kretanje?

Stojeci talas ti je talas zarobljen u ogranicenom delu prostora tako da je elongacija u krajnjim tackama nula. To se postize kada je duzina prostora nakom je ogranicen talas jednaka celom broju polovina talasnih duzina tog talasa. U skoli smo radili eksperimente za staklenom cevi koja na kraju ima klip. Izgovars nesto u tu cev i osluskujes jacinu zvuka kada nadjes maksimum mozes lako izracunati talasnu duzinu svog glasa kada izgovaras odredjeno slovo.
 
Guru:
Stojeci talas ti je talas zarobljen u ogranicenom delu prostora tako da je elongacija u krajnjim tackama nula. To se postize kada je duzina prostora nakom je ogranicen talas jednaka celom broju polovina talasnih duzina tog talasa. U skoli smo radili eksperimente za staklenom cevi koja na kraju ima klip. Izgovars nesto u tu cev i osluskujes jacinu zvuka kada nadjes maksimum mozes lako izracunati talasnu duzinu svog glasa kada izgovaras odredjeno slovo.
Kliknite za proširenje...

pa dobro onda mi objasni kako je moguce da se stojeci talas(elektron) pokrene???
 
pa dobro onda mi objasni kako je moguce da se stojeci talas(elektron) pokrene???[/quote]

Koliko ja znam kretanje elekrtricne sturje je usmereno kretanje elektrona kroz provodnik!!!
Drugi nacin da se pokrene elekron je nuklearna reakcija gde dolazi do raspada atoma.
 
Anonymous:
pa dobro onda mi objasni kako je moguce da se stojeci talas(elektron) pokrene???
Kliknite za proširenje...

Koliko ja znam kretanje elekrtricne sturje je usmereno kretanje elektrona kroz provodnik!!!
Drugi nacin da se pokrene elekron je nuklearna reakcija gde dolazi do raspada atoma.[/quote]

A foto-efekat, pa zasta je Albert dobio Nobela :?: :?:

A piezo-elektricni efekat.....

Ma da ne davim svaki elektro-tehnicar ce ti navesti gomilu primera pokretanja elektrona :?

I BTW nuklerana reakcija bas i nema veze sa elektronima a ako cemo da sitnicarimo bas nema preterane veze ni sa atomima, kod nuklearne reakcije se raspada jezgro a atom se raspada i obicnim naelektrisavanjem.
 
Elektron je cestica ali kao i svim cesticama i telima uopste koja se krecu to jest imaju impuls moze mu se dodeliti talasna duzina tzv DeBroljevska talasna duzina. Kod elektrona koji se krecu velikom brzinom ona je dosta mala tako da se mogu razmatrati talasna svojstva elektrina interferncija i difrakcija potvrdjene eksperimentima. Takodje svaka cestica ima svoju talasnu funkciju stanja koja predstavlja verovatnocu nalazenja cestice u odredjenom prostoru one se dobijaju kao resenja Sredingerove jednacine. U potecijalnoj jami moguce su samo one vrednosti energija za koje je talasna funkcija zarobljene cestice stojeci talas otuda i uslovi kvantovanja energije. Dakle elektron u slobodnom stanju nije stojeci talas.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top