Pravo i Zakoni

Studiram pravni fakultet, pa mi treba jedan savjet od onih koji znaju ovo pitanje.

Da li vlasnik ugostiteljskog lokala ima pravo da istjera gosta koji mu nije "simpatican" i da odbije da ga usluzi? Mnogi polaze od toga da je vlsnik taj koji ima svojinu i "ima pravo da bira svoje musterije", ali moje je msiljenje da je ipak ugostiteljski lokal (prodavnica, restoran, kafic, kafana) javni objekat u kojem ima svako pravo da trazi da bude ugoscen za novac.

Kakvo je vase misljenje o ovome i da l postoji neka sankcija za ovakve slucajeve.

Rec je o posebnoj vrsti ugovora koja se uči iz oblasti građanskog prava. Vlasnik lokala ne može "isterati" mušteriju kao što ni vozač autobusa ne može odbiti da izda kartu putniku, obezbeđenje ne može odbiti da izda ulaznicu za pristup diskoteci. Mušterija ne sklapa ugovor sa vlasnikom lokala već sa samim lokalom kao pravnim licem i stoga je to tako...

e imamo strucnjaka
imam i ja pitanje
CEMU SLUZE POREZI

Porezi su ti najvažniji državni prihodi (pored taksa i carina). Oni služe za zadovoljavanje državnih rashoda-u prevodu sve ono što država radi finansira se pomoću poreza (od rada državnih organa do izgradnje puteva). Oni se budžetom raspoređuju (budžet se donosi jednom godišnje određenom procedurom u krugu ministarstva-vlada-skupština) na različite oblasti i namenski se troše. Dakle, u budžetu je unapred određeno kom ministarstvu ide koliko para i za koje namene i tako (bi i trebalo da) se i troše.
Ako te zanima nešto detaljnije, pitaj.

......to jest da se finansira prekobrojna papirnata javna uprava?
Tako sam i mislila.


Jel znate vi koliku platu imaju ljudi koji rade po salterima i sl u opstinama?

Da, uprava nam je užasno organizovana, ali su za to najmanje krivi oni koji u njoj rade.

Znam ja, ali sve zavisi u kojim opštinama....nije svuda isto, i naravno zavisi od staža, završene škole, radnog mesta etc. Običan službenik u opštini (npr. u pisarnici, ili matičar) ima oko 23-27000, dok npr. načelnici uprava imaju oko 50-70000, opet u zavisnosti od oblasti za koju su određeni, staža i drugih kriterijuma (ovako je u pojedini manjim bačkim i banatskim opštinama, za Beograd ne znam).

Naravno, ne odvajaju se porezi samo za državne službenike (mada jedan veliki deo ide baš za to), ima još ohohoj stvari koje se finansiraju iz budžeta. S druge strane- nema države bez uprave, nikako....e sad problem je što je ona kod nas loše organizovana, ali to je već stvar onih koji pišu i donose loše zakone.

Da li bi neko od iskusnijih pravnika mogao da mi objasni funkciju međupresude i da li se to uopšte u praksi koristi?

ja sam cula par puta od sudija da razmisljaju o tome, ali nikada nisam videla da je doneta.donosi se u sporovima koji se odnose na potrazivanje novca ili zamenljivih stvari, u situaciji kad je sporan i osnov i visina potrazivanja. donosi se ako je pravna stvar sazrela u pogledu presudjenja osnovanosti tuzbenog zahteva. u tom slucaju se do pravosnaznosti zastaje sa raspravljanjem visine. moje misljenje je da ima smisla da se to uradi kada je i sam prvostepeni sud u velikoj dilemi oko same osnovanosti, pa zeli da spreci stvaranje nepotrebnih troskova koje iziskuje utvrdjivanje visine, te prepusta odluku drugostepenom sudu. ili u situaciji kada je siguran da je neosnovan, da bi skratio postupak i ucinio ga ekonomicnijim.
u ostalim situacijama pretpostavljam da bi donosenje medjupresude potencijalno veoma produzilo parnicni postupak (u slucaju osnovanosti). npr. ako je na medjupresudu ulozena zalba u beogradskim sudovima, treba u proseku godinu dana da se resi po zalbi. pa se po pravosnaznosti raspravlja o visini, opet ceka na prvostepenu presudu posle zakljucenja glavne rasprave, pa opet ide zalba, odgovor na zalbu i opet godinu dana da se vrati iz drugostepenog suda.

Ok, hvala ti S_K_V_O, lepo si mi ovo objasnila. I ja sam tako nekako kontala.
Znači, ako sam dobro shvatila onda je to u stvari deklaratorna presuda? Dakle, samo se utvrđuje da li je osnovano potraživanje (u pogledu visine/ osnova) i kad sud donese međupresudu to je onda kao neko rešeno prejudicijelno pitanje...Je l' tako nekako?
Još uvek mi je to malo apstraktno....dok ne vidim u praksi ;-)

PS. Ako slučajno nisam dobro shvatila, unapred priznajem da sam glupa :-D

pa prejudicijelno pitanje je kad osnovanost tuzbenog zahteva zavisi od postojanja nekog prava ili pravnog odnosa
sud u toj situaciji treba da raspravi da li to pravo ili pravni odnos i to pitanje moze:
1.sam da resava (i tada ono ne ulazi u izreku presude nego samo u obrazlozenje, za razliku od utvrdnjenja osnovanosti tuzbenog zahteva u medjupresudi).
2. dalje, tuzilac moze da preinaci tuzbeni zahtev pa da obuhvati i prethodno pitanje istim i tada ono ulazi u sastav izreke presude.
ili
3.sud moze da prekine postupak do pravosnaznog okoncanja postupka koji se vodi pred nadleznim organom ili da uputi stranke na njegovo resavanje i prekine postupak i tada je ta druga odluka obavezujuca i sud ne sprovodi dokazivanje u pogledu pp
dakle, medjupresuda je uvek presuda koja je obavezujuca, a resenje o prethodnom pitanju ne mora da bude (jer se u slucaju da sam odlucuje a da pp nije obuhvaceno tuzbenim zahtevom unosi u presudu samou okviru obrazlozenja koje kao sto znas nije obavezujuce)...i drugo ono se odnosi na postojanje odredjenog pravnog odnosa, npr postpak se prekida do okoncanja krivicnog postupka, jer od resenja tog pitanja zavisi osnovanost tuzbenog zahteva u parnici...
ovde mozes da nadjes primere
http://www.prvisud.com/sudska_praksa/default.asp

gpp je uzasno komplikovano da ucis ovako napamet dok ga ne probas prakticno
meni uopste nije bio jasan taj pojam tuzbenog zahteva dok nisam videla kako to izgleda
poslacu ti ja ako hoces neki konkretan primer tuzbe presude pa ce ti biti jasnije

Pa, hajde pošalji ako ti nije teško, biću ti veoma zahvalna :-)
Prejudicijelno pitanje kontam skroz, ali ova međupresuda mi ne ulazi u glavu, nije mi baš uopšte jasna (nisam baš mislila da je prejudicijelno pitanje, nego da ima taj neki prejudicijelni značaj, da se rešava pre donošenja konačne presude, jedino mi nije jasno da li posle nje mora da se donose konačna presuda, ili samo ako stranke zahtevaju?). Osećam se taaako glupavo :-(.
Čini mi se da je kpp mnogo lakše od gpp, s obzirom na to da kad sam učila kpp nisam imala nijedno dodatno pitanje, sve mi je bilo jasno....Ovde ima nekih zeznutih stvari kojima uopšte ne shvatam smisao...Ili je to što kažeš da je gpp mnogo komplikovano (verovatno), a ja mislim još usput da je ova knjiga jako loše napisana, za razliku od Grubačeve knjige iz kpp gde ti on sve objasni u sitna crevca, ili se moje kefalo istrošilo od štrebanja.
Ne volim da učim napamet, uvek pokušavam da shvatim smisao i suštinu pravnog instituta o kojem učim (nekad mi tata pomogne ako nešto baš ne kapiram, pošto je pravnik, ali on se uglavnom bavi radnim odnosima, obligacionim, upravnim itd. a sa građanskim postupkom do sada nije imao baš kontakata, tako da o tome nema veze, pogotovo ne o ovim pitanjima o kojima rešava sud po sopstvenoj inicijativi). Dakle, ovaj put sama i uz pomoć dobrih duša kao što je S_K_V_O :-D ;-).

ma meni je to isto zannimljivo jer sad spremam pravosudni pa mozemo da pricamo o tim pozitivnopravnim predmetima do mile volje!
btw, nama nisu iste knjige na faksu uopste...kpp je by zagorka jekic i uzasno mi je tezak ispit bio, a sad ucim iz prirucnika.
danas sam videla i da sam pogresila-u slucaju da sud ceni da je tz neosnovan ne donosi medjupresudu vec, sto je i logicno, odbija ceo tz...dakle samo ako je pitanje osnovanosti dubiozno, a sud smatra da je celishodno da prvo resi to pitanje (da ne bi bezveze izvodio dokaze u pogledu visine, prouzrokovao troskove i duzio sa postupkom) i istovremeno smatra da je tz osnovan, donosi medjupresudu
poslao mi je drug medjupresudu u pdf formatu na mail, pa cu ti forwardovati, samo mi posalji mail na pp, pa cu ti slati sta god hoces!
mada to ti je kod mene u prirucniku bas mala lekcija, nema 10 redova, ne verujem da je posebno ispitno pitanje... :wink:

S_K_V_O

Hvala ti, nemoj biti sigurna da te neću još mučiti sad kad si se odala da spremaš pravosudni .

Betty:

......to jest da se finansira prekobrojna papirnata javna uprava?
Tako sam i mislila.
Jel znate vi koliku platu imaju ljudi koji rade po salterima i sl u opstinama?

Kliknite za proširenje...

ja mislim da vi ljudi pomalo preterujete
prvo i prvo plate su im po pravilu male, ali ima i izuzetaka sa super platama.
primera radi, referenti u sudovima su jedno vreme obustavljali rad na sat vremena dnevno zato što su im plate bile od 10,11-15,16 hiljada (okvirno, ako se dobro sećam). ljudi su pizdeli zbog toga ne misleći da neko treba da živi sa tim parama mesec dana.
drugo, ima dosta i onih koji ne rade ali ima ljudi u upravi i sudstvu koji se razbijaju od posla. ja često boravim po opštinama, sudovima, poreskim upravama...zemljišne knjige u sudu, odsek (ili kako vec) za porez na prenos apsolutnih prava, katastar, agencija za privredne registre, šalteri u sudovima, pa to nije normalno kolike su to gužve i pritisak, bar na ljude koji su u kontaktu sa strankama...
sudovi su pun pripravnika volontera koji u velikoj meri odrađuju posao za sudije a koji rade bukvalno za dž, a i oni koji su u radnom odnosu imaju sada koliko sam čula 18 hiljada.
a ljudi polude kad vide nečiju nonšalanciju i očekuju da se neko polomi od brzine i efikasnosti kad nešto rešavaju, kao da oni tako izgaraju svakog minuta na svom poslu.
pa pomahnitaju što nekoga nema na radnom mestu a oni su eto tu, zaboravljajući da i oni sami imaju pravo na dnevni odmor.
zatim pojma nemaju šta hoće i ne razumeju šta treba da urade pa im je kriva uprava koja ih muči i maltretira.
ili nemaju predstavu šta ko radi pa se za niz realno potrebnih zanimanja stvaraju predrasude, da je to nepotrebna birokratija. ne kažem, ponekad, ali ponekad i jeste.
a što se tiče onih koji u upravi, sudstvu, javnim preduzećima ne rade ništa, kao što reče ines, ponajmanje su krivi oni sami. moj brat je u vojsci u javnom preduzeću, ima ih 5 u njegovom sektoru, a posla ima za max dvoje. to treba da se drugačije reguliše, napravi drugačija preraspodela ljudstva, sve kompjuterizuje (što još uvek nije slučaj!) i uspostave mehanizmi kontrole nad radom. a na osnovu nekih novoosnovanih ustanova, evidentno je da će takva praksa zaživeti. ali sve to povlači i veće plate, pa ti dođe na isto.

@ines, meni to i odgovara...malo da se preslišavamo together. sad nastavljam da učim (opšti deo krivičnog), pa ti pišem vrlo brzo.