Стручњаци Светске банке учинили су оно што није Влада Србије: сачинили су студију о приливу дознака из српске дијаспоре, посебно из Немачке као западноевропске државе у којој има највише наших грађана, сугеришући закључак да би Срби у расејању могли много више да помогну шаљући новац у отаџбину када би били организовани у – завичајне клубове и удружења. Предлажу такозвани мексички модел завичајних удружења који већ даје изузетно видљиве резултате. Нема сумње да су по економским ефектима припадници српске дијаспоре најбољи извозни производ са овог простора.

Само лане, према речима гувернера НБС Радована Јелашића, дознаке из иностранства премашиле су три милијарде долара, а 2004. та цифра била је око 4,1 милијарду долара. На другој страни, Срби, па и они у дијаспори, кубуре са сопственим организовањем и најчешће делују несинхронизовано и стихијски, што су пре српске владе и ресорног министарства схватили у експертском тиму Светске банке и понудили одговарајући „сомбреро” за српске паре из света.

– Прилив девизних дознака из године у годину је све већи, а посебно расте део колективних девизних дознака, док су завичајна удружења допринела да се коришћење девизних дознака усмери у продуктивне сврхе – појашњава др Владимир Гречић, стручњак за миграције у Институту за међународну политику и привреду. Он подсећа овдашњу јавност шта ваља чинити да се и у овој области ухвати корак са светом. О томе је било речи и на недавно одржаној Међународној конференцији о дознакама у Београду и Округлом столу Научног друштва економиста и Привредне коморе Србије.

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=35344