Meditacija

Ako budisti ne veruju u "dušu" ili "duh", šta se onda to preporađa?

To je malo teže pitanje. Sigurno da se nešto prenosi, ali šta? Učenje se uvek vraća na ono što se događa sada i u stvari obeshrabruje takvu vrstu pitanja. Ali ne možemo da se ne pitamo. Je li to neka vrsta karmičke DNA koja se upisuje i prepisuje u kosmičkom registru? Sv. Petar sa velikom knjigom se javlja u hrišćanstvu. Je li to određena frekvencija svesti? Možda poslednja misao koju pomislimo prelazi na drugu obalu? Ili je to slobodan izbor bestelesne svesti?

Buda je govorio o četiri stvari o kojima se "ne može ili ne bi trebalo razmišljati" jer će one samo doneti novu zbunjenost uma. Jedna od tih četiri jeste "rezultat postupaka" (vipaka-kamma) -- počev od rođenja pa nadalje.

:oops:
 
U krugu preporađanja postoji li konačan broj živih bića ili i nova mogu nastati?

U širem značenju ovo je pitanje u vezi ne samo sa bićima, već sa materijom uopšte. Je li količina materija u kosmosu konačna? Da li se bilo gde stvara potpuno nova materija ili se samo stara prerađuje? Zapravo, da li je ikada postojalo prvobitno stvaranje? To je četvrta nesaznatljiva stvar -- lupanje glave oko aposolutnog početka ovoga sveta (loka-cita). Što se tiča broja bića u ovome svetu čini se da nema ograničenja -- ona se stvaraju na milione, tj. populacija raste. Kada je bio upitan o ovim stvarima Buda bi obično odgovorio: "Ja podučavam patnju i put koji vodi do okončanja patnje". Da li to što znaš da mačka g-đe Petrović ima mačiće načinjene od potpuno nove (a ne stare, reciklirane) materije imalo olakšava tvoju patnju?

:heart:
 
Kako se preporađanje uklapa u teoriju o evoluciji?

Evolucija barata materijalnim ili uslovljenim svetom. To je relativni oblik, veličina, brzina, boja itd. nečega. Ono što postoji sada može se dovesti u vezu sa onim što je postojalo pre, recimo, 500 godina i možemo da odredimo kako je evoluiralo, na primer, mereći rast težine i životnog veka prosečnog Engleza u zavisnosti od načina ishrane, razvoja tehnologije itd.

Preporađanje se tiče "nečega" što nastavlja da postoji kao odvojeno, otelovljeno "nešto" i mnogobrojni izrazi tog otelovljenja mogu se smatrati evolucijom. Meriti to tokom nekoliko života nije lako. Koristeći svoju memoriju možemo meriti promenu u ovom životu. Razmišljajući o tim sećanjima možemo (nadajmo se) doći do zaključaka o vrednosti određenih postupaka. Ovaj uzrok je proizveo onaj rezultat. Idealno posmatrano evolucija govori o pozitivnom progresu (preporađanju), učenju na osnovu grešaka. Evolucija je uvek relativna: vidimo jednu stvar, sada, i merimo je kao promenjenu i odvojenu (od prvobitne stvari) kasnije. Budizam je međutim okrenut jedinstvu a ne razdvajanju, sjedinjavanju a ne izolaciji. Cilj je biti ono što nije relativno, nije uslovljeno, nije odvojeno. Reč je o "ne-stvari" koja je izvan evolucije. Sve je to vrlo zapetljano i premda je dobro s vremena na vreme razmišljati o tim stvarima, ne treba po svaku cenu očekivati neki definitivan odgovor.

:tongue:
 
Šta je reinkarnacija?

Reinkarnacija se obično zamišlja kao povratak u drugom telu, posle smrti ovoga tela. Teorijski se pretpostavlja da postoji neka vrsta duše, nešto što je suštinsko "ja", što se seli iz tela u telo. Pre nego što se na pitanje o reinkarnaciji može odgovoriti, treba da razmotrimo ovu pretpostavku i upitamo se: "Ko sam ja? Šta sam ja?" Moramo znati šta to umire da bismo stekli neku ideju o tome šta može da se rodi. U budizmu polazna tačka jeste iskaz: "Ja nisam ni ovo telo ni ovaj um". Šta sam onda ja? Mnogo je toga što može i što jeste bilo napisano kao neka vrsta odgovora na ovo pitanje, ali sa budističke tačke gledište sve su to spekulacije. To nije nešto što može biti izmereno, to nije nešto što je moguće neposredno iskusiti. Znaš da si živ i možeš imati iskustvo življenja, ali kako ga možeš objasniti? Nauka može dati pojedinosti o mnoštvu sastojaka života, ali ne uspeva da objasni sam život. Javlja se nova nauka (kvantna teorija i teorija haosa), ali hoće li se nauka i religija na kraju ipak sresti u jednoj tački?

Pošto telo umre, šta se događa? Ne znam. Život uključuje u sebe rođenje (stvaranje, genezu, nastajanje), bivanje (hodanje, jedenje, starenje) i okončanje (smrt, nestranak, umiranje). Sve to je izraz prolaznosti, promene. Sećanja koja imam kad se osvrnem na ovih 46 godina jesu zbirka vinjeta -- svaka od njih je nastala, ima neku priču i onda se završava. A na kraju jedne možda je praznina, nema ničega posebno zanimljivog za sećanje, a onda druga počinje; neprekidno smenjivanje rađanja i smrti. Jesam li ja taj isti u svim tim scenarijima? Naravno da imam sećanja, poput slika u albumu, ali ta fotografija nisam ja. Onda sam ja samo fotograf? Ili foto-aparat? Ko je taj koji poseduje sećanje. Mislim da se u toj sposobnosti da znamo, da budemo probuđeni i svesni, krije i odgovor.

xlx
 
Da li reinkarnacija igra važnu ulogu u tvojoj religiji?

Igra, u smislu da je jasno da se "moj posao" ne okončava smrću ovoga tela. To me ohrabruje da uvidim koliko je važno to što činim danas -- jer to će uticati na način na koji ću biti "pre-porođen" sutra (ili u nekom trenutku posle ovoga "sada"). To me čini veoma pažljiviim pri donošenju odluka, navodi da malo porazmislim pre nego što delujem. Čini me malo odgovornijim, jer imam osećaj da šta god da učinim ukoliko je obeleženo pohlepom ili odbojnošću ili vezano za neki "ego trip", to će me lupiti po glavi, pre ili kasnije.

oTo
 
Da li budizam ima teoriju o zavisnosti?

O zavisnosti se može raspravljati na različite načine, u vezi sa prirodom kao celinom, na primer jabuke da bi nastale zavise od drveta, koje opet zavisi od tla, kiše... i tako dalje, te vidimo da su sve stvari međusobno zavisne. Međutim, moje razumevanje je da Budino učenje ukazuje na moje lično iskustvo, naročito na njegovu neprijatnu stranu (dukkha) i kako mogu da se oslobodim od nje.

Prvo, postoji zakon "karme", a to je učenje o zakonu uzroka i posledice na moralnom planu. Posmatrajte to u vezi sa Njutnovim zakonom, koji kaže da "svaka akcija ima podjednako snažnu i sebi suprotnu reakciju". Ako udarite nekoga -- postoje šanse da i on vas udari. Ovo se lako može proveriti na materijalnim stvarima, ali kako sve to funkcioniše u kontekstu morala? Kako moja dukkha nastaje u vezi sa onim što činim? (Pojednostavljeno) budističko rezonovanje je sledeće: "Ako činiš dobro dobijaš dobro, ako činiš zlo dobijaš zlo" Hrišćanski ekvivalent bio bi: "Kako seješ, onako ćeš i žnjeti."

Tu je zatim paticca-samuppada, učenje o uslovljenom nastanku, o kojem je moguće naći mnogo različitih objašnjenja. Ono analizira lično iskustvo, razmatrajući uslovljenost između "neznanja" na početku (uzrok) i dukkhe na kraju (posledica). Temeljno neznanje je verovanje da postoji nekakvo jedinstveno "ja" i lična "duša". Prema paticca-samuppadi iskustvo je podeljeno na 12 uočljivih veza (neke su uočljivije od drugih). Ta veza, nešto pojednostavljena, sledi otprilike ovako: "Na osnovu čula javlja se kontakt sa okolnim svetom; taj kontakt stvara osećaje; oni vode do želje, želja do vezivanja, a vezivanje završava patnjom, starošću i smrću."

Na osnovu konvencije, kao način lakšeg komuniciranja, svet oko sebe delimo na pojedinačne stvari i dajemo im imena, na primer naše telo -- šake, stopala, glava itd.; ali postoji samo jedno telo. Zamislite da ste da ste na drvetu, okliznete se (uzrok) i padnete. Znate da padate kraj mnoštva grana, ali zapravo jedino što registrujete jeste bol u trenutku kad udarite u tlo (posledica). Budizam dopušta postojanje posebne realnosti (izvan moga iskustva), ali se fokusira na naš doživljaj mnoštva uzroka i posledica i kaže da svako od nas može da bira -- barem uzroke. Možete ovu istinu da testirate na sebi. Pokušajte da ne padnete sa drveta!

ImI
 
ukupno:
Da li reinkarnacija igra važnu ulogu u tvojoj religiji?

Igra, u smislu da je jasno da se "moj posao" ne okončava smrću ovoga tela. To me ohrabruje da uvidim koliko je važno to što činim danas -- jer to će uticati na način na koji ću biti "pre-porođen" sutra (ili u nekom trenutku posle ovoga "sada"). To me čini veoma pažljiviim pri donošenju odluka, navodi da malo porazmislim pre nego što delujem. Čini me malo odgovornijim, jer imam osećaj da šta god da učinim ukoliko je obeleženo pohlepom ili odbojnošću ili vezano za neki "ego trip", to će me lupiti po glavi, pre ili kasnije.

oTo
Kliknite za proširenje...

Znaci, ako zelis da ubijes nekoga danas, i dodjes do njega, na 10 m je od tebe, i taman kad krenes da opalis hitac, jureci za njim, u trku, sapletes se, i padnes, a on pobegne iza ugla dje ga ceka hilikopter kojim odleti i spasi se od tebe, i usput, dok je bezao, ako je taj neko nasao 1000000 evra, tako da je od toga sto si pokusao da ga ubijes nasao samo dobro,
dali ces i u tom slucaju "ispastati"?

Tj. dali ce neko ko je uradio sve to isto ali se nije sapleo, *vec ubijo onoga, ispastati vise nego neko ko bi isto to uradio da se nije sapleo?

Ili recimo neko zeli da plati placenog ubicu da ubije nekog, ali nema novca, a kasnije ovaj sam pogine pa ovaj nema potrebe da plati ubicu, dali on isto ispasta?

Poenta: dali se ispasta radi gresnih namjera, ili radi realizovanja tih namjera? Radi stavova, ili realizovanja tih stavova? Radi zelja, ili realizovanja tih zelja?

zanima me tvoj odgovor.
 
jedan_odjednom:
Znaci, ako zelis da ubijes nekoga danas, i dodjes do njega, na 10 m je od tebe, i taman kad krenes da opalis hitac, jureci za njim, u trku, sapletes se, i padnes, a on pobegne iza ugla dje ga ceka hilikopter kojim odleti i spasi se od tebe, i usput, dok je bezao, ako je taj neko nasao 1000000 evra, tako da je od toga sto si pokusao da ga ubijes nasao samo dobro,
dali ces i u tom slucaju "ispastati"?

Tj. dali ce neko ko je uradio sve to isto ali se nije sapleo, *vec ubijo onoga, ispastati vise nego neko ko bi isto to uradio da se nije sapleo?

Ili recimo neko zeli da plati placenog ubicu da ubije nekog, ali nema novca, a kasnije ovaj sam pogine pa ovaj nema potrebe da plati ubicu, dali on isto ispasta?

Poenta: dali se ispasta radi gresnih namjera, ili radi realizovanja tih namjera? Radi stavova, ili realizovanja tih stavova? Radi zelja, ili realizovanja tih zelja?

zanima me tvoj odgovor.
Kliknite za proširenje...

Prijatelju, baš si ga zakomplikovao, ali valda je tako moralo :D
U početku mi ništa mi nije bilo jasno šta pitaš, ali sva sreća dođoh do kraja poruke, tako da je sada sasvim jasno. Dakle, namera ili delo?

Prema Budinom učenju, dela se čine umom, govorm i telom. I svako od tih dela iza kojih stoji namera ostavlja i svoj trag ili seme u umu, koje će kad-tad proklijati. Dakle, dobra namera (tj. posađeno seme ljubičice) i zamirisaće ti ljubičica. Posadi koprivu i pre ili kasnije te ožeže. Naravno, mi smo nekad skloni da na misli gledamo kao na nešto što je bezopasno i verujemo da možemo bez ikakve opasnosti da razmišljamo o bilo čemu. No, ako određeno vreme uporno mislimo o nekoj stvari, ona će nas pre ili kasnije navesti da je izrazimo rečima, a kasnije i delom. Davno je rečeno: ponavljana misao se pretvara u reč, ponavljane reči se pretvaraju u delo.

Iz ovoga je, takođe, sasvim jasno zašto je neophodna meditacija ili samoposmatranje, kako bismo što jasnije prepoznali svoje namere (koje um ponekad, naravno one za koje i sam zna da nisu baš hvale vredne, pokušava da ulepša. I to se naziva obmana, neznanje).
Cilj budizma je uklanjanje upravo tog neznanja.

Big pozdrav :D
 
Je li kamma (karma) isto što i greh?

Bukvalno karma znači "postupak"; ono što činim. Konkretnije, to je nameran postupak, koristan ili štetan; dakle, od vrste namere zavisi i moja sudbina. Štetni postupci su oni koji su motivisani pohlepom, mržnjom i obmanutošću. Neka kamma će svoj plod doneti u ovom životu, a neka u narednim životima. Problem se javlja oko kvaliteta namere, je li ona dobra ili rđava u apsolutnom ili relativnom smislu. Da li je krađa 10 funti da bih nahranio majku koja gladuje isto što i krađa 10 funti da bih otplatio svoj dug na kocki? Postupak je isti, namera različita, ali da li je rezultat isti? Na svakom od nas je da odluči šta je u ovom slučaju prava stvar.
Greh jeste kršenje božije volje i odvajanje od boga zbog tog kršenja. I ponovo se javlja pitanje apsolutnih vrednosti -- je li božija volja apsolutna ili relativna? Kamma je, međutim, uvek nameran postupak, dok je greh samo štetan postupak.

>x<
 
ukupno:
Prijatelju, baš si ga zakomplikovao, ali valda je tako moralo :D
U početku mi ništa mi nije bilo jasno šta pitaš, ali sva sreća dođoh do kraja poruke, tako da je sada sasvim jasno. Dakle, namera ili delo?

Prema Budinom učenju, dela se čine umom, govorm i telom. I svako od tih dela iza kojih stoji namera ostavlja i svoj trag ili seme u umu, koje će kad-tad proklijati. Dakle, dobra namera (tj. posađeno seme ljubičice) i zamirisaće ti ljubičica. Posadi koprivu i pre ili kasnije te ožeže. Naravno, mi smo nekad skloni da na misli gledamo kao na nešto što je bezopasno i verujemo da možemo bez ikakve opasnosti da razmišljamo o bilo čemu. No, ako određeno vreme uporno mislimo o nekoj stvari, ona će nas pre ili kasnije navesti da je izrazimo rečima, a kasnije i delom. Davno je rečeno: ponavljana misao se pretvara u reč, ponavljane reči se pretvaraju u delo.

Iz ovoga je, takođe, sasvim jasno zašto je neophodna meditacija ili samoposmatranje, kako bismo što jasnije prepoznali svoje namere (koje um ponekad, naravno one za koje i sam zna da nisu baš hvale vredne, pokušava da ulepša. I to se naziva obmana, neznanje).
Cilj budizma je uklanjanje upravo tog neznanja.

Big pozdrav :D
Kliknite za proširenje...


Drugi put molimt te nemoj da citas moja pitanja isti tren kad ti se ucine komplikovanim, ili pak citaj i "cuti" da ti se cine komplikovana ako odlucis da odgovoris, jer nevolim da mi neko kritikuje pitanja...

Znanje je tu kao nesto sto je odvojeno od subjekta, tj sto je nezavisno od subjekta, i ako sadrzi sliku subjekta koji saznava? Dali je znanje svijest, ili sta? Ti ocigledno koristis pola latinski pola doslovno-prvedeno sa kineskog, i verovatno znanje znaci svest, a reinkarnacija ne treba da znaci "nazad u meso" sto znaci inace, tj "umesnjenje iznova", vec nesto drugo u budizmu verovatno. Deklarisi se ili za latinsko-srednjovekovne-pesnicke izraze, ili za kinesko-klansko-filozofske, jer ovako te niko nece svatiti kakve veze ima "umescenje" (misli se na meso) sa kaznom/nagradom za djela iz zivota. Osim ako se misli (a to se ne misli) da je i kazna "mesna" tj samo tjelesna.
 
Ako pricate o reinkarnaciji, onda se prvo slozite sta je reinkarnacija, pa tek onda cavrljajte. Ja sam misljenja da reinkarnacija u pravom smilsu te reci nema veze sa uvrezenim misljenjem i shvatanjem tog pojma. Ako ne mozemo definisati pojmove dobra i zla, ko i ili sta onda odredjuje da li cemo se u sledecem zivotu radovati ili ispastati?

Štetni postupci su oni koji su motivisani pohlepom, mržnjom i obmanutošću
Kliknite za proširenje...

Po koga stetan postupak? Ako covek iz mrznje ubije osobu koja se spremala da ubije 10oro ljudi, kako ce se to manifestovati u sledecem zivotu? Da li ce ispastati sto je ubio osobu ili ce biti 'nagradjen' sto je spasio 10 zivota?
 
ukupno:
Je li kamma (karma) isto što i greh?

Bukvalno karma znači "postupak"; ono što činim. Konkretnije, to je nameran postupak, koristan ili štetan; dakle, od vrste namere zavisi i moja sudbina. Štetni postupci su oni koji su motivisani pohlepom, mržnjom i obmanutošću. Neka kamma će svoj plod doneti u ovom životu, a neka u narednim životima. Problem se javlja oko kvaliteta namere, je li ona dobra ili rđava u apsolutnom ili relativnom smislu. Da li je krađa 10 funti da bih nahranio majku koja gladuje isto što i krađa 10 funti da bih otplatio svoj dug na kocki? Postupak je isti, namera različita, ali da li je rezultat isti? Na svakom od nas je da odluči šta je u ovom slučaju prava stvar.
Greh jeste kršenje božije volje i odvajanje od boga zbog tog kršenja. I ponovo se javlja pitanje apsolutnih vrednosti -- je li božija volja apsolutna ili relativna? Kamma je, međutim, uvek nameran postupak, dok je greh samo štetan postupak.

>x<
Kliknite za proširenje...

pa jeli bitnije dali je neko prekrsio bozju od toga dali je ucinio nesto zlo?
ima prica o tome kad Abraham (nije iz budizma) cuje bogovu zelju "zakolji svog sina i prinesi ga za zrtvu". E pa sad cu da objasnim sta sam hteo da te pitam, tj tvoje misljenje reci:

dali je gresniji neko ko nebi ubijo svog sina kad bi mu bog trazio (tj neko ko prekrsi bozju volju, prekrisiti = neispuniti i ako je u stanju, ne potrudi se da ispuni, ne zeli da ispuni (bozju volju)) ili neko ko bi ubijo svog sina i kad mu bog to nebi trazio, ali bi mu reko "mozes slobodno ubiti sina, a i nemoras, kako oces" (neko ko cini zlo)?
(ovo "mozes ali nemoras" sam dodao zato da nebi mogo da se izvuce neko na ono "pa bozja volja je da ljudi ne ubijaju svoje sinove, oboje su je prekrsili")

_________
nadam se da sam postavio pitanje na koje ti nece biti lako da odgovoris:lol:
 
Da li budisti veruju u boga?

Pre nekako dobio sam pismo od osobe po imenu Zara Holand. Ne znam ni da li postoji devojčica koja se zove Zara Holand, jer moguće je da ju je neki nastavnik izmislio. Ali ja sam dobio pismo, tako da bih možda mogao verovati da i postoji neko ko se tako zove.

Nisam dobio pismo ni od koga ko se zove Bog, nikada nisam sreo bilo koga ko se zove Bog. Postoji li bilo koja "stvar" koja se zove Bog. Ne znam. Nisam dobio pismo, dakle ne mogu čak ni da verujem. Kad mi padne nešto na nogu, ja ne verujem u bol. Ja ZNAM bol -- jao!!! Kad sam srećan ZNAM da sam srećan, ne moram u to da verujem. Ovim neću da kažem da ne postoji Bog. -- već samo da ja to ne znam.

Zavisi takođe kako definišemo Boga. U budizmu postoji razrađena kosmologija, sa bogovima, demonima, devama i svim drugim vrstama bića koja nastanjuju pojedina područja (prava ili mitološka bića, ja ne znam). Ali ona se ne smatraju večnim ili svemogućim. Ima jedna priča o monahu koji je želeo da zna "gde ovaj svet nestaje bez ostatka". Pitao je razne mudrace na zemlji i sugerisali su mu da pokuša sa bogovima. Da skratim priču, postepeno se uzdizao u sve rafiniranije slojeve kosmosa sve dok nije stigao do najvišeg, Braminog sveta i otišao na Bramin dvor, te postavio pitanje. Brama je malo okolišio, pa onda monaha odveo na stranu i izgrdio ga što mu tako javno postavlja tako zbunjujuća pitanja na koja on ne ume da odgovori. A ako zaista želi da zna, neka ode i pita Budu. Ovo stavlja bogove u njihov relativan položaj. Sve u svemu. može se zaključiti da "budisti ne veruju u Boga, to jest njegovo postojanje ili nepostojanje nije presudno za njihov život".

w....w
 
Koga ili šta budisti obožavaju?

Tri utočišta bi verovatno bila najšire prihvaćena stvar. Prvo je Buda -- poštovanje i predanost istorijskoj ličnosti koja je poznata kao Buda -- i poštovanje i težnja ka onom kvalitetu mudrosti, znanja, prosvetljenosti koji Buda otelovljuje. Drugo utočište je Dhamma -- posedovanje velikog poštovanja i cenjenje Budinog učenja, kao i ljubav prema istini u njezinom najvišem značenju. Treće je Sangha -- uvažavanje onih kvaliteta kojima teži zajednica zaređenih u celini, pre nego ijedan pojedinac, a među koje pripada dobrota i vrlina. Sva ova tri utočišta su apstraktna i nema nijednog od ovih kvaliteta koji bi bio personifikovan ni na koji način. Čak i istorijski Buda se posmatra kao istorijski događaj i sećanje na taj događaj treba slaviti sa zahvalnošću; međutim od same ličnosti ne treba praviti nekakvog besmrtnika. Ono što budisti obožavaju -- dakle "ono prema čemu pokazuju produbljenu religijsku predanost i poštovanje" (ovo sam uzeo iz rečnika) -- jeste budizam.

ө....ө
 
Zašto uopšte biti dobar, a ne loš?

Obično o tome najviše razmišljamo onda kada nas otkriju. Uradiš nešto "dobro" za nekoga i drugi znaju da si to ti -- ili uradiš nešto "loše" i drugi znaju da si to bio ti. Kakva su do sada bila tvoja iskustva? Dobro i loše nisu neki apsoluti, već svako od nas ima svoje kriterijume o tome gde ćemo povući liniju. Ono što ja koristim je "eho test". Kad nešto uradim slušam ili gledam ono što mi se vraća. Ponekad je to sasvim suptilno -- mrzovoljno unutrašlje gunđanje tokom meditacije ili blaga toplina u srcu. U suštini svako želi da bude srećan, da se oslobodi bola, potištenosti itd. i premda ne postoji jednostavan odgovor kako obezbediti sreću, činiti dobro i izbegavati loše je sasvim dovoljno za početak. Možda ti možeš da uradiš nešto loše i da te to ne muči. Pokušaj, vidi kako to kod tebe deluje. Koji je krajnji rezultat?

...ө...
 
Da li budisti veruju da postoji "tamna" strana, poput đavola?

Sigurno da postoje dobrota i rđavost. Uđeš u sobu u kojoj su se dvoje malopre svađali. Iako sada samo sede, možeš da osetiš energiju njihovog besa -- vibracije. Isto je i sa dobrotom, mada malo suptilnije. U budističkoj kosmologiji nekoliko je područja ispod ljudskog, gde obitavaju razna zla bića. Ta vrsta "energije", vibracije, tamne strane, zaista postoji, ali nije otelovljena ni u jednoj konkretnoj stvari ili stvorenju. Čak ni život u području "gladnih duhova" nije večan. Možeš li ti da vidiš svoju tamnu stranu? Ona nije nešto fiksirano i "đavoli" mogu biti ukroćeni i istrenirani da se pretvore u dobrotu. To jeste teško, ali pokušaj i imaj saosećanja za te "zle", neugodne, ne baš lepe deliće sebe ili drugih. Oni se ne mogu uništiti -- samo transformisati.

..Ø..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top