eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Zapanjujući broj katoličkih humanitaraca koji rade na "povratku" prognanih Srba
Jezuiti "brinu" o pravima Srba u Hrvatskoj
Ako ste se pitali zašto Srbi u Srbiji, zemlji sa najvećim brojem izbeglica u Evropi, manje-više ćute o egzodusu koji je zadesio srpski narod u Hrvatskoj, zašto ih glasno ne peče nepravda, i zašto zvanični Beograd mnogo odlučnije ne diže glas protiv tog pogroma i ne traži da se tim stradalnicima bar neko izvini, ne plašite se - niste ludi.
Šef misije Oebsa u Hrvatskoj, Horhe Fuentes, morao je pre neki dan da prizna: da je ispunjavanje obaveza Hrvatske prema izbeglicama "jedva krenulo sa mrtve tačke". Imajući u vidu da Zagrebu ne pada na pamet da prognanim Srbima vrati 30.000 stanova, on je izjavio: "Hrvatska bi pitanje kompenzacije bivšim nosiocima stanarskog prava, koji neće da se vrate, mogla da reši bilateralno sa zemljama regiona, pre svega sa Srbijom. Nadam se da će to biti do kraja godine, kada ističe naš mandat u Hrvatskoj".
Fuentes, kao što se vidi, nije preveliki optimista. I on predobro zna da ni Vašington ni Brisel ne traže od Zagreba da uradi ono na šta je već bilo naterano Sarajevo (da proteranim vrati stanove). A zašto je sve i dalje na slepom koloseku? Problem je i u tome što glavnu ulogu u "vraćanju" prognanih i raseljenih Srba ulogu igraju - rimokatolici!
Na zvaničnom nivou, proces povratka i povraćaja imovine prognanih Srba iz Hrvatske vodi Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR). Ovo telo, međutim, tvrdi da ima toliko problema sa finansijama (delimično zbog odbijanja SAD da uplaćuju lavovske doprinose UN) da je praktično svedeno na upravnika tenderske komisije koja samo daje legitimitet programima i uplatama sa raznih strana. Nedostatak novca, međutim, nije sprečio UNHCR da organizuje raseljavanje oko 800.000 kosovskih Albanaca tokom bombardovanja 1999. godine.
Kako je i Srbija dužnička država, i pošto sebe je ubedila da nema gotovo nikakvog uticaja, rad sa izbeglicama je prepušten dobrovoljačkim udruženjima. Tako UNHCR, kojim u Srbiji rukovodi Italijan Dario Karminati (došao sa sličnih funkcija u Jordanu i Mozambiku), uglavnom koordinira dobrovoljne priloge onih koji ponude novac, a prečesto se i ne pita ko plaća i zašto plaća.
Takođe, veoma je zanimljivo da najveći broj tih dobrotvornih udruženja sebe otvoreno profiliše kao katoličke organizacije odane Rimokatoličkoj crkvi i vatikanskoj Kuriji, koja je zapečatila sudbinu Jugoslavije pohitavši da prizna nezavisnost Hrvatske i Slovenije.
1. Tako su u Srbiji, pored sveprisutnog "Karitasa", sa izbeglicama aktivna i takva fantastična imena rimokatoličke "internacionale" kao što su
2. "Jezuitska izbeglička služba" (JRS) iz Rima,
3. "Međunarodna komisija za katoličke migracije" (ICMC) sa glavnim sedištem u Ženevi i filijalama u Briselu i Vašingtonu,
4. zatim američka "Katolička služba za urgentnu pomoć" (CRS),
5. pa tzv. engleska i velška (da se izbegne protestantska odrednica "britanska") "Katolička agencija za prekomorski razvoj" (CAFOD).
6. Tu su i zvanična organizacija irske katoličke crkve "Trokaire" (Trocaire),
7. pa holandska katolička "Kordeid" (Cordaid), i
8. francuska "Katolička pomoć" (Secour Catholiljue),
9. kao i jedva primetno katolički, ali ipak katolički, "Korpus milosrđa" (Mercy Corps), zvanični partner Ju-Es-Eida u Srbiji koju vodi kćerka pop-pevača Peta Buna.
Broj rimokatoličkih organizacija daleko nadmašuje broj bilo kojih drugih organizacija, uključujući i one međunarodne.
Otkud toliko interesovanje rimokatoličkih dušebrižnika? Otkud tolika mizerikordija?:
Država Hrvatska (dužna koliko i Kalifornija - oko 40 milijardi dolara) potpisala je sa Svetom stolicom 1998. godine kojim se obavezala da će Rimokatoličkoj crkvi vratiti svu pokretnu i nepokretnu imovinu nacionalizovanu posle 1945. godine (uključujući i ono što su vlasti NDH tokom rata otele od Srpske pravoslavne crkve). Ovaj se ugovor nalazi na veb sajtu Hrvatske biskupske konferencije i govori o velikom uticaju crkve među Hrvatima. Za nas značajni član ovog ugovora je onaj koji kaže da ukoliko vraćanje određene imovine nije moguć, država Hrvatska i Rimokatolička crkva će imenovati mešovitu komisiju koja će izvršiti procenu i ponuditi nešto za kompenzaciju. A šta to prezadužena država Hrvatska može ponuditi u zamenu za crkvenu imovinu? Odgovor je veoma jednostavan: imovinu svojih prognanih građana srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti.
D. Jović
извор: "Глас јавности"
Jezuiti "brinu" o pravima Srba u Hrvatskoj
Ako ste se pitali zašto Srbi u Srbiji, zemlji sa najvećim brojem izbeglica u Evropi, manje-više ćute o egzodusu koji je zadesio srpski narod u Hrvatskoj, zašto ih glasno ne peče nepravda, i zašto zvanični Beograd mnogo odlučnije ne diže glas protiv tog pogroma i ne traži da se tim stradalnicima bar neko izvini, ne plašite se - niste ludi.
Šef misije Oebsa u Hrvatskoj, Horhe Fuentes, morao je pre neki dan da prizna: da je ispunjavanje obaveza Hrvatske prema izbeglicama "jedva krenulo sa mrtve tačke". Imajući u vidu da Zagrebu ne pada na pamet da prognanim Srbima vrati 30.000 stanova, on je izjavio: "Hrvatska bi pitanje kompenzacije bivšim nosiocima stanarskog prava, koji neće da se vrate, mogla da reši bilateralno sa zemljama regiona, pre svega sa Srbijom. Nadam se da će to biti do kraja godine, kada ističe naš mandat u Hrvatskoj".
Fuentes, kao što se vidi, nije preveliki optimista. I on predobro zna da ni Vašington ni Brisel ne traže od Zagreba da uradi ono na šta je već bilo naterano Sarajevo (da proteranim vrati stanove). A zašto je sve i dalje na slepom koloseku? Problem je i u tome što glavnu ulogu u "vraćanju" prognanih i raseljenih Srba ulogu igraju - rimokatolici!
Na zvaničnom nivou, proces povratka i povraćaja imovine prognanih Srba iz Hrvatske vodi Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR). Ovo telo, međutim, tvrdi da ima toliko problema sa finansijama (delimično zbog odbijanja SAD da uplaćuju lavovske doprinose UN) da je praktično svedeno na upravnika tenderske komisije koja samo daje legitimitet programima i uplatama sa raznih strana. Nedostatak novca, međutim, nije sprečio UNHCR da organizuje raseljavanje oko 800.000 kosovskih Albanaca tokom bombardovanja 1999. godine.
Kako je i Srbija dužnička država, i pošto sebe je ubedila da nema gotovo nikakvog uticaja, rad sa izbeglicama je prepušten dobrovoljačkim udruženjima. Tako UNHCR, kojim u Srbiji rukovodi Italijan Dario Karminati (došao sa sličnih funkcija u Jordanu i Mozambiku), uglavnom koordinira dobrovoljne priloge onih koji ponude novac, a prečesto se i ne pita ko plaća i zašto plaća.
Takođe, veoma je zanimljivo da najveći broj tih dobrotvornih udruženja sebe otvoreno profiliše kao katoličke organizacije odane Rimokatoličkoj crkvi i vatikanskoj Kuriji, koja je zapečatila sudbinu Jugoslavije pohitavši da prizna nezavisnost Hrvatske i Slovenije.
1. Tako su u Srbiji, pored sveprisutnog "Karitasa", sa izbeglicama aktivna i takva fantastična imena rimokatoličke "internacionale" kao što su
2. "Jezuitska izbeglička služba" (JRS) iz Rima,
3. "Međunarodna komisija za katoličke migracije" (ICMC) sa glavnim sedištem u Ženevi i filijalama u Briselu i Vašingtonu,
4. zatim američka "Katolička služba za urgentnu pomoć" (CRS),
5. pa tzv. engleska i velška (da se izbegne protestantska odrednica "britanska") "Katolička agencija za prekomorski razvoj" (CAFOD).
6. Tu su i zvanična organizacija irske katoličke crkve "Trokaire" (Trocaire),
7. pa holandska katolička "Kordeid" (Cordaid), i
8. francuska "Katolička pomoć" (Secour Catholiljue),
9. kao i jedva primetno katolički, ali ipak katolički, "Korpus milosrđa" (Mercy Corps), zvanični partner Ju-Es-Eida u Srbiji koju vodi kćerka pop-pevača Peta Buna.
Broj rimokatoličkih organizacija daleko nadmašuje broj bilo kojih drugih organizacija, uključujući i one međunarodne.
Otkud toliko interesovanje rimokatoličkih dušebrižnika? Otkud tolika mizerikordija?:
Država Hrvatska (dužna koliko i Kalifornija - oko 40 milijardi dolara) potpisala je sa Svetom stolicom 1998. godine kojim se obavezala da će Rimokatoličkoj crkvi vratiti svu pokretnu i nepokretnu imovinu nacionalizovanu posle 1945. godine (uključujući i ono što su vlasti NDH tokom rata otele od Srpske pravoslavne crkve). Ovaj se ugovor nalazi na veb sajtu Hrvatske biskupske konferencije i govori o velikom uticaju crkve među Hrvatima. Za nas značajni član ovog ugovora je onaj koji kaže da ukoliko vraćanje određene imovine nije moguć, država Hrvatska i Rimokatolička crkva će imenovati mešovitu komisiju koja će izvršiti procenu i ponuditi nešto za kompenzaciju. A šta to prezadužena država Hrvatska može ponuditi u zamenu za crkvenu imovinu? Odgovor je veoma jednostavan: imovinu svojih prognanih građana srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti.
D. Jović
извор: "Глас јавности"
