Zakon o lustraciji tj.
ZAKON O ODGOVORNOSTI ZA KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA]
donet je 30.5.2003. i važi 10 godina.
Lica podložna odgovornosti su:
1. poslanika Narodne i pokrajinske skupštine;
2. predsednika Republike;
3. predsednika i člana republičke vlade i pokrajinskog izvršnog veća;
4. gradonačelnika i predsednika i zamenika predsednika opštine;
5. sekretara Narodne i pokrajinske skupštine;
6. starešinu i rukovodećeg radnika u službama Narodne i pokrajinske skupštine;
7. starešinu i rukovodećeg radnika u službama predsednika Republike;
8. zamenika i pomoćnika ministra, funkcionera koji rukovodi republičkim, odnosno pokrajinskim organima i organizacijama i druge starešine organa u republičkim, odnosno pokrajinskim organima i organizacijama i službama, koje postavlja republička vlada, odnosno izvršno veće pokrajine;
9. sekretara skupštine opštine i grada;
10. načelnika okruga;
11. predsednika i sudiju Ustavnog suda Srbije (u daljem tekstu (Ustavni sud), predsednika i sudiju sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, člana Visokog saveta pravosuđa, javne tužioce i njihove zamenike, starešinu organa za prekršaje i sudije za prekršaje;
12. direktora i člana upravnog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika, pokrajina ili lokalna samouprava;
13. direktora i člana upravnog odbora javne ustanove čiji je osnivač Republika, pokrajina ili lokalna samouprava i to:
- predsednika i člana saveta univerziteta, rektora univerziteta i dekana fakulteta;
- predsednika i člana upravnog odbora ili drugog orgovarajućeg organa upravljanja, direktora i odgovornog urednika organizacije koja se bavi javnim informisanjem ili izdavaštvom;
14. guvernera i viceguvernera Narodne banke;
15. direktora banke sa većinskim državnim kapitalom;
16. funkcionera i ovlašćenog službenog lica u Bezbednosno-informativnoj agenciji, odnosno drugoj odgovarajućoj službi;
17. direktora i rukovodećeg radnika u zavodskoj ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija;
18. šefa diplomatske misije u stranoj državi i međunarodnoj organizaciji, odnosno konzula; ili
19. načelnika generalštaba odnosno načelnika kontraobaveštajne službe.
Učesnici u postupku
(1) Stranka u postupku je
lice čija se odgovornost za kršenje ljudskih prava ispituje pred
Komisijom za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava (u daljem tekstu: Komisija).
IV ORGANI ZA ISPITIVANJE ODGOVORNOSTI ZA KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA
Komisija
Član 23.
(1) Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava osniva se ovim zakonom.
(4) Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u Budžetu Republike.
Sastav i način izbora Komisije
Član 24.
(1) Komisija ima
devet članova.
Dva člana Komisije su
sudije Ustavnog suda,
dva člana –
sudije Vrhovnog suda Srbije (u daljem tekstu: Vrhovni sud),
dva člana –
istaknuti pravni stručnjaci,
jedan član –
zamenik javnog tužioca Republike Srbije i
dva člana –
narodni poslanici koji su diplomirani pravnici, a nisu birani sa istih izbornih lista.
(2)
Članove Komisije predlaže predsednik Republike, tako da za svako mesto, iz svake grupe određene u stavu 1. ovog člana, mora predložiti bar dva kandidata.
(3)
Članove Komisije bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) tajnim glasanjem. Posebno se glasa o listama kandidata među sudijama Ustavnog suda, Vrhovnog suda, istaknutim pravnim stručnjacima, zamenicima javnog tužioca Republike Srbije i narodnim poslanicima koji su diplomirani pravnici.
V MERE ZBOG KRŠENJA LJUDSKIH PRAVA
Mere ograničenja zauzimanja položaja
Član 34.
(1)
Lice za koje je odlukom Komisije ili Ustavnog suda utvrđeno da je kršilo ljudska prava, a nije se povuklo sa položaja, odnosno odustalo od kandidature za položaje, određene u članu 11. st. 5. do 19. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana javnog saopštenja Komisije iz člana 33. ovog zakona,
ne može zauzimati, odnosno zauzeti položaje iz člana 11. ovog zakona* u roku od pet godina od dana javnog saopštenja Komisije.
* - To su sve one funkcije pobrojane na početku posta.
-------------------
Interesantno je da je tema lustracije bila aktuelna u leto 2007 kada su Oliver Dulić i LDP pokrenuli inicijativu za formiranje KOMISIJE. Tada su neki naši Evropejci ovako govorili:
"Ako je pitanje da se naše drušvo iščisti od onih koji su kršili zakon, mi već u velikoj meri imamo zakonski aparat", rekao je
Đelić.
"Uradićemo sve što je moguće da javni život u Srbiji ozdravi, da država bude zdravija nego što jeste, zato smo i ušli u vladu", kaže ministar pravde
Dušan Petrović.
Naravno od toga tada nije bilo ništa, ali u medjuvremenu su se stekli uslovi za formiranje komisije: formiran je Ustavni kaio i Vrhovni sud, skupština radi, a pravnih stručnjaka imamo desetine hiljada, pa
pitam predsednika Tadića šta ga sprečava da skupštini predloži kandidate za članove lustracione komisije. jer podestiću vas šta piše u članu 24. stav 2: "‚
Članove Komisije predlaže predsednik Republike, tako da za svako mesto, iz svake grupe određene u stavu 1. ovog člana, mora predložiti bar dva kandidata."
