prava na nepokretnu imovinu 2002. godine, ali, da bi se on i primenjivao, specijalni predstavnik UN treba da da zeleno svetlo uredbom kojom ga potvrđuje. Tada je to bio Mihael Štajner. Koliko god je bio naklonjen Albancima, nije smeo da donese uredbu, već je dao uslovnu saglasnost da će se zakon primenjivati kada se donese dopunski propis, koji obezbeđuje efikasno obaveštavanje javnosti i ostale neophodne bezbednosne mere za zaštitu osoba čija bi prava mogla da budu ugrožena registracijom.
Taj zakon o registru ne propisuje koji dokaz treba da se dostavi da bi imovina bila registrovana. Praktično, to znači da Albanac srpsku imovinu, državnu ili privatnu, može da prijavi na svoje ime. Ako i kada pravi vlasnik dođe do tog saznanja, može da reaguje, ali se u registar upisuje samo zabeležba, koja nema značaj i preostaje mu da u nadležnom opštinskom sudu vodi postupak. A, imovina može da bude u prometu.
Novosti.
Toliko o vlasništvu.
To je jedina evidencija o nekretninama, koja se vodila na Kosovu i Metohiji. Zato je ona i vlasnička, jer zemljišnih knjiga nije bilo. Dakle, na svakoj od ukupno 2.575.448 katastarskih parcela ubeležena je površina, vlasnik, korisnik...
VeĆi deo dokumentacije iz bezbednosnih razloga 1999. godine prenet je sa KiM u Srbiju. Na osnovu tih katastarskih knjiga Koordinacioni centar uradio je digitalni katastarski plan i sada Srbija poseduje i elektronsku bazu podataka o svim vlasnicima na Kosovu i Metohiji.
- Sreća je da smo uspeli da iznesemo dokumentaciju - kaže Slavica Radomirović, zadužena za katastar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, inače, pre rata direktor Katastra za KiM. -Prvo što je Unmik tražio od nas je da se originalna dokumentacija vrati. Naravno da to nismo uradili! Jer, sve dok su originali kod nas, Srbija ima dokaz šta je njeno. Sve kopije planova i katastarski operat ostao je u računarima u katastarskim službama, tako da i Unmik praktično ima sve podatke.
Ali, samo na originalima mogu da se upisuju promene. A mi nijednu promenu nismo upisali od 1999. godine. Zato je naša dokumentacija verodostojna. To je prava slika i dokaz šta je čije. Šta bi se, međutim, desilo da su originali kod njih? Otimačina bi bila legalizovana, srpsko bi postalo albansko.
I dok je u svim civilizovanim zemljama pravo svojine neprikosnoveno i katastar jedina validna evidencija, Albanci na KiM kažu: “Čije su ovce, toga je i livada”. I nisu sedeli skrštenih ruku. Kako otimačinu legalizovati? Uzurpirali su više od 80 odsto srpske zemlje.
- UNMIK je preuzeo katastar na Kosovu i Metohiji i za direktora imenovao Benta Andersena - navodi naša sagovornica. - On uz pomoć međunarodne zajednice priprema za kosovsku skupštinu zakone o nepokretnoj imovini. Skupština Kosova usvojila je Zakon o uspostavljanju registra prava na nepokretnu imovinu 2002. godine, ali, da bi se on i primenjivao, specijalni predstavnik UN treba da da zeleno svetlo uredbom kojom ga potvrđuje. Tada je to bio Mihael Štajner. Koliko god je bio naklonjen Albancima, nije smeo da donese uredbu, već je dao uslovnu saglasnost da će se zakon primenjivati kada se donese dopunski propis, koji obezbeđuje efikasno obaveštavanje javnosti i ostale neophodne bezbednosne mere za zaštitu osoba čija bi prava mogla da budu ugrožena registracijom.
Taj zakon o registru ne propisuje koji dokaz treba da se dostavi da bi imovina bila registrovana. Praktično, to znači da Albanac srpsku imovinu, državnu ili privatnu, može da prijavi na svoje ime. Ako i kada pravi vlasnik dođe do tog saznanja, može da reaguje, ali se u registar upisuje samo zabeležba, koja nema značaj i preostaje mu da u nadležnom opštinskom sudu vodi postupak. A, imovina može da bude u prometu.
Novosti.
Toliko o vlasništvu.
