Где су и шта раде бивши министри?

Moreplovka....

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.023
Бивши чланови постпетооктобарских влада сада се баве приватним бизнисом, раде као консултанти, професори, а већина се ретко појављује у јавности .Осим за доскорашњег министра просвете Слободана Вуксановића, који је по силаску са функције зашао у дубоку илегалу (а по неким информацијама, тренутно је са породицом у Лондону), за све остале бивше чланове прве Коштуничине владе зна се, или се бар претпоставља, шта намеравају да раде у наредном периоду. Зоран Стојковић (правда) и Војислав Вукчевић (дијаспора) враћају се адвокатури. Бојан Димитријевић, бивши министар за трговину и туризам, вратиће се катедри на Економском факултету у Београду, а генерал у пензији Зоран Станковић, бивши министар одбране, предаваће криминалистичку медицину, а радиће и као судски вештак.

Претходни министар вера Милан Радуловић рекао је да га чека озбиљан научноистраживачки рад.

– Наставићу да пишем и објављујем књиге, а већ ме чекају неке које сам раније припремио. Радићу на пројектима на Институту за књижевност, а такође предајем историју српске књижевности на Богословском факултету у Фочи – изјавио је „Блицу” Радуловић.
Бивши министар пољопривреде и потпредседник владе Ивана Дулић-Марковић активна је у својој области, предаје на Пољопривредном факултету у Бањалуци и ангажована је у странци. Као председник војвођанског одбора Г17 плус управо припрема странку за покрајинске изборе.

Њен наследник на министарској функцији Горан Живков ради као консултант министра пољопривреде у Грузији и као консултант на пројектима УНДП, а држи и предавања из области пољопривреде.
Драган Којадиновић, претходник Војислава Брајовића на месту министра културе и медија, не јавља се на мобилни телефон, али, према информацијама „Блица”, још није одлучио шта ће да ради, иако има понуде да се врати новинарству (телевизијском, највероватније).

Два бивша министра су остала у влади као саветници премијера Војислава Коштунице. Милан Париводић, бивши министар за економске подносе са иностранством, саветник је за економске односе (иако је најавио да ће да се бави адвокатуром), а о радним односима и запошљавању Коштуницу саветује Слободан Лаловић.
Бивши вицепремијер и некадашњи лидер Г17 плус Мирољуб Лабус је професор Правног факултета у Београду, а Љиљана Чолић, бивши министар просвете, предаје на Филолошком факултету. Пошто је поднела оставку после шест и по месеци „министровања” због скандала у вези са њеном одлуком о избацивању теорије еволуције Чарлса Дарвина из наставног програма за основну школу, одлуком Скупштине Београда 2005. године постављена је за председника Управног одбора Студија Б. У марту ове године, међутим, изјавила је да од августа прошле године нема никаквог контакта са том медијском кућом.

Прошле године је објавила књигу о периоду док је била министар под називом „Пут, приповест једног неуспешног министра просвете”, коју је издала „Хришћанска мисао”.

Од чланова владе Зорана Ђинђића, а потом и Зорана Живковића, неколико их је било на изборној листи Демократске странке за парламентарне изборе 21. јануара. Међу првих десет кандидата за посланике били су бивши министри Божидар Ђелић, Гордана Матковић, Александар Влаховић и Слободан Милосављевић. Они, међутим, нису били далеко од очију јавности претходних година. Можда су мање познате активности највише хваљеног министра из те владе – Матковићева, бивши министар за социјална питања, ради у Центру за либерално-демократске студије, члан је Политичког савета и Главног одбора Демократске странке. После избора у медијима се појавила информација да јој је поново понуђено исто министарство, а убрзо затим и вест да је ту понуду одбила.

На изборној листи ДС-а били су још и бивши министар за науку и технологију Драган Домазет (професор на Машинском факултету у Нишу) и бивши министар просвете Гашо Кнежевић, који је био посланик у претходном скупштинском сазиву и који никада није напуштао професорску катедру на Правном факултету у Београду.

Активни на политичкој сцени остали су лидери странака Владан Батић (ДХСС), Жарко Кораћ (СДУ), Чедомир Јовановић (ЛДП), који су сада посланици. Бивши потпредседник владе Миодраг Исаков сада је амбасадор у Израелу, док су бивши вицепремијери Јожеф Каса (донедавно председник СВМ) и Небојша Човић (СДП) последњих месеци мање присутни у политичком животу Србије, а овај други је у међувремену постао и већински власник ФМП-а, фабрике на чијем је челу био почетком деведесетих.

Поново је у жижи јавности, због збивања из периода када је био министар полиције и потпредседник владе, либерал Душан Михајловић, као и бивши премијер Зоран Живковић. Овај други све више због својих пословних потеза. Живковић се, наиме, бави увозом вина, а према писању „Курира” од пре неколико дана, закупио је на 12 година 52 хектара земље на Фрушкој гори и засадио винову лозу.
 
Бивши министар културе Бранислав Лечић се изгледа поново враћа глуми као примарном занимању, пошто се после напуштања ДС-а, разочарао и у руководство своје нове странке – Либерално-демократске партије.

У партијском животу остао је и Обрен Јоксимовић, бивши министар здравља, који је напустио Демократску странку Србије и основао сопствену партију, али није успео да на последњим изборима уђе у парламент.

Бивши потпредседник владе Момчило Перишић практично је завршио политичку каријеру, јер је најпре оптужен пред домаћим правосуђем због шпијунаже, а потом и за ратне злочине пред Хашким трибуналом. Тренутно је на привременој слободи и чека суђење. Претресно веће му је прошлог месеца одобрило захтев да му се дозволи посета породици у општини Горњи Милановац у другој половини јула и августа.

Потпредседник Ђинђићеве владе био је и актуелни потпредседник Демократске странке Србије Александар Правдић. Правдић је од маја 2005. године директор фармацеутске компаније „Галеника”.

Још један од „бивших”, који су далеко од очију јавности, јесте и Горан Новаковић, први министар енергетике у Ђинђићевој влади. Као и у време када је био министар, и данас је лако доступан новинарима. Како каже за наш лист, ради за инвестициони фонд „Меридијан Балкан”, који се бави некретнинама, углавном у Русији, западној Европи и на Балкану. Новаковић додаје да се „мало бави и енергентима”, тачније гасом, и то у Русији. Пошто се прича да живи на релацији Београд–Лондон, Новаковић прецизира да је „десетак дана у Београду, десетак у Лондону, а десетак на путевима – у Русији, Казахстану и свуда где радимо”.

Бивши министар вера Војислав Миловановић је професор на Грађевинском факултету, као и бивши министар урбанизма и грађевина Драгослав Шумарац.

Горан Питић, бивши министар за економске везе са иностранством, сада је председник Управног одбора „Сосијете женерал” банке. После министарског мандата, Питић је са економистом Небојшом Савићем, отворио приватни факултет „ФЕФА”, факултет за економију, финансије и администрацију.

Иако је прошло више од три године од краја њеног управљања саобраћајем и телекомуникацијама у Србији, Марија Рашета-Вукосављевић није пала у заборав. Бивша министарка је, наиме, у неколико наврата претходних година била тема дана, због наводне злоупотребе службеног положаја. Подсећања ради, због тога што је са сарадником из Министарства 2002. године основала фирму „Миленијум”, регистровану за спољнотрговинске послове, међународни транспорт, шпедицију и складиштење робе, била је оптужена за сукоб интереса, па је морала да поднесе оставку. Неколико година касније рекла је да је фирму угасила и вратила се у Саобраћајни институт ЦИП, где је радила и пре доласка у владу.

У марту ове године против ње је (уз још 11 особа) Окружно тужилаштво у Београду поднело оптужницу због злоупотребе службеног положаја приликом изградње Терминала 2 и ВИП салона на аеродрому „Никола Тесла”. Реч је о штети по државу од око 220 милиона динара.

За разлику од Марије Рашете-Вукосављевић, њен колега из владе министар за рад и запошљавање Драган Миловановић је готово заборављен. По силаску с функције посветио се странци, али Лабуристичка партија Србије, чији је председник, никада није забележила изборни резултат вредан пажње. Сада се српски лабуристи спремају за наступ на локалним изборима (у двадесетак градова за које се процењује да би могли имати успеха, каже Миловановић).

Драган Миловановић је запослен као главни менаџер у Асоцијацији слободних и независних синдиката, а породични бизнис – фирму „Рубико” коју је основао 1993. године, а која се бави продајом канцеларијског намештаја, беле технике и ситних кућних потрепштина, води његова супруга.

На питање зашто га нема у јавности последњих година, Миловановић за „Политику” каже: „После убиства Зорана Ђинђића и пада Живковићеве владе, људи блиски Зорану су били поприлично ′лустрирани′ и на маргинама медија, који су постали поприлично контролисани. Други разлог је и то што парламентарне странке имају примат у медијима, а ванпарламентарне као да не постоје”.

Као професор на Факултету политичких наука у Београду, где је био и пре уласка у владу, ради бивши министар пољопривреде Драган Веселинов, чије се име повремено појави у јавности приликом подсећања на трагичну смрт Катарине Марић. Њу је 15. маја 2003. године прегазило службено возило министра Веселинова, којим је управљао Стеван Бакалов. Министар је тада био у возилу.

И један од бивших потпредседника Ђинђићеве владе морао је раније да напусти функцију. Вука Обрадовића, задуженог у влади за борбу против корупције и криминала, тадашњи портпарол странке Љиљана Несторовић оптужила је за сексуално злостављање, због чега је смењен. На суду је доказано да је афера намештена. После више од девет година на челу СД, прошле године је препустио ту функцију адвокату Ненаду Вукасовићу. „Ни на који начин не учествујем у политичком и јавном животу Србије”, било је све што је хтео да каже на ову тему.

Кори Удовички, бивши министар енергетике и гувернер Народне банке, од фебруара ове године је директор Регионалне канцеларије УНДП за Европу и Заједницу Независних Држава.
 
Осим за доскорашњег министра просвете Слободана Вуксановића, који је по силаску са функције зашао у дубоку илегалу (а по неким информацијама, тренутно је са породицом у Лондону), за све остале бивше чланове прве Коштуничине владе зна се, или се бар претпоставља, шта намеравају да раде у наредном периоду. Зоран Стојковић (правда) и Војислав Вукчевић (дијаспора) враћају се адвокатури. Бојан Димитријевић, бивши министар за трговину и туризам, вратиће се катедри на Економском факултету у Београду, а генерал у пензији Зоран Станковић, бивши министар одбране, предаваће криминалистичку медицину, а радиће и као судски вештак.

Претходни министар вера Милан Радуловић рекао је да га чека озбиљан научноистраживачки рад.
 
– Наставићу да пишем и објављујем књиге, а већ ме чекају неке које сам раније припремио. Радићу на пројектима на Институту за књижевност, а такође предајем историју српске књижевности на Богословском факултету у Фочи – изјавио је „Блицу” Радуловић.
Бивши министар пољопривреде и потпредседник владе Ивана Дулић-Марковић активна је у својој области, предаје на Пољопривредном факултету у Бањалуци и ангажована је у странци. Као председник војвођанског одбора Г17 плус управо припрема странку за покрајинске изборе.

Њен наследник на министарској функцији Горан Живков ради као консултант министра пољопривреде у Грузији и као консултант на пројектима УНДП, а држи и предавања из области пољопривреде.
Драган Којадиновић, претходник Војислава Брајовића на месту министра културе и медија, не јавља се на мобилни телефон, али, према информацијама „Блица”, још није одлучио шта ће да ради, иако има понуде да се врати новинарству (телевизијском, највероватније).

Два бивша министра су остала у влади као саветници премијера Војислава Коштунице. Милан Париводић, бивши министар за економске подносе са иностранством, саветник је за економске односе (иако је најавио да ће да се бави адвокатуром), а о радним односима и запошљавању Коштуницу саветује Слободан Лаловић.
Бивши вицепремијер и некадашњи лидер Г17 плус Мирољуб Лабус је професор Правног факултета у Београду, а Љиљана Чолић, бивши министар просвете, предаје на Филолошком факултету. Пошто је поднела оставку после шест и по месеци „министровања” због скандала у вези са њеном одлуком о избацивању теорије еволуције Чарлса Дарвина из наставног програма за основну школу, одлуком Скупштине Београда 2005. године постављена је за председника Управног одбора Студија Б. У марту ове године, међутим, изјавила је да од августа прошле године нема никаквог контакта са том медијском кућом.

Прошле године је објавила књигу о периоду док је била министар под називом „Пут, приповест једног неуспешног министра просвете”, коју је издала „Хришћанска мисао”.

Од чланова владе Зорана Ђинђића, а потом и Зорана Живковића, неколико их је било на изборној листи Демократске странке за парламентарне изборе 21. јануара. Међу првих десет кандидата за посланике били су бивши министри Божидар Ђелић, Гордана Матковић, Александар Влаховић и Слободан Милосављевић. Они, међутим, нису били далеко од очију јавности претходних година. Можда су мање познате активности највише хваљеног министра из те владе – Матковићева, бивши министар за социјална питања, ради у Центру за либерално-демократске студије, члан је Политичког савета и Главног одбора Демократске странке. После избора у медијима се појавила информација да јој је поново понуђено исто министарство, а убрзо затим и вест да је ту понуду одбила.

На изборној листи ДС-а били су још и бивши министар за науку и технологију Драган Домазет (професор на Машинском факултету у Нишу) и бивши министар просвете Гашо Кнежевић, који је био посланик у претходном скупштинском сазиву и који никада није напуштао професорску катедру на Правном факултету у Београду.

Активни на политичкој сцени остали су лидери странака Владан Батић (ДХСС), Жарко Кораћ (СДУ), Чедомир Јовановић (ЛДП), који су сада посланици. Бивши потпредседник владе Миодраг Исаков сада је амбасадор у Израелу, док су бивши вицепремијери Јожеф Каса (донедавно председник СВМ) и Небојша Човић (СДП) последњих месеци мање присутни у политичком животу Србије, а овај други је у међувремену постао и већински власник ФМП-а, фабрике на чијем је челу био почетком деведесетих.

Поново је у жижи јавности, због збивања из периода када је био министар полиције и потпредседник владе, либерал Душан Михајловић, као и бивши премијер Зоран Живковић. Овај други све више због својих пословних потеза. Живковић се, наиме, бави увозом вина, а према писању „Курира” од пре неколико дана, закупио је на 12 година 52 хектара земље на Фрушкој гори и засадио винову лозу.

Бивши министар културе Бранислав Лечић се изгледа поново враћа глуми као примарном занимању, пошто се после напуштања ДС-а, разочарао и у руководство своје нове странке – Либерално-демократске партије.

У партијском животу остао је и Обрен Јоксимовић, бивши министар здравља, који је напустио Демократску странку Србије и основао сопствену партију, али није успео да на последњим изборима уђе у парламент.

Бивши потпредседник владе Момчило Перишић практично је завршио политичку каријеру, јер је најпре оптужен пред домаћим правосуђем због шпијунаже, а потом и за ратне злочине пред Хашким трибуналом. Тренутно је на привременој слободи и чека суђење. Претресно веће му је прошлог месеца одобрило захтев да му се дозволи посета породици у општини Горњи Милановац у другој половини јула и августа.

Потпредседник Ђинђићеве владе био је и актуелни потпредседник Демократске странке Србије Александар Правдић. Правдић је од маја 2005. године директор фармацеутске компаније „Галеника”.
 
Још један од „бивших”, који су далеко од очију јавности, јесте и Горан Новаковић, први министар енергетике у Ђинђићевој влади. Као и у време када је био министар, и данас је лако доступан новинарима. Како каже за наш лист, ради за инвестициони фонд „Меридијан Балкан”, који се бави некретнинама, углавном у Русији, западној Европи и на Балкану. Новаковић додаје да се „мало бави и енергентима”, тачније гасом, и то у Русији. Пошто се прича да живи на релацији Београд–Лондон, Новаковић прецизира да је „десетак дана у Београду, десетак у Лондону, а десетак на путевима – у Русији, Казахстану и свуда где радимо”.

Бивши министар вера Војислав Миловановић је професор на Грађевинском факултету, као и бивши министар урбанизма и грађевина Драгослав Шумарац.

Горан Питић, бивши министар за економске везе са иностранством, сада је председник Управног одбора „Сосијете женерал” банке. После министарског мандата, Питић је са економистом Небојшом Савићем, отворио приватни факултет „ФЕФА”, факултет за економију, финансије и администрацију.Иако је прошло више од три године од краја њеног управљања саобраћајем и телекомуникацијама у Србији, Марија Рашета-Вукосављевић није пала у заборав. Бивша министарка је, наиме, у неколико наврата претходних година била тема дана, због наводне злоупотребе службеног положаја. Подсећања ради, због тога што је са сарадником из Министарства 2002. године основала фирму „Миленијум”, регистровану за спољнотрговинске послове, међународни транспорт, шпедицију и складиштење робе, била је оптужена за сукоб интереса, па је морала да поднесе оставку. Неколико година касније рекла је да је фирму угасила и вратила се у Саобраћајни институт ЦИП, где је радила и пре доласка у владу.
У марту ове године против ње је (уз још 11 особа) Окружно тужилаштво у Београду поднело оптужницу због злоупотребе службеног положаја приликом изградње Терминала 2 и ВИП салона на аеродрому „Никола Тесла”. Реч је о штети по државу од око 220 милиона динара.

За разлику од Марије Рашете-Вукосављевић, њен колега из владе министар за рад и запошљавање Драган Миловановић је готово заборављен. По силаску с функције посветио се странци, али Лабуристичка партија Србије, чији је председник, никада није забележила изборни резултат вредан пажње. Сада се српски лабуристи спремају за наступ на локалним изборима (у двадесетак градова за које се процењује да би могли имати успеха, каже Миловановић).

Драган Миловановић је запослен као главни менаџер у Асоцијацији слободних и независних синдиката, а породични бизнис – фирму „Рубико” коју је основао 1993. године, а која се бави продајом канцеларијског намештаја, беле технике и ситних кућних потрепштина, води његова супруга.
 
На питање зашто га нема у јавности последњих година, Миловановић за „Политику” каже: „После убиства Зорана Ђинђића и пада Живковићеве владе, људи блиски Зорану су били поприлично ′лустрирани′ и на маргинама медија, који су постали поприлично контролисани. Други разлог је и то што парламентарне странке имају примат у медијима, а ванпарламентарне као да не постоје”.

Као професор на Факултету политичких наука у Београду, где је био и пре уласка у владу, ради бивши министар пољопривреде Драган Веселинов, чије се име повремено појави у јавности приликом подсећања на трагичну смрт Катарине Марић. Њу је 15. маја 2003. године прегазило службено возило министра Веселинова, којим је управљао Стеван Бакалов. Министар је тада био у возилу.

И један од бивших потпредседника Ђинђићеве владе морао је раније да напусти функцију. Вука Обрадовића, задуженог у влади за борбу против корупције и криминала, тадашњи портпарол странке Љиљана Несторовић оптужила је за сексуално злостављање, због чега је смењен. На суду је доказано да је афера намештена. После више од девет година на челу СД, прошле године је препустио ту функцију адвокату Ненаду Вукасовићу. „Ни на који начин не учествујем у политичком и јавном животу Србије”, било је све што је хтео да каже на ову тему.

Кори Удовички, бивши министар енергетике и гувернер Народне банке, од фебруара ове године је директор Регионалне канцеларије УНДП за Европу и Заједницу Независних Држава.

(Сутра: Где су и шта раде министри из Милошевићевог режима


Биљана Баковић
[
 
"У партијском животу остао је и Обрен Јоксимовић, бивши министар здравља, који је напустио Демократску странку Србије и основао сопствену партију, али није успео да на последњим изборима уђе у парламент."
:mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: legenda, steta sto nisu napisali ko mu je bio portparol stranke :lol:
 

Back
Top