Brzina svetlosti

rasa77

rasa77

Primećen član
Poruka
923
O brzini svetlosti se verovatno vec dosta pisalo, ali da li je neko primetio jednu razliku? Zapravo, radi se o tacnoj vrednosti njene brzine. Prema sada vazecoj Maksvelovoj elektrodinamici brzina svetlosti koja proizilazi iz njegovih jednacina ima izraz koji vam je vec poznat. Zamenjujuci vrednosti za konstante magnetne permeabilnosti i dielektricne propustljivosti vakuma, dobija se da je brzina svetlosti c=300000 km/s. Dakle, tacno ova vrednost! Medjutim, merenja su pokazala da je brzina svetlosti u vakuumu, zapravo manja i iznosi, kao sto se navodi u tablicama, 299792458 m/s. Razlika jeste mala, ali je sustinska. Zapravo. Specijalna teorija kaze da je to najveca moguca brzina prenosa energije ili nekog signala. Da li je Ajnstajn poistovetio ove dve brzine, ili je u pitanju nesto drugo? Jer ako je zaista brzina od 300000km/s najveca moguca brzina u prirodi, to znaci da se tela koja poseduju masu mirovanja, mogu kretati brzinom vecom od 299792458 m/s, dakle brzinom vecom od brzine svetlosti!
 
Kao shto rece lightm , verovatno si uzeo zaokruzene konstante.

A sto se tice brzine svetsloti , Nikola Tesla je kako on kaze odgovorno tvrdio da u kosmosu postoje brzine koje su vece pa i dosta vece od brzine svetlosti!

A i ako je verovati Ajnstajnovoj relativistickoj dinamici , nijedno telo nemoze imati cak ni pribliznu brzinu . brzini svetlosit!
 
Ne, uzeo sam tacne konstante, mislim onakve kakve su i date u Maksvelovoj elektrodinamici za magnetnu permeabilnost i dielektricnu propustljivost vakuuma, i koristio izraz c^2=1/(x*y)
gde je x - magnetnu permeabilnost
a y - dielektricnu propustljivost vakuuma
Da napomenem, ove vrednosti za vakuum se navode u tablicama kao tacne! Dakle bez relativne greske, kao i brzina svetlosti koja je navedena kao c=299792458 m/s

Evo, proverite i sami.......Permeabilnost vakuuma je 4*pi*10^-7
dielektricna propustljivost je 1/(36*pi*10^9)
Kad i izracunate ove vrednosti videcete, da se poklapaju sa onima u tablici.
U cemu je stvar?
 
rasa77:
Ne, uzeo sam tacne konstante, mislim onakve kakve su i date u Maksvelovoj elektrodinamici za magnetnu permeabilnost i dielektricnu propustljivost vakuuma, i koristio izraz c^2=1/(x*y)
gde je x - magnetnu permeabilnost
a y - dielektricnu propustljivost vakuuma
Da napomenem, ove vrednosti za vakuum se navode u tablicama kao tacne! Dakle bez relativne greske, kao i brzina svetlosti koja je navedena kao c=299792458 m/s

Evo, proverite i sami.......Permeabilnost vakuuma je 4*pi*10^-7
dielektricna propustljivost je 1/(36*pi*10^9)
Kad i izracunate ove vrednosti videcete, da se poklapaju sa onima u tablici.
U cemu je stvar?
Kliknite za proširenje...
Greska je u tome sto je propustljivost izracunata preko zaokruzene brzine svetlosti.
 
distrojer:
A i ako je verovati Ajnstajnovoj relativistickoj dinamici , nijedno telo nemoze imati cak ni pribliznu brzinu . brzini svetlosit!
Kliknite za proširenje...
Vec sedamdesetih godina proslog veka nastala je teorija o tahjonima koji putuju brzinom vecom od brzine svetlosti,tako da je tu Ajnstajn,ako je teorija tacna,omanuo.Mada to josh nije dokazano...
 
E, OK......zabuna je bila oko konstante za dielektricnu propustljivost vakuuma....Zapravo oko njene vrednosti ;) Zapravo nije 1/36*pi*10^9 kako je u nekim "izvorima" navedeno....;)
A sto se tice tahiona......to je posledica formalne strukture STR odn. simetrije na brzinu c. Iako, matematicki formalizam dozvoljava njihovo postojanje sa vrlo neobicnim osobinama, njihova egzistencija nije potvrdjena.
 
rasa77:
Pa valjda, potrebno je uloziti beskonacno mnogo energije da bi je dostigla, sto fizicki, nema smisla. A to zapravo sledi iz izraza za relativisticku kineticku energiju.
Kliknite za proširenje...

A koja je to energija uložena u foton da on putuje tako brzo???
Ja znam da je foton val ali isto tako dali bi onda i elektron bez problema trebao da putuje brzinom svjetlosti???
I što je na kraju sa elektronom je li on val ili materija ???
 
Ninjarijeka:
A koja je to energija uložena u foton da on putuje tako brzo???
Ja znam da je foton val ali isto tako dali bi onda i elektron bez problema trebao da putuje brzinom svjetlosti???
I što je na kraju sa elektronom je li on val ili materija ???
Kliknite za proširenje...
Materija se deli na supstancu i fiz. polje. Foton je talas (elektromagnetni) sa svojstvima čestice a elektron je elementarna čestica supstance sa svojstvima talasa.
 
Ninjarijeka:
A koja je to energija uložena u foton da on putuje tako brzo???
Ja znam da je foton val ali isto tako dali bi onda i elektron bez problema trebao da putuje brzinom svjetlosti???
I što je na kraju sa elektronom je li on val ili materija ???
Kliknite za proširenje...

Energija fotona potice od razlike u kvantnim prelazima elektrona u atomu, odn. uopste, kada se sistem iz pobudjenog stanja vraca u osnovno ili metastabilno. U tom slucaju se emituje realan foton sa odgovarajucom energijom koja je jednaka razlici energija pocetnog i krajnjeg stanja. Jos nesto, postoji razlika izmedju realnog fotona, nastalog na ovaj nacin, i onog virtuelnog, kao prenosioca elektromagnetne interakcije. Zapravo razlika je u tome sto se virtuelni foton, ne moze detektovati.

Usput, foton, bio realan ili virtuelan, nema masu mirovanja, sto znaci da on postoji jedino ako se krece brzinom c. Ako pokusamo da ga detektujemo, nakon detekcije on predaje celokupnu energiju koju poseduje.....i "nestaje". Sam akt detekcije ga "unistava".
 
Jos nesto....oko talasa i cestice...Pokazalao se da talasi u odredjenim pojavama ispoljavaju cesticna svojstva (fotoefekat) dok u drugima su cisto talasi (interferencija, polarizacija). S druge strane, pokazalo se da i cestice imaju talasna svojstva (pojava difrakcije elekrtona na kristalnoj resetki). Znaci, supstancija ispoljava dualni karakter, i cesticni i talasni. Ali to nikako ne znaci da je ona istovremeno i talas i cestica, vec samo da kod odredjenih pojava se ispoljava cesticni karakter, dok kod drugih vise dolaze do izrazaja talasna svojstva. Dakle, elektron i jeste cestica i jeste talas, ali nikao to nije istovremeno. Do ideje o talasnoj prirodi cestica dosao je De Brolj. Ako talasi poseduju cesticna svojstva, zasto i cestice ne bi mogle posedovati talasna? Slicno je uradio i Ajnstajn, koji je obrnuo Njutnovo shvatanje, zapravo postavio obrnuto pitanje, al to sad nije za ovu temu ;) Kao sto i kriticari astrologije, astrolozima postavljaju obrnuto pitanje ;)
 
e samo jedna stvar, ispravite me ako gresim, ali negde sam pokupio da je nebitno da li se izvor svetlosti krece nekom brzinom x ili ne, svetlost emitovana se uvek krece brzinom c, u odnosu na bilo koji referentni sistem... tj ako ti ides raketom koja ide 0.5 c a ja sedim na planeti koja u odnosu na tebe miruje... obojca cemo izmeriti brzinu c od 299792...
ne secam se odakle mi, ali mislim da je bio temeljan izvor... neki opis te nastranosti.. i mislim da isto tako i dokazano postojanje cestica brzih od svetlosti... ali opet, svasta imam u pamcenju, proverite i sami.. samo da vam bacim nesto
 
rasa77:
Jos nesto....oko talasa i cestice...Pokazalao se da talasi u odredjenim pojavama ispoljavaju cesticna svojstva (fotoefekat) dok u drugima su cisto talasi (interferencija, polarizacija). S druge strane, pokazalo se da i cestice imaju talasna svojstva (pojava difrakcije elekrtona na kristalnoj resetki). Znaci, supstancija ispoljava dualni karakter, i cesticni i talasni. Ali to nikako ne znaci da je ona istovremeno i talas i cestica, vec samo da kod odredjenih pojava se ispoljava cesticni karakter, dok kod drugih vise dolaze do izrazaja talasna svojstva. Dakle, elektron i jeste cestica i jeste talas, ali nikao to nije istovremeno. Do ideje o talasnoj prirodi cestica dosao je De Brolj. Ako talasi poseduju cesticna svojstva, zasto i cestice ne bi mogle posedovati talasna? Slicno je uradio i Ajnstajn, koji je obrnuo Njutnovo shvatanje, zapravo postavio obrnuto pitanje, al to sad nije za ovu temu ;) Kao sto i kriticari astrologije, astrolozima postavljaju obrnuto pitanje ;)
Kliknite za proširenje...


A što ako na rešetku postavimo špiuna da li se elektron ponaša kao čestica ili kao val?
 
rasa77:
Jos nesto....oko talasa i cestice...Pokazalao se da talasi u odredjenim pojavama ispoljavaju cesticna svojstva (fotoefekat) dok u drugima su cisto talasi (interferencija, polarizacija). S druge strane, pokazalo se da i cestice imaju talasna svojstva (pojava difrakcije elekrtona na kristalnoj resetki). Znaci, supstancija ispoljava dualni karakter, i cesticni i talasni. Ali to nikako ne znaci da je ona istovremeno i talas i cestica, vec samo da kod odredjenih pojava se ispoljava cesticni karakter, dok kod drugih vise dolaze do izrazaja talasna svojstva. Dakle, elektron i jeste cestica i jeste talas, ali nikao to nije istovremeno. Do ideje o talasnoj prirodi cestica dosao je De Brolj. Ako talasi poseduju cesticna svojstva, zasto i cestice ne bi mogle posedovati talasna? Slicno je uradio i Ajnstajn, koji je obrnuo Njutnovo shvatanje, zapravo postavio obrnuto pitanje, al to sad nije za ovu temu ;) Kao sto i kriticari astrologije, astrolozima postavljaju obrnuto pitanje ;)
Kliknite za proširenje...
Prva podvučena rečenica je u redu a druga baš i nije. Gama-foton ispoljava skoro isključivo čestična svojstva a radio talas isključivo talasna svojstva iako su iste prirode-elektromagnetni talas i to je u redu. No, elektron je čestica ali ispoljava talasna svojstva. Kada? Osobina talasa je da ne mogu da mu se odrede koordinate, kao kod čestica. Elektronu mogu da se odrede koordinate ali sa greškom, dakle postoji neka neodređenost koordinate. Ako elektron smestimo u prostor velikih dimenzija, npr. ekran CRT televizora, onda je neodređenost koordinate beznačajna u odnosu na dimenzije ekrana i sa velikom tačnošću moguće je predvideti udar elektrona u određenu tačku, jer su dimenzije tačke mnogo veće od neodređenosti koordinate. Znači elektron je čestica koja je upućena da udari u neku tačku ekrana. Ali ako elektron posmatramo u atomu čije su dimenzije merljive sa neodređenošću koordinate elektrona, onda je nemoguće smatrati elektron česticom i mora se uzeti u obzir talasno svojstvo i govoriti o verovatnoći nalaženja elektrona. Dakle tada se uočavaju talasna svojstva.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top