- Poruka
- 1.023
Бивши чланови постпетооктобарских влада сада се баве приватним бизнисом, раде као консултанти, професори, а већина се ретко појављује у јавности .Осим за доскорашњег министра просвете Слободана Вуксановића, који је по силаску са функције зашао у дубоку илегалу (а по неким информацијама, тренутно је са породицом у Лондону), за све остале бивше чланове прве Коштуничине владе зна се, или се бар претпоставља, шта намеравају да раде у наредном периоду. Зоран Стојковић (правда) и Војислав Вукчевић (дијаспора) враћају се адвокатури. Бојан Димитријевић, бивши министар за трговину и туризам, вратиће се катедри на Економском факултету у Београду, а генерал у пензији Зоран Станковић, бивши министар одбране, предаваће криминалистичку медицину, а радиће и као судски вештак.
Претходни министар вера Милан Радуловић рекао је да га чека озбиљан научноистраживачки рад.
– Наставићу да пишем и објављујем књиге, а већ ме чекају неке које сам раније припремио. Радићу на пројектима на Институту за књижевност, а такође предајем историју српске књижевности на Богословском факултету у Фочи – изјавио је „Блицу” Радуловић.
Бивши министар пољопривреде и потпредседник владе Ивана Дулић-Марковић активна је у својој области, предаје на Пољопривредном факултету у Бањалуци и ангажована је у странци. Као председник војвођанског одбора Г17 плус управо припрема странку за покрајинске изборе.
Њен наследник на министарској функцији Горан Живков ради као консултант министра пољопривреде у Грузији и као консултант на пројектима УНДП, а држи и предавања из области пољопривреде.
Драган Којадиновић, претходник Војислава Брајовића на месту министра културе и медија, не јавља се на мобилни телефон, али, према информацијама „Блица”, још није одлучио шта ће да ради, иако има понуде да се врати новинарству (телевизијском, највероватније).
Два бивша министра су остала у влади као саветници премијера Војислава Коштунице. Милан Париводић, бивши министар за економске подносе са иностранством, саветник је за економске односе (иако је најавио да ће да се бави адвокатуром), а о радним односима и запошљавању Коштуницу саветује Слободан Лаловић.
Бивши вицепремијер и некадашњи лидер Г17 плус Мирољуб Лабус је професор Правног факултета у Београду, а Љиљана Чолић, бивши министар просвете, предаје на Филолошком факултету. Пошто је поднела оставку после шест и по месеци „министровања” због скандала у вези са њеном одлуком о избацивању теорије еволуције Чарлса Дарвина из наставног програма за основну школу, одлуком Скупштине Београда 2005. године постављена је за председника Управног одбора Студија Б. У марту ове године, међутим, изјавила је да од августа прошле године нема никаквог контакта са том медијском кућом.
Прошле године је објавила књигу о периоду док је била министар под називом „Пут, приповест једног неуспешног министра просвете”, коју је издала „Хришћанска мисао”.
Од чланова владе Зорана Ђинђића, а потом и Зорана Живковића, неколико их је било на изборној листи Демократске странке за парламентарне изборе 21. јануара. Међу првих десет кандидата за посланике били су бивши министри Божидар Ђелић, Гордана Матковић, Александар Влаховић и Слободан Милосављевић. Они, међутим, нису били далеко од очију јавности претходних година. Можда су мање познате активности највише хваљеног министра из те владе – Матковићева, бивши министар за социјална питања, ради у Центру за либерално-демократске студије, члан је Политичког савета и Главног одбора Демократске странке. После избора у медијима се појавила информација да јој је поново понуђено исто министарство, а убрзо затим и вест да је ту понуду одбила.
На изборној листи ДС-а били су још и бивши министар за науку и технологију Драган Домазет (професор на Машинском факултету у Нишу) и бивши министар просвете Гашо Кнежевић, који је био посланик у претходном скупштинском сазиву и који никада није напуштао професорску катедру на Правном факултету у Београду.
Активни на политичкој сцени остали су лидери странака Владан Батић (ДХСС), Жарко Кораћ (СДУ), Чедомир Јовановић (ЛДП), који су сада посланици. Бивши потпредседник владе Миодраг Исаков сада је амбасадор у Израелу, док су бивши вицепремијери Јожеф Каса (донедавно председник СВМ) и Небојша Човић (СДП) последњих месеци мање присутни у политичком животу Србије, а овај други је у међувремену постао и већински власник ФМП-а, фабрике на чијем је челу био почетком деведесетих.
Поново је у жижи јавности, због збивања из периода када је био министар полиције и потпредседник владе, либерал Душан Михајловић, као и бивши премијер Зоран Живковић. Овај други све више због својих пословних потеза. Живковић се, наиме, бави увозом вина, а према писању „Курира” од пре неколико дана, закупио је на 12 година 52 хектара земље на Фрушкој гори и засадио винову лозу.
Претходни министар вера Милан Радуловић рекао је да га чека озбиљан научноистраживачки рад.
– Наставићу да пишем и објављујем књиге, а већ ме чекају неке које сам раније припремио. Радићу на пројектима на Институту за књижевност, а такође предајем историју српске књижевности на Богословском факултету у Фочи – изјавио је „Блицу” Радуловић.
Бивши министар пољопривреде и потпредседник владе Ивана Дулић-Марковић активна је у својој области, предаје на Пољопривредном факултету у Бањалуци и ангажована је у странци. Као председник војвођанског одбора Г17 плус управо припрема странку за покрајинске изборе.
Њен наследник на министарској функцији Горан Живков ради као консултант министра пољопривреде у Грузији и као консултант на пројектима УНДП, а држи и предавања из области пољопривреде.
Драган Којадиновић, претходник Војислава Брајовића на месту министра културе и медија, не јавља се на мобилни телефон, али, према информацијама „Блица”, још није одлучио шта ће да ради, иако има понуде да се врати новинарству (телевизијском, највероватније).
Два бивша министра су остала у влади као саветници премијера Војислава Коштунице. Милан Париводић, бивши министар за економске подносе са иностранством, саветник је за економске односе (иако је најавио да ће да се бави адвокатуром), а о радним односима и запошљавању Коштуницу саветује Слободан Лаловић.
Бивши вицепремијер и некадашњи лидер Г17 плус Мирољуб Лабус је професор Правног факултета у Београду, а Љиљана Чолић, бивши министар просвете, предаје на Филолошком факултету. Пошто је поднела оставку после шест и по месеци „министровања” због скандала у вези са њеном одлуком о избацивању теорије еволуције Чарлса Дарвина из наставног програма за основну школу, одлуком Скупштине Београда 2005. године постављена је за председника Управног одбора Студија Б. У марту ове године, међутим, изјавила је да од августа прошле године нема никаквог контакта са том медијском кућом.
Прошле године је објавила књигу о периоду док је била министар под називом „Пут, приповест једног неуспешног министра просвете”, коју је издала „Хришћанска мисао”.
Од чланова владе Зорана Ђинђића, а потом и Зорана Живковића, неколико их је било на изборној листи Демократске странке за парламентарне изборе 21. јануара. Међу првих десет кандидата за посланике били су бивши министри Божидар Ђелић, Гордана Матковић, Александар Влаховић и Слободан Милосављевић. Они, међутим, нису били далеко од очију јавности претходних година. Можда су мање познате активности највише хваљеног министра из те владе – Матковићева, бивши министар за социјална питања, ради у Центру за либерално-демократске студије, члан је Политичког савета и Главног одбора Демократске странке. После избора у медијима се појавила информација да јој је поново понуђено исто министарство, а убрзо затим и вест да је ту понуду одбила.
На изборној листи ДС-а били су још и бивши министар за науку и технологију Драган Домазет (професор на Машинском факултету у Нишу) и бивши министар просвете Гашо Кнежевић, који је био посланик у претходном скупштинском сазиву и који никада није напуштао професорску катедру на Правном факултету у Београду.
Активни на политичкој сцени остали су лидери странака Владан Батић (ДХСС), Жарко Кораћ (СДУ), Чедомир Јовановић (ЛДП), који су сада посланици. Бивши потпредседник владе Миодраг Исаков сада је амбасадор у Израелу, док су бивши вицепремијери Јожеф Каса (донедавно председник СВМ) и Небојша Човић (СДП) последњих месеци мање присутни у политичком животу Србије, а овај други је у међувремену постао и већински власник ФМП-а, фабрике на чијем је челу био почетком деведесетих.
Поново је у жижи јавности, због збивања из периода када је био министар полиције и потпредседник владе, либерал Душан Михајловић, као и бивши премијер Зоран Живковић. Овај други све више због својих пословних потеза. Живковић се, наиме, бави увозом вина, а према писању „Курира” од пре неколико дана, закупио је на 12 година 52 хектара земље на Фрушкој гори и засадио винову лозу.
), a ti tam-vam, pa ovaaaj, videćemo, nešto mi se ne pije, baaaššš... 
