Kako je organizovan vas porodicni zivot?

Zivim u srecnom braku. Imam troje dece-devojcicu od 4 god, i dva decaka blizanca od 2 god. Posao kojim se bavim jedobro placen, ali izuzetno naporan. Radim kao trgovacki putnik u jednoj firmi. Suprug se osim redovnog, drzavnog posla bavi i privatnim poslom. Zivimo 200 na sat. Ako ima zainteresovanih, volela bih da cujem vasa iskustva oko organizacije porodicnog zivota. Pozdrav.

Ovaj... Mogla bi ti nama da napišeš ponešto: neki predlog, neki recept...

Ja imam troje shkolske djece i smatram svoj brak srecnim. U prosjeku radim 11 sati dnevno, studiram i pokushavam da odvojim neshto vremena za djecu. Starija kcerka je u pubertetu, potreban joj je konstantno razgovor. Za mladju kcerku se trudim izdvojiti vrijeme da se ne osjeca odbachenom, a sin bi konstantno da se mazi. Uchim preko vikenda, kad stignem. U pranju, sushenju, peglanju mijenjaju me mashine. Sve ne mora uvijek biti tip-top i ne postoji nikakva organizacija, osim one u glavi. Znam shta treba da radim i radim to.

odlichno....radim, jedem, ***** i spavam ili se drogiram

uh..ja imam jedno dete ..ali kako god da se organizujem uvek mi mnogo vremena fali i nikada nista ne stizem...verovatno zato sto hocu milion stvari da uradim.....

Живим сама са децом, имам ''трудничко радно време'' и два-три распуста годишње, мама ускаче да ми причува децу када је потребно...и не жалим се ни на шта.
Ја сам добро организована жена, све стижем...кад хоћу... ;-)

Imam jedno dete,zivimo nas dve samo.Sreca pa su mi blizu tata i mama,da je pricuvaju kad je potrebno.Sve mi je lako kada radim preko dana,onda imam vremena za sve.Jedino mi je frka kada radim noc.....ali supem da se organzijujem nekako.........

Živim sama sa dvoje dece.Skoro stalno radim prvu nekad drugu,po 7 sati preko nedelje i svakom subotom 5 sati.Malo je škripac veći što se tiče love,ali snalazim se jer imam kartice.Što se tiče obaveza u kući postižem sve.Deca mi dosta pomažu u kući,jer su već veća verovatno zato i mogu da odspavam posle podne,da vezem pa da i pročitam nešto.
Pre sam radila po ceo dan na dva mesta da bi zaradila više,ali sam odustala jer je previše naporno.

Imam jedno pitanje za iskusne žene, majke. Imam 36 godina, dvoje male dece i muža koji dosta (da ne kazem mnogo) radi u privatnoj firmi. Radim u svojoj struci ali vec duze vreme osećam nezadovoljstvo u poslu, guše me letargija i nedostatak svežih ideja. Postoji mogućnost da pređem na drugi posao koji mi deluje interesantnije ili tačnije rečeno-nudi neki osećaj da idem napred. Ali, postoji zez tj. zezovi. Plata je ista, posao je fizički daleko od mesta stanovanja, duže radno vreme i zahtevniji fizički i umno + nemam mogućnosti (kao do sada) da izadjem ranije ili kasnije dodjem zbog dece.Najviše me muči gubitak vremena u prevozu i smaranje istim, još uvek vučem traume sa faxa. Postoje kola, ali ne znači da će mi uvek biti na raspolaganju. Da li da napravim pretumbaciju u svom životu ili da idem linijom manjeg (lakšeg) otpora? Napominjem da ću fizički biti manje u kući i sa decom, ali postoji baka koja može da uleti.
.

tastinapraznine:

....Plata je ista, posao je fizički daleko od mesta stanovanja, duže radno vreme i zahtevniji fizički i umno + nemam mogućnosti (kao do sada) da izadjem ranije ili kasnije dodjem zbog dece.Najviše me muči gubitak vremena u prevozu i smaranje istim, još uvek vučem traume sa faxa. Postoje kola, ali ne znači da će mi uvek biti na raspolaganju. Da li da napravim pretumbaciju u svom životu ili da idem linijom manjeg (lakšeg) otpora? Napominjem da ću fizički biti manje u kući i sa decom, ali postoji baka koja može da uleti.
.

Kliknite za proširenje...

Bila sam u slicnoj situaciji, posao lep i izazovan, okruzenje zanimljivo, ali beeeeeskrajno daleko od kuce. Bez imalo zadrzavanja na poslu posle 17h dolazila sam kuci u 18:30, sa detetom provodila 2 sata do njenog spavanja a posle radila sve kucne poslove. Rezultat-premorena, nezadovoljna, zeljna porodice i oni mene. Vratila sam se u svoju "staru i ustaljenu" firmu i dnevni raspored, posao bez izazova radim sa 10% napora (ali za iste pare ), dnevno imam 2 sata vise za porodicu i prijatelje... Jednom recju, neka karijeru ganjaju mladji solisti... Ja sam prvo mama, pa zena pa tek onda zaposlena. I nema para koje mogu da mi nadoknade vreme koje ne posvetim porodici.

Ali ja ne namerno prenosim to nezadovoljstvo kuci, i onda i deca to osecaju. Plasim se da ako sada ne povucem neki radikalniji potez, posle ce mi biti sve teze (ma matora sam). A intezivno razmisljam i o inostranstvu, pa se tesim da bi ovakva promena me adaptirala za jos napornije uslove.
Gresim li?

Sama najbolje znas sta i dokle mozes.
Ono sto sam na poslu tolerisala sa 25 ili dok nisam imala porodicu (radno vreme, nema pauze, u 5 kazu da imajos ovo i jos ono da se radi...) danas nema sanse. Danas mogu da me nerviraju samo muz i cerka, i to ne cesto

velika mama:

Zivim u srecnom braku. Imam troje dece-devojcicu od 4 god, i dva decaka blizanca od 2 god. Zivimo 200 na sat. Ako ima zainteresovanih, volela bih da cujem vasa iskustva oko organizacije porodicnog zivota. Pozdrav.

Kliknite za proširenje...

Svaka cast mami!
U ovoj prici bih za sebe jedino promenila sto mi dete od 4 godine nije devojcica nego decak.
Jos se pitam kako da se uskladim!
Jedna od stvari koju bih navela kao stednju rada i vremena je masina za sudove, jer bez nje ne bih mogla da se okrenem.
Druga stvar je to sto gledam da sa decom provodim vreme tako sto cemo zajedno raditi kucne poslove (oni postavljaju i rasklanjaju sto, dodaju mi ves da rasirim, najstariji vec moze sam da trkne do prodavnice u kraju, jer ne prelazi ulicu...), a onda se maziti kad se umorimo, citati knjige, pevati.
Ali, svakim danom sam sve umornija i treba mi neki recept.
U celoj toj prici, ja se trudim da dam ova 2 ispita i da zavrsim fax a dragi radi (6-18 nije kuci) a ostane i duze kad treba.

Non sto sam u nekoj frci i stalno govorim sebi kako moram da se organizujem.
I to stalno vezujem ili za ponedeljak, ili od prvog u mesecu ili New Year Resolution.....na kraju sve bude po starom.
U principu sve stizem, samo ne stizem da se posvetim sama sebi!

Hvala svima na odgovorima. Veliki pozdrav za "koleginicu"(ovo zbog blizanaca) mojickumalu. Sada mi je lakse kad vidim da nisam usamljeni primerak premorene mame kojoj hronicno nedostaje samo jos dva sata u toku dana da zavrsi sve sto je planirala.

Savet za tastinupraznine: pokusaj da prevazidjes tu letargiju i skupi snage da nadjes bar nesto pozitivno u sadasnjem poslu. To sto ce posao na koji nameravas da predjes mozda biti interesantniji i dinamicniji ne znaci da ces biti zadovoljnija. Naprotiv, grisce te savest svaki put kada ne budes u mogucnosti da izadjes ranije kada to bude neophodno radi dece, kada se kuci vratis umorna i nesposobna da im se kvalitetno posvetis. Imala sam slicno iskustvo, ali se radilo o unapredjenju u firmi. Jeste u pocetku bilo interesantno, dinamicno ali je posle par meseci pocelo da uzima danak... Kao odgovorna osoba nisam htela nista da prepustam slucaju. Radila sam prekovremeno, a da deci ne bih uskratila ni minut vremena koje provedem sa njima, zanemarila sam sebe. Kasnije sam odlazila u krevet, tusiranje na brzinu, frizt na brzinu, sminka na brzinu. Onda sam pocela da gazim po podocnjacima, pa onda pritisak 150/100, secer 12, i tako... Na srecu sam brzo shvatila da je kljuc mog zadovoljstva dovoljno kvalitetno provedenog vremena sa decom, dovoljno sna i dovoljno vremena da se posvetim sebi. Predlozila sam sefu da se zbog porodicnih obaveza ipak vratim na staro radno mesto. Sama sam uvela dinamiku u svoj posao. Osmislila interesantne promocije, napravila drugaciji plan rada i strategiju, naravno u granicama koje firma dozvoljava i super je. Sama organizujem i duzinu i kvalitet svog radnog dana, dovoljno sam sa decom, plata je neznatno manja, ali nista ne moze da plati moje nezadovoljstvo. Zato jos jednom dobro razmisli sta je to sto ti ocekujes od posla i kolko ce te taj novi posao zaista uciniti zadovoljnijom.

pridruzujem se ovom savetu...nekako....moramo , na zalost, da svoje zelje i ambicije stavimo po strani, na prvom mestu su decije....i ja sam mislila da se totalno poslovno drugacije organizujem, godinama to zelim, ali svi ti planovi su mi pali u vodu kada sam se porodila....jer sada -dete bira- ;-)..bar je meni dete ispred ambicije.....na zalost ....ne moze i jedno i drugo....bar ne bi bilo prostora za dete kada bih bila ambiciozna koliko sam planirala...

Deca na prvom mestu. Ali sta raditi kada odrastu i pocnu svoj zivot?
Mozda mi je rano da mislim o tome, ali treba sebi unapred utabavati puteve.
Organizacija - mislim da je najbitnije podeliti neke uloge, da se zna sta je ciji domen, a isto tako naci koje su zajednicke aktivnosti.
Treba naci dan nedeljno da se svi odmore i jedan dan (makar) mesecno da se negde ode za svoju dusu.
Bitna stvar u funkcionisanju je da postoji neki rezim i da se toga covek pridrzava - kada se ustaje, kada se jede, kada se biva aktivan, kada je vreme za neki odmor u toku dana...
Imas plan, pa u njega ubacujes potrebe koje moras obaviti i shvatis naravno da si u manjku vremena. Nikako nemoj izbaciti obrok, san ili vreme sa decom iz racunice.
Ako ne mozes, nadji drugi posao, unajmi jeftiniji stan, ili jednostavno bezi negde na selo i osnuj farmu

prvas ligas

Nemamo neki radni raspored ali smo manje vise celodnevno na poslu. dete iz skole ide kod bake, gde saceka mene ili muza, da dodjemo po njega. Dan prilagodjavamo danu i navikli smo na takav ritam.

Meni se zivot promenio odkad sam uzela zenu, koja dolazi jednom sedmicno i sredi stan i ispegla ves, a rucam u restoranu sa kolegama sa posla, pa su kucni poslovi oko kuvanja i pospremanja svedeni na minimum. Ono vremena sto imam, mogu maksimalno da posvetim detetu i funkcionisem mnogo bolje nego ranije, kad sam se bavila detetom i razmisljala o kuvanju ili sam peglala i razmisljala o detetu.

Imam troje dece i muza naravno! Posle posla kuci stizem u 17 i 30! Sva deca mi idu u skolu.Muz stize ranije pa nesto odradi i kod kuce!Nikad nista ne planiram jer kad se plan izjalovi onda se samo nerviras a to je bespotrebno! Godinama sam vezbala da u kuci ne moze sve da bude savrseno i pod konac i uspela sam da se ne nerviram oko nereda! Nekad mi dodje zena i sredi kucu za 250 din sat a sada planiram da dam ves na peglanje 130 din po kilogramu! Ostatak vremena organizujem za decu ali i za sebe jer deca sve cesce zele vise da igraju fudbal sa drustvom nego da setaju i voze bicikl sa mamom i tatom! VIkendom klinci vole da im dolaze drugari pa obicno primimo male goste i na spavanje! Jedino uvece pricam i mazim se sa moja tri decaka, to jos uvek zele!
Sve u svemu volim da imam i vremena za sebe jer onda bolje funkcionises sa decom! Izadjem sa drugaricom na kafu, odem nekad i u neki klub,pozoriste , koncert! Bolje si raspolozen posle toga!
Ne zelim da sledim primer moje majke koja nikad nigde nije isla, stalno je radila ,kuvala peglala i uvek nezadovoljna i naravno VELIKA ZRTVA SVOJE DECE!

Kako se organizujem?
Pojam nemam...nekad planski,cesto stihijski,pisem,zapisujem,navijam satove i alarme na telefonu,malo spavam,jedem stojeci,tusiram se za 7 minuta sa sve mazanjem,zube perem setajuci se kroz stan i onom slobodnom rukom nesto radim...Ves iz masine,ves u masinu
Spremam joj veceru i tusiram je istovremeno,na putu do parka smo u banci,posti ili na pijaci.
Placam zenu za peglanje vesa,(najuzasniji posao koji toliko vremena i energije oduzima!)kupovina u Tempu se obavlja u rekordnom roku s detaljnim spiskom i nikako drugacije.
nema opustanja,vrtic,posao,engleski...ko na traci...
Stalno zurim,kasnim,,prolazim kroz crveno,trubim,telefoniram...mislim 300 na sat uglavnom kombinujuci kako cu da pokrijem minus na jednom racunu prebacivsi sa drugog i tako u krug...
a onda dolazi subota popodne kada dete ide kod tate(eto prednosti nas razvedenih :wink: )a ja se meracim na odmor i provod,na sitna zadovoljstva i licne potrebe.
Od silnih planova opet padnem na nos i mrtva umorna docekam ponedeljak..
Kako se organizujem!?
Nikako. 8-)

sanja:

Ja sam prvo mama, pa zena pa tek onda zaposlena. I nema para koje mogu da mi nadoknade vreme koje ne posvetim porodici.

Kliknite za proširenje...

Ovo je tako lepo receno. Tako i ja mislim.

Dragi moji, vi ste svi lepo opisali kako je kod vas. Sad je red da i ja napisem nesto o organizaciji svog porodicnog zivota. Ja kao sto rekoh imam troje dece. Devojcica ima 4 god a decaci (blizanci) dve. Zivimo u kuci od 200 kvadrata, tako da je odrzavanje reda u istoj, pored gore pomenutih stvorova, Sizifov posao. Ja radim kao komercijalni predstavnik ili-ti trgovacki putnik u jednoj velikoj firmi. Posao je dinamican: 1000 km nedeljno voznje, kuc kuc, dobar dan, reklamiranje proizvoda, poslovni ruckovi, zezanje po terenu bar 8 h dnevno. Naravno, sa klijentima se i na neki nacin sazivis tako da pored poslovnih informacija apsorbujes i porodicne tj, kad ko od njihove dece polaze ispit, kad se udaje, koga je ostavio muz itd. Posao je prilicno zahtevan i u administrativnom smislu. Redovno podnosim izvestaje, pratim promet i dnevno odgovorim na hiljade zahteva.Tako napumpana dodjem kuci i sve to ostavim pred vratima. Klince pre podne cuva zena za 200 evra mesecno. Onda vojska odusevljeno napadne moje izmuceno telo. Sledi podgrevanje rucka, koji je spremljen prethodnog dana. Rucak sa nekim od dece na glavi i razmena informacija sa suprugom. Onda se deca i ja druzimo do 21h. Hiperaktivnost je blaga rec za ono kakvi su moji decaci, tako da sam nakon druzenja kao iscedjena krpa.Sledi kupanje. To vam je kao na pokretnoj traci. Obicno to sve radim sama, jer suprug u to vreme ima redovno dvosatno druzenje sa svojim prijateljima. Posle kupanja sledi vecera, koja je takodje dozivljaj za sebe. Posle vecere obicno pola sata sredjujem trpezariju. Sudove na srecu pere masina. Postedjena sam kucnih poslova u smislu generalnog spremanja i peglanja. To radi zena za 200 dindzi na sat. Normalno da izmedju njenih nedeljnih dolazaka i ja sredjujem. Nakon vecere, klinci luduju do 23h, kada obicno zaspe. Onda na red dolazim ja. Zbog prirode posla, a pre svega licnog opredeljenja, moram uvek da budem tip- top sredjena. Zbog toga spavam samo 6 sati. Radni dan zapocinjem u 7h. Iako ovaj tempo deluje zastrasujuce i nepodnosljivo, kod mene nije tako. Vikendom napunim baterije. Tada mi dolazi mama koja zivi u drugom gradu. Preuzme klince i sve tekuce poslove, tako da imam vremena da se odmorim i posvetim sebi i muzu. Vikendom obicno idemo u provod sa prijateljima. Obicno je to u lokalnoj diskoteci gde se zesce izdjuskam i iz sebe izbacim svu negativnu energiju koju akumuliram u toku nedelje na poslu. Tempo je zestok i lagala bih kad bih rekla da mi ponekad nije tesko. Medjutim, ja sam jedna srecna, ispunjena i ostvarena zena, kojoj svaki dan ima smisao i koja ni jednog trenutka nije zazalila zbog porodicnog ili profesionalnog opredeljenja.

Jooj ljudi zavidim vam

moj zivot je trenutno u potpunom haosu , ali se ne predajem, shto kaze Scarlet O"Hara "sutra je novi dan"
studiram, radim imam jednu malu devojchicu od dve godine zivim u drugoj zemlji i nemam roditelje da mi pomognu oko malecke jer i oni rade.
Imam prijatelje koji me podrzavaju dosta, nekad mi je stresno i teshko ali guram, glavni mi je cilj da ponovo dovedem zivot u red...