Meditacija

jabukica
Ja prosto imam utisak da bi covek mogao da odlepi ili barem da skrene sa puta kada bi duze ostao
u nekom da to nazovem idealnom stanju bilo koje vrste.

Dok je covek u normalnom svetskom stanju je skrenut i odlepljen. Stanje nevezanosti je sloboda.
Ako imas vreme da postavis pitanje,, koja je slicnost izmedju Mediterana i meditacije, onda sigurno
imas vremena da prosetas po internetu i skines neke textove o meditaciji, da kazem i Bhagavad Gitu
i Dhammapadu. To citaj, ove textove nisu ogranicene u blagostanju koje donose citaocu, ili istrazivacu.
Ja imam vrlo ogranicen pristup internetu.
Ako ti je cilj u zivotu oslobodjenje, koncentrisi se na to, proucavanje i prakticiranje.
Bez uvrede. 8-)

onisifor
...sta ima loseg u radosti, prizeljkivanju necega dobrog i zasto bi se neko odricao dobra?

Lose je u radosti to, sto radost pokusava covek naci u prolaznim i propadljivim stvarima, a takva
radost je sama po sebi propadljiva. U prizeljkivanju dobrog, lose je to kada se ne ispuni zelja onda
je covek tuzan i pati zbog toga. A u odricanju dobra, se svodi zapravo na to da nista nije dobro osim
samog Boga. Tako da je najbolje odreci se svega i predati se Bogu. Ili da kazem, odricati se od toga
sto ljudi samo nazivaju dobrim, ali zapravo ono to nije.

I zapita Ga jedan knez govoreci: Ucitelju dobri! Sta da ucinim da nasledim zivot vecni?
A Isus rece mu: Sto me zoves dobrim? Niko nije dobar osim jednog Boga.
Zapovesti znas: ne cini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoci lazno; postuj oca i mater svoju.
A on rece: Sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje.
A kad to cu Isus rece mu: Jos ti jedno nedostaje: prodaj sve sto imas i razdaj siromasima;
i imaces blago na nebu; i hajde za mnom.
----- Po Luci 18:18-22

Zapravo, kada je covek potpuno predan Bogu, onda on vise nista necini za svoju korist, za njega vise
ne postoji dobro ili zlo, sve radi u Bogu. Pazljivo posmatraj sto je Isus cinio.
 
Almsivi:
onisifor
...sta ima loseg u radosti, prizeljkivanju necega dobrog i zasto bi se neko odricao dobra?

Lose je u radosti to, sto radost pokusava covek naci u prolaznim i propadljivim stvarima, a takva
radost je sama po sebi propadljiva. U prizeljkivanju dobrog, lose je to kada se ne ispuni zelja onda
je covek tuzan i pati zbog toga. A u odricanju dobra, se svodi zapravo na to da nista nije dobro osim
samog Boga. Tako da je najbolje odreci se svega i predati se Bogu. Ili da kazem, odricati se od toga
sto ljudi samo nazivaju dobrim, ali zapravo ono to nije.

I zapita Ga jedan knez govoreci: Ucitelju dobri! Sta da ucinim da nasledim zivot vecni?
A Isus rece mu: Sto me zoves dobrim? Niko nije dobar osim jednog Boga.
Zapovesti znas: ne cini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoci lazno; postuj oca i mater svoju.
A on rece: Sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje.
A kad to cu Isus rece mu: Jos ti jedno nedostaje: prodaj sve sto imas i razdaj siromasima;
i imaces blago na nebu; i hajde za mnom.
----- Po Luci 18:18-22

Zapravo, kada je covek potpuno predan Bogu, onda on vise nista necini za svoju korist, za njega vise
ne postoji dobro ili zlo, sve radi u Bogu. Pazljivo posmatraj sto je Isus cinio.
Kliknite za proširenje...


Naravno da je loše kad čovek traži radost u pogrešnim stvarima, ali postoji prava radost, radost u Bogu, radost u vođenju ljubavi, rasdost druženja sa prijateljima, itd. To su nam Bogomdane radosti.
Radost propadljiva? Pa Isus je svojim učenicima rekao:'' Vaša žalost će se okrenuti na radost, i radost vašu niko neće uzeti od vas''.
Priželjkivanje dobrog? Pa, ap. Pavle kaže:''Nadvadajte zlo dobrim''. A, slažem se sa tobom da se treba odreći onoga što ljudi smatraju dobrom, a to nema veze sa istinitim dobrom.
Kada se čovek preda Bogu, kako misliš da za njega više ne postoje dobro i zlo? Pa, tek onda čovek uspešnije razlikuje dobro i zlo.
 
onisifor:
Kada se čovek preda Bogu, kako misliš da za njega više ne postoje dobro i zlo? Pa, tek onda čovek uspešnije razlikuje dobro i zlo.
Kliknite za proširenje...

prvobitni greh je jedenje sa drveta ZNANJA dobra i zla. Kad se covek istinski vrati Bogu ( bezuslovnoj Ljubavi ), tada ne bi trebalo vise da bude te borbe antiteza...tada je sve dobro...to je bar neko moje tumacenje, ne nameravam da polemisem oko toga.
 
alles_gut:
prvobitni greh je jedenje sa drveta ZNANJA dobra i zla. Kad se covek istinski vrati Bogu ( bezuslovnoj Ljubavi ), tada ne bi trebalo vise da bude te borbe antiteza...tada je sve dobro...to je bar neko moje tumacenje, ne nameravam da polemisem oko toga.
Kliknite za proširenje...


Ne razumem šta hoćeš da kažeš.
 
onisifor:
Ne razumem šta hoćeš da kažeš.
Kliknite za proširenje...

U tome i jeste problem...u razumu..."razum je bolni proces uma " - kako je to lepo receno...covek na sve pokusava da nalepi etiketu "dobro" ili " zlo"...besnimo i gnevimo se na zlo, a da nema zla da li bi iko uopste umeo da kaze sta je dobro...kako mozes znati sta je dobro ako ne iskusis zlo, kako mozes znati sta je Raj ako ne prodjes kroz Pakao, kako mozes znati da je prvo bolje od drugog ako ne prodjes oba...u tom smislu SVE JE DOBRO jer i jedno i drugo ( "dobro" i "zlo" ) imaju svoju ulogu, SVRHU u tom putovanju ka ponovnom sjedinjenju sa Tackom Prapocetka...dozivljavamo razna stanja ( tome valjda sluzi Zivot - dozivljavanju raznih stanja ) dok za to imamo Volje, a onda se opet vracamo tamo odakle smo i krenuli...onaj ko tezi sjedinjenju sa Bogom treba da prevazidje ZNANJE DOBRA I ZLA, da ispravi prvobitnu gresku, da utisa razum i da krene putem Srca i BEZUSLOVNE Ljubavi ( najvisa, Bozanska Ljubav )...retki su oni koji u tome uspevaju, nebitno da li su vernici ili nevernici...dzaba nekom da se busa da je vernik i da ide u crkvu ako nije uspeo u ovom zadatku, ako se nije ocistio od otrova razuma i njegove podele ljudi na "dobre" i "zle"...tako ja to vidim.
 
alles_gut:
U tome i jeste problem...u razumu..."razum je bolni proces uma " - kako je to lepo receno...covek na sve pokusava da nalepi etiketu "dobro" ili " zlo"...besnimo i gnevimo se na zlo, a da nema zla da li bi iko uopste umeo da kaze sta je dobro...kako mozes znati sta je dobro ako ne iskusis zlo, kako mozes znati sta je Raj ako ne prodjes kroz Pakao, kako mozes znati da je prvo bolje od drugog ako ne prodjes oba...u tom smislu SVE JE DOBRO jer i jedno i drugo ( "dobro" i "zlo" ) imaju svoju ulogu, SVRHU u tom putovanju ka ponovnom sjedinjenju sa Tackom Prapocetka...dozivljavamo razna stanja ( tome valjda sluzi Zivot - dozivljavanju raznih stanja ) dok za to imamo Volje, a onda se opet vracamo tamo odakle smo i krenuli...onaj ko tezi sjedinjenju sa Bogom treba da prevazidje ZNANJE DOBRA I ZLA, da ispravi prvobitnu gresku, da utisa razum i da krene putem Srca i BEZUSLOVNE Ljubavi ( najvisa, Bozanska Ljubav )...retki su oni koji u tome uspevaju, nebitno da li su vernici ili nevernici...dzaba nekom da se busa da je vernik i da ide u crkvu ako nije uspeo u ovom zadatku, ako se nije ocistio od otrova razuma i njegove podele ljudi na "dobre" i "zle"...tako ja to vidim.
Kliknite za proširenje...


Da, ali zašto je Hristos rekao da će biti ljudi kojima će morati da kaže: ''Idite od mene koji činite bezakonje''? Znači, Bog itekako želi da razlikujemo dobro od zlog, a u zavisnosti da li smo u životu činili dobro ili zlo biće odlučena i naša večna sudbina. On nam je jasno rekao šta je dobro, a šta zlo, a i da nam nije rekao, imamo savest koja nam takođe ukazuje na razliku između ovo dvoje. Ako je sve dobro, da li to znači da je ubistvo dobro? Ili krađa?. Ap. Pavle jasno kaže: ''Nadvladajte zlo dobrim''.
 
ove price me zamaraju vec...

sve te stvari ( ubistvo, kradja ) cenim da i jesu nastale zbog tih podela koje razum cini... zbog znanja dobra i zla, razdvajanja, podela...

" Um ostavljen na miru ce se izbistriti sam od sebe. Um je prirodno cist i bistar, samo je zamagljen pogresnim naporima. "

To je isto i sa savesti...ona je prirodno cista, sustina svakog od nas je cista i savrsena , samo je zamagljena bolnim procesima razuma...

" nama ne treba ucenje nego oducavanje" De Melo

a mozda ja lupam i nemam pojma ni o cemu?
 
pa kazao sam ti...razum je maleni deo koji ne shvata da je maleni deo...a taj maleni deo gusi drugi deo koji je mozda i bitniji, onaj iracionalni...sta mislis zasto sve religije propovedaju smirenoumlje, smirenje uma...DA BI GA NEUTRALISALI, DA BI PUSTILI DA SE POJAVI NESTO DRUGO...postoji mnogo veci deo koji razum ne ume da dosegne...ne mozes shvatiti Boga razumom, bar ja ne mogu...ali ponekad mogu da osetim intuitivno ,iracionalno ili kako god da se to zove - mir i povezanost kad razum ne galami...i intuicija je samo rec, pojam...kad se stvari strpaju u pojam , one prestaju da se krecu...cesto sam napravio gresku kad sam se rukovodio razumom umesto da slusam intuiciju...itd. Previse racionalni ljudi su koliko ja znam prilicno proracunati, bezosecajni, dehumanizovani...oni koji se vode intuicijom su osecajniji, nesebicniji...zar nisi to primetio???
 
alles_gut:
pa kazao sam ti...razum je maleni deo koji ne shvata da je maleni deo...a taj maleni deo gusi drugi deo koji je mozda i bitniji, onaj iracionalni...sta mislis zasto sve religije propovedaju smirenoumlje, smirenje uma...DA BI GA NEUTRALISALI, DA BI PUSTILI DA SE POJAVI NESTO DRUGO...postoji mnogo veci deo koji razum ne ume da dosegne...ne mozes shvatiti Boga razumom, bar ja ne mogu...ali ponekad mogu da osetim intuitivno ,iracionalno ili kako god da se to zove - mir i povezanost kad razum ne galami...i intuicija je samo rec, pojam...kad se stvari strpaju u pojam , one prestaju da se krecu...cesto sam napravio gresku kad sam se rukovodio razumom umesto da slusam intuiciju...itd. Previse racionalni ljudi su koliko ja znam prilicno proracunati, bezosecajni, dehumanizovani...oni koji se vode intuicijom su osecajniji, nesebicniji...zar nisi to primetio???
Kliknite za proširenje...


Primetio sam. Intuiciju nikad ne treba isključiti. Ali smirenoumlje ne znači odricanje razuma nego razumsko (ne samo razumsko) prihvatanje potpunog poverenje u Boga.
 
“Umesto izraza kojim procenjujemo (kao sto su dobar ili los) kako bismo sebe svesno izdvojili od drugog, najjednostavnije I najkorisnije moralno vrednovanje je da odredimo stepen razdvojenosti ili jedinstva. Smatrajte da su misli I dela koja vas radvajaju na nizem stepenu moralne lestvice. Misli I dela koja vas spajaju su na visem stepenu.

Umesto etiketiranja kao “dobar” ili “los”,jednostavno koristite svoje saznanje koje odredjuje do kog stepena vas vase misli I dela razjedinjuju ili sjedinjuju u vasim osecanjima prema drugima. Misli I dela koje cine da se osecate razlicitim od drugih ne dozvoljavaju da zivite punim zivotom,a ona koja omogucavaju da VI dozivite ljubav I jedinstvo harmonizuju vasu energiju sa energijom sveta oko vas.

Kada se dvoumite da li da nesto uradite ili ne,samo se zapitajte da li vam to stvara osecaj posebnosti u odnosu na druge ljude ili vas blagonaklono upucuje na njih.”

Ken Keyes jr.
 
jabukica:
Ukupno cini mi se da si temu poceo tako sto si rekao da moze da se pita sta koga interesuje, ja sam u proslom postu fino pitala i molila bih te da bar pokusas da odgovoris, pa i ako ne uspem da razumem mozda neko hoce,
Kliknite za proširenje...

Zdravo, oprosti na nejavljanju, ali nisam jedno vreme bio blizu kompjutera.
Naravno da mozes da pitas, sto ne znaci i da cu znati da odgovorim. Jer svi mi govorimo iz svog iskustva, ali to ne mora biti primenljivo i na tvoju situaciju. No dobro, da vdimo sta je bilo pitanje:..

jabukica:
Ko zna dal uspem to da srocim, uglavnom bas sam ponovo citala sve to i suvise mi doslo idealno, a u takvim momentima imam potrebu da to malo razbrckam , da tako kazem, da dovedem u normalu, jer normala je neidealna. Elem , ima li meditacija , u smislu ucenja, neki stav o takvoj mojoj potrebi. Ja prosto imam utisak da bi covek mogao da odlepi ili barem da skrene sa puta kada bi duze ostao u nekom da to nazovem idealnom stanju bilo koje vrste. Prosto je zivot mesto aspadanja, trulenja , umiranja, toga treba biti svestan da bi bio normalan i osecajan za ljude oko sebe. Kada zivis treba da boli, nije u redu da nisi svasan bola . Bas me interesuje sta o tom mislite. Ja sam predhodni post napisala instiktivno, a posle mi bilo krivo sto to kvarim, al aonda sam razmisljala , mozda i o tom treba govoriti.
Kliknite za proširenje...

Hm, ovde ima vise pitanja i pokoja konstatacija. Ukratko, normala jeste idealna. sto znaci da kada odvojis svoje misli, naucene reakcije, predubedjenja, navike, ostaje ti cista priroda, koja jeste celovita, samodovoljna, smirena, svesna da u ovom svetu postoje i truljenje (i ostalo sto si navela) jednostavno kao cinjenice zivota koje nisu ni "pozitivne" ni "negativne", sto je za mene sasvim dobra definicija za pojam "idealno".

I sta kaze "meditacija" za tvoju potrebu da skrens sa puta jer ces odlepiti? Ne kaze nista, verovala ili ne :) Ako te zivot u nemiru, jurnjavi i neredu cini srecnom, pa ti ga zivi. Sve je OK.

A da kad zivis treba da boli, to je vec diskutabilno. Jer postoje sve vrste bola. Bol bolesti, starosti i smrti, koji je takodje sasvim normalan, ali i bol koji mi sami sebi stvaramo i to je ta patnja o kojoj Buda govori i koje se treba osloboditi. A kako se stvara taj bol? Tako sto se vezujemo za prijatne stvari i bezimo od neprijatnih. I da ne duzim dalje, dovoljno za ovaj put, a ti opet pitaj. :)
 
Ima jedna jako interesantna vezbica zvana Usmeravanje zivotne sile.
Ovom vezbom moze se povratiti smirenost i opushtenost tela.

radi se u tri koraka:

1. lezite na ledja sa zatvorenim ochima. Vrhovi prstiju obe ruke neka pochivaju na solarnom pleksusu. Polako udahnite i vizualizujte kako bela svetlost prelazi iz vasheg solarnog pleksusa u vrhove prstiju

2. Vrlo lagano prebacite vrhove prstiju na chelo i izdahnite, vizualizujuci kako vam bela svetlost prelazi u glavu

3. Vrhove prstiju vratite na solarni pleksus i ponovite vezbu vishe puta

Ova vezba vazi za sve delove tela gde se oseca bol ili napetost. Jako je bitna koncentracija na pokrete i pokushaji vizulizacije svetlosti kako bi bilo shto vishe koristi od same vezbe.
 
Hvala na odgovorima. Podsetilo me na neke odluke u zivotu, i bas tako, covek bira i gde i sta i kako. Moze na prvi pogled da deluje da su nam neke stvari nametnute, pa mozda i jesu neke svari, ali nase ideje i odnos prema svetu su licni izbor i malo zavise ili mozda i nikako od svih tih nametnutih.
Hvala jos jednom. Bilo je zanimljivo druziti se sa vama.
 
Budistička meditacija uvida - praktična uputstva
Cilj meditacije uvida nije da stvori nekakav sistem verovanja, već pre da posluži kao putokaz kako da jasnije sagledamo pravu prirodu svoga uma. Na taj način stičemo direktno razumevanje stvari kakve one jesu, bez oslanjanja na nekakve unapred zauzete stavove ili teorije – dakle, stičemo neposredno iskustvo, koje poseduje sopstvenu vitalnost. Ovo nam takođe pruža duboki osećaj smirenosti, koja proizlazi iz znanja do kojeg smo sami došli i nalazi se izvan svake sumnje.

Vreme i mesto
Fokusiranje uma na telo može se lako izvoditi u sedećem položaju. Potrebno je da pronađete vreme i mesto koje vam obezbeđuje da se opustite i na kojem nećete biti uznemiravani.

Tiha soba bez puno predmeta koji bi vam odvlačili pažnju je idealna; svetla i prostrana soba ima osvežavajući efekat, dok natrpana i mračna prostorija deluje upravo suprotno. Vreme je takođe važno, pogotovo što je većini ljudi dan strogo isplaniran. Nije naročito delotvorno meditirati u vreme kada treba nešto drugo da radite ili kad ste u vremenskom škripcu. Bolje je odvojiti vreme -- recimo rano ujutro ili uveče posle posla -- kada zaista svu svoju pažnju možete da posvetite vežbanju. Počnite sa otprilike petnaest minuta. Vežbajte najbolje što možete unutar datog vremena i raspoložive energije i izbegavajte da vam sve to pređe u mehaničku aktivnost. Vežba meditacije, potpomognuta iskrenom željom da sami sebe istražujete i dovedete u sklad, prirodno će se vremenom produžavati i u tome ćete sticati sve više veštine.

Svesnost tela
Razvijanju smirenja doprinose stabilnost i postojan, ali ne grčevit napor. Ako ne možete da se saberete, nema smirenja; ako se zaista u to vežbanje ne uključite, tada se ono pretvara u sanjarenje. Jedan od najefikasnijih položaja za negovanje prave kombinacije smirenosti i energije jeste sedeći.

Koristite položaj pri kojem će vam leđa ostati uspravna, ali ne ukočena. Od pomoći vam može biti i stolica ili ste možda u stanju da zauzmete neki od lotos položaja. Sve ovo izgleda na prvi pogled zbunjujuće, ali vremenom može obezbediti jedinstven spoj blage čvrstine, koja blagotvorno deluje na um, ali ne zamara telo.

Korisno je i ukoliko je brada sasvim malo povučena nadole, ali ne dopustite da se glava naginje napred, jer će to samo povećati pospanost. Šake spustite u krilo, dlanovi su okrenuti nagore, jedan preko drugog, sa spojenim vrhovima palčeva. Opustite se i uspostavite pravi balans.

Sada saberite svoju pažnju i neka njezin fokus lagano klizi niz telo. Uočite osećaje koji se pri tom javljaju. Opustite bilo kakvu napetost, naročito mišića lica, vrata i ruku; neka oči budu potpuno i poluzatvorene.

Ustanovite kako se osećate. Puni iščekivanja ili napeti? Tada malo popustite pažnju. Nakon toga um će se verovatno umiriti i moguće je da se jave neke misli -- planovi, želje, sećanja ili pak sumnje da li vežbate na pravi način! Umesto da ih sledite ili potiskujete, usmerite više pažnje na telo, koje je i inače korisno sidro za um koji je počeo da luta.

Negujte duh znatiželje kao deo svog meditativnog stava. Opustite se. Pomerajte fokus pažnje, na primer, sistematično od vrha glave naniže preko čitavog tela. Uočavajte različite osećaje -- kao što su toplina, pulsiranje, utrnulost ili osetljivost -- u zglobovima svakog prsta, vlažnost dlanova i puls u ručnim zglobovima. Čak i područja na kojima možda ne osećate neki poseban osećaj treba pažljivo "pretražiti". Uočite kako je čak i odsustvo bilo kog osećaja nešto čega um može biti svestan. Ovo neprekinuto i istrajno ispitivanje naziva se sabranošću pažnje i jedan je od najvažnijih alatki meditacije uvida.

Sabranost pažnje na dah
Umesto pomeranja fokusa pažnje po telu ili posle uvodnog perioda ovakvog vežbanja, sabranost se može razvijati usmeravanjem pažnje na dah.

Prvo, pratite osećaje koji se javljaju pri normalnom kretanju daha i to prvo u nozdrvama, zatim u grudima i na kraju pri pomeranju dijafragme. Zatim pokušajte da pažnju vežete za jednu tačku, bilo na dijafragmu ili -- što je teže uočljiva tačka -- na rubove nozdrva. Um će vam možda odlutati, ali vi ga sa puno strpljenja lagano vratite na praćenje daha.

Nije neophodno razvijati koncentraciju do tačke isključivanja svega drugog osim daha. Umesto da stvarate nekakvo stanje transa, ovde je cilj da sebi date priliku da posmatrate način na koji funkcioniše vaš um i unesete u njega izvesnu dozu mirne jasnoće. Čitav ovaj poces -- koncentrisanje pažnje, uočavanje daha, uočavanje da je um odlutao i ponovno uspostavljanje pažnje -- razvija sabranost, strpljivost i razumevanje kroz uvid. Zato neka vas ne obeshrabri "neuspeh" -- jednostavno ponovo krenite. Istrajavanje na ovom putu na kraju omogućuje umu da se smiri.

Ako postanete vrlo nemirni i uzbuđeni, samo se opustite. Vežbajte tako što ćete biti blagonakloni prema samom sebi, osluškujući -- ali ne i nužno verujući u ono što kažu -- glasove u sopstvenom umu.

Ako se osetite pospani, obratite malo više brige i pažnje na telo i njegov položaj. Insistiranje na daljem rafinovanju pažnje ili dubljoj smirenosti u takvoj će situaciji samo pogoršati stvar!

8)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top