Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Nakon razgovora kosovskih zvaničnika u Vašingtonu sa državnim sekretarom Kondolizom Rajs o budućnosti pokrajine, a nekoliko dana pošto je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pitanje Kosova prebacio Kontakt grupi, naš saradnik Branko Mikašinović razgovarao je sa stručnjakom za Balkan i bivšim zamenikom sekretara za odbranu u administraciji predsednika Ričarda Niksona, Robertom Prangerom Upitan kakva je mogućnost da američka administracija modifikuje svoj stav o Kosovu, Pranger je rekao:
Pranger: Vašington bi možda mogao da bude fleksibilan u pogledu svoje sadašnje dosta čvrste pozicije podršci nadziranoj nezavisnosti Kosova. U kontekstu razgovora delegacije kosovskih Albanaca u Vašingtonu i nagoveštaja da bi Priština mogla da proglasi nezavisnost 28. novembra, treba imati u vidu sklop i uticaj medjunrodne politike na to pitanje. S obizrom na neizvesan ishod debate o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, odnosno pozicije Rusije, odlučeno je da se pitanje statusa ustupi Kontakt grupi. Nakon samita Buš-Putin u maju ove godine, kosovsko pitanje je uglavnom prepušteno državnom sekretaru Rajs i ruskom ministru spoljnih poslova Lavrovu, kako u bilateralnim odnosima dve zemlje tako i unutar Kontakt grupe. Šta bi moglo da dovede do moguće promene stava Vašingtona? To su barem dve stvari: prvo, dogovor o Kosovu bi mogao da bude tesno povezan sa rešenjem antiraketnog štita u istočnoj Evropi i pitanjem Iraka i Irana. Da bi UN postale angažovane u potpunoj obnovi Iraka, za šta se sada, kako je to rekao američki ambasador u UN, SAD zalažu, onda će tu biti potrebna podrška Rusije, kao i u odnosima Vašingtona sa Iranom. Taj region je od krajnje važnosti za SAD i za svetski mir, pa prema tome i podrška Rusije. Znači, pitanje budućeg statusa Kosova će u velikoj meri biti u rukama velikih sila i njihovih interesa.
Glas Amerike: Koji bi bio taj mehanizam kojim bi SAD mogle da modifikuju svoj stav o budućem statusu Kosova?
Pranger: Taj mehanizma je već na snazi. Debata o statusu Kosova se nastavlja u Kontakt grupu, a ne u Savetu bezbednosti UN, za šta sam se i ja sam zalagao od samog početka. Drugo, trajanje novih pregovora Beograda i Prištine o Kosovu neće biti ograničeno. Treće, barem na papiru, zemlje članice Kontakt grupe su slobodne da iznesu svoje stavove, kao pojedinačne države, a ne članice neke alijanse ili bloka. Indikativno je da, na primer, nemačka kancelarka Merkel stavlja veliki naglasak na ruski prirodni gas i nemačku politiku prema istoku. Francuski predsednik Sarkozi uočava da francuska naftna kompanija ”Total” ima veliki ugovor sa Rusijom za nabavku prirodnog gasa. Rusija ima svoj stav o Kosovu, a njeni odnosi sa Velikom Britnijom su napeti. Stoga niko nezna kakav bi mogao da bude ishod debate Kontakt grupe o budućem statusu Kosova.
Glas Amerike: Da li bi se stav Rusije o Kosovu mogao mimoići unutar Kontakt grupe i kakve bi bile posledice?
Pranger: Rusija može da bude zaobidjena, ali bi posledice toga mogle da budu katastrofalne. Ako svetska zajednica želi medjunrodnu krizu svetskih razmera, onda će dozvoliti da Kosovo 28. novembra jednoglasno proglasi nezavisnost, kako to Priština nagoveštava, što bi bilo oprečno ne samo stavu Rusije, već i Kontakt grupe koja zagovra samo “nadziranu nezavisnsot”. Rusija bi takodje mogla da protumači nezavisnost Kosova, a posebno ostanak snaga NATO-a na Kosovu, kao dalji vojni prodor zapadne alijanse prema istoku i dalje stezanje obruča oko Rusije
http://www.voanews.com/serbian/2007-07-24-voa3.cfm
Pranger: Vašington bi možda mogao da bude fleksibilan u pogledu svoje sadašnje dosta čvrste pozicije podršci nadziranoj nezavisnosti Kosova. U kontekstu razgovora delegacije kosovskih Albanaca u Vašingtonu i nagoveštaja da bi Priština mogla da proglasi nezavisnost 28. novembra, treba imati u vidu sklop i uticaj medjunrodne politike na to pitanje. S obizrom na neizvesan ishod debate o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, odnosno pozicije Rusije, odlučeno je da se pitanje statusa ustupi Kontakt grupi. Nakon samita Buš-Putin u maju ove godine, kosovsko pitanje je uglavnom prepušteno državnom sekretaru Rajs i ruskom ministru spoljnih poslova Lavrovu, kako u bilateralnim odnosima dve zemlje tako i unutar Kontakt grupe. Šta bi moglo da dovede do moguće promene stava Vašingtona? To su barem dve stvari: prvo, dogovor o Kosovu bi mogao da bude tesno povezan sa rešenjem antiraketnog štita u istočnoj Evropi i pitanjem Iraka i Irana. Da bi UN postale angažovane u potpunoj obnovi Iraka, za šta se sada, kako je to rekao američki ambasador u UN, SAD zalažu, onda će tu biti potrebna podrška Rusije, kao i u odnosima Vašingtona sa Iranom. Taj region je od krajnje važnosti za SAD i za svetski mir, pa prema tome i podrška Rusije. Znači, pitanje budućeg statusa Kosova će u velikoj meri biti u rukama velikih sila i njihovih interesa.
Glas Amerike: Koji bi bio taj mehanizam kojim bi SAD mogle da modifikuju svoj stav o budućem statusu Kosova?
Pranger: Taj mehanizma je već na snazi. Debata o statusu Kosova se nastavlja u Kontakt grupu, a ne u Savetu bezbednosti UN, za šta sam se i ja sam zalagao od samog početka. Drugo, trajanje novih pregovora Beograda i Prištine o Kosovu neće biti ograničeno. Treće, barem na papiru, zemlje članice Kontakt grupe su slobodne da iznesu svoje stavove, kao pojedinačne države, a ne članice neke alijanse ili bloka. Indikativno je da, na primer, nemačka kancelarka Merkel stavlja veliki naglasak na ruski prirodni gas i nemačku politiku prema istoku. Francuski predsednik Sarkozi uočava da francuska naftna kompanija ”Total” ima veliki ugovor sa Rusijom za nabavku prirodnog gasa. Rusija ima svoj stav o Kosovu, a njeni odnosi sa Velikom Britnijom su napeti. Stoga niko nezna kakav bi mogao da bude ishod debate Kontakt grupe o budućem statusu Kosova.
Glas Amerike: Da li bi se stav Rusije o Kosovu mogao mimoići unutar Kontakt grupe i kakve bi bile posledice?
Pranger: Rusija može da bude zaobidjena, ali bi posledice toga mogle da budu katastrofalne. Ako svetska zajednica želi medjunrodnu krizu svetskih razmera, onda će dozvoliti da Kosovo 28. novembra jednoglasno proglasi nezavisnost, kako to Priština nagoveštava, što bi bilo oprečno ne samo stavu Rusije, već i Kontakt grupe koja zagovra samo “nadziranu nezavisnsot”. Rusija bi takodje mogla da protumači nezavisnost Kosova, a posebno ostanak snaga NATO-a na Kosovu, kao dalji vojni prodor zapadne alijanse prema istoku i dalje stezanje obruča oko Rusije
http://www.voanews.com/serbian/2007-07-24-voa3.cfm
