KLONU RUKA U VOJVODE VUKA
Prikazujem rezultate 1 do 24 od 24

Tema: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

  1. #1
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano KLONU RUKA U VOJVODE VUKA


    Војин Поповић, војвода Вук, српски четнички војсковођа у балканским ратовима и Првом светском рату, командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

    Рођен је 9. децембра 1881. у Сјеници. Убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац, где је Војин похађао школу. Определио се за војну каријеру. 3. новембра 1901. године постао је потпоручник. Кад су прве чете 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић.

    Војин Поповић учествовао је у многим биткама, у Четничкој ацији, балканским ратовима и Првом светском рату. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом балканском рату да одржи фронт. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

    Погинуо је у неравноправној борби са Бугарима на Кајмакчалану, у јуришу на Грунишки вис, код Сиве стене, 29. новембра 1916. године. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи - била је то и смрт његовог одреда.
    (http://sr.wikipedia.org/wiki/)

    Малог Војина звали су Туре. Пред турским терором, његов отац породицу је довео из Сјенице у Крагујевац. "Иде Воја Туре! ", викали су његови вршњаци, бежећикад би повео своје Палилулце удечачке уличне битке.

    Воја Туре завршиће Војну академију и у чину потпоручника вратиће се у Крагујевац, али ће оставити брзо своје еполете и, као обичан четник, кренути ка југу. Постаће брзо војвода и своје четнике водиће у смрт и у славу.

    Био је тврд, строг, груб ратник. Понекад, ратовао је са сувише мржње, што је и сам признавао: "Био бих у борби блажи, да ми даноноћно пред очима не лебди слика мог оца, голготска и страшна, како га везаног, муче Турци. Нек иду у пакао!"

    Војвода Вук није штедео ни себе, ни своје борце, а камоли непријатеља.
    (Илија Трифуновић, Српско наслеђе)



  2. #2
    Primećen član CTEMA (avatar)
    Učlanjen
    02.04.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    732
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

  3. #3
    Primećen član CTEMA (avatar)
    Učlanjen
    02.04.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    732
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA


  4. #4
    Obećava nikolo_paganini, (avatar)
    Učlanjen
    04.07.2007.
    Lokacija
    Kraljevo
    Poruke
    59
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    I znas li ti da u Kraljevu nema ni jedna ulica koja nosi naziv vojvode Vuka!!
    Ali zato ima pun ku*r**ac nekih komunjara i i domacih izdajnika.

  5. #5
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Једне мрачне фебруарске ноћи године 1886, уз громовити прасак веће количине потпаљеног динамита и уз немоћне клетве пренера-жених момака злогласног сјеничког паше Ћатовића, одлетео је у ваздух пашин господски конак.

    - Побегао сам из султанове државе да спасем главу и да овде у слободи васпитам децу, јер се само тако могу осветити Турцима за све зулуме које су ми до сада учинили, одговорио је Алекса јетким гласом, бацивши на свог првенца поглед пун наде и поуздања.

    - А што су ти то Турци учинили? - питао је даље начелник благим гласом.

    Стрељали су мог прадеду попа Мишка и стричеве мог покојног оца проту Петра и трговца Косту браћу Поповиће, а мене су небројено пута злостављали, па су ме најзад оне несрећне ноћи кад наши порушише пашин двор, заједно са још стотином Срба стрпали у затвор, где су ме тукли и мучили све до пре десетак дана, кад сам, захваљујући неким пријатељима и добром бакшишу, пуштен.

    Опраштајући се са Алексом, начелник, који баше приметио како преморени занатлија с времена на време зауставља брижне погледе на похабаним хаљиницама и изумченим лицима своје ситне дечице, додате:

    - Не брини ништа Алекса... Напредна је варош у коју си дошао. Биће у њој пуно посла за тебе, тако да твоја породица неће ни у чему оскудевати.

  6. #6
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Имао је право честити Алекса кад је у почетку разговора са начелником изразио своје уверење да ће га деца моћи осветити само тако ако се буду васпитавала у слободи. Бесмртна Шумадија га заиста није поколебала у том уверењу. Она је задахнула својим бунтовним и ослободилачким дахом његовог првенца Војина, који је, развивши се временом у страшног Војводу Вука, годинама успешно подривао темеље отоманског царства, светећи на тај начине само не свог оца већ све Србе које су Турци у разним временима злим делима задужили.

    Под именом "Воја Туре", како су га популарно покрстили његови нови другари, мали Вук је одмах по доласку у Крагујевац почео да се спрема за свој јуначки позив. Предводио је своје вршњаке - дечаке из крагујевачке "Палилуле" у бој против организованих дечјих група из других крајева вароши, а наро-чито против ратоборних "Сушичана". Од колевке навикао на муке и патње, очеличен и прекаљен тегобним путовањем од Санджака до Шумадије, готов да пркоси и јачем од себе, он је приликом ових судара био права напаст за своје мале противнике, ма да је он сам од многих био мањи. Довољно је било да се у њиховим редовима чује: "иде Воја Туре", па да се сви разбегну као врапци кад на њих налети гладан кобац. Тако су његови "Палилулци" увек побеђивали.

    Ово своје војничко знање, стечено на песковитим обалама Лепенице, Вук је употпуно у Војној академији у коју је ступио по свршетку шестог разреда крагујевачке гимназије, наоружан у њој вером у срећну звезду Србије и у снагу своје нације.

    Године 1901, месеца августа, по завршеном школовању у академији, Вук се вратио у Крагујевац као пешадијски потпоручник и ту остао са службом све док у Турској није избио четнички покрет. Тада је напустио команду и замакао преко границе као обичан четник, да би после извесног времена стао на чело свих четника, које је годинама водио у смрт и славу.

    Рођен у ропском мраку, тако рећи под замахом крвавог турског јатагана, војвода Вук је био те зле среће да у најранијим годинама свог мучног детињства, кад је душа најпријемчивија за утиске, више пута са ужасом гледа како његов јадни отац, везаних руку преко леђа, посрће и пада под снажним ударцима османлијских кундака. Та чињеница, болна и грозна, била је од пресудног утицаја на доцнију Вукову борбену делатност. Њом се потпуно да објаснити и оправдати она његова смртна мржња према Турцима и осталим непријатељима слободе нашег народа, мржња која га до гроба није напуштала и која је била главни и једини извор свих оних претераности које је он за време четовања и ратовања чешће испољавао, а о којима још и данас врло радо, да не речем злонамерно, говоре они који неустрашивог војводу нису ближе познавали. Увек доследан тој мржњи, он никад није хтео да послуша другове кад су, користећи се његовим добрим расположењем, опрезно покушавали да пријатељским утицајем на њега ублаже преоштар начин борбе са непријатељем. - "Да ми даноноћно не лебди пред очима голготски страшна слика мучења мог оца, ја бих вас послушао. Овако, нека сви непријатељи иду у пакао", одговарао је Вук.

    И одлазили су многи непријатељи ђаволу или богу. Отишао је најзад и сам Вук за њима. Али су његова херојска дела, сплетена још за време његовог живота у вечну легенду, остала да нас бар с времена на време потсећају на њега и да нас одушевљавају за несебичну служби земљи и народу.

  7. #7
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Многобројни подвизи Вукови у ослободилачкој борби, како по величини његове личне храбрости тако и по постигнутим резултатима, равни су подвизима великих народних војвода из Карађорђевог устанка. Од познате борбе на Челопеку 1905 године, где је као четник добио борбено крштење, па преко славног Куманова, Битоља, Елбасана, Говедарника, Дуката, Самуровића Аде, Парашнице, Курјачице, Завлаке, Београда, Власине, Албаније, Кајмакчалана, Сиве Стене и Груништа, последнје борбе његове, он је био страх и трепет за Турке, Аустро-Мађаре, Немце и Бугаре. Кроз цео тај крвави период наше историје, без мало дванаест пуних година, он је био најхрабрији борац Србије.

    Увек занет мишљу да уништи противника, Вук није ни најмање штедео своје људе. Па ипак нико од њих ни у једној прилици није негодовао, јер је он, Вук, окрушаст и један као наливен, више здепаст, увек са приписаним редеником преко похабане униформе и са карабином у десној руци, пркосно уздигнутих црних бркова, мрк и страшан, готов да убије свакога ко попусти, - био увек пред њима кад се гине. А то није мала ствар. Они који су ратовали знају да тако храброг и одлучног старешину наши војници обожавају и иду за њим као омађијани, без обзира на оне другове који у том путу остану на голој ледини са пробушеним грудима или просутим мозгом.

    Научен за време вишегодишњег четовања да спава под ведрим небом и да, поред одела на себи, од спреме и хране има само пушку, муницију, бомбу и торбу са парчетом окорела хлеба, Вук се у ратовима врло тешко мирио са округлим шаторима, шаторчићима, пољским кујнама, препуним ранчевима конзерви и шињелима увијеним око ранчева. Он је искрено веровао да је логорски систем становања и начин исхране у рату врло велика сметња енергичном и правилном извођењу операција. Стога је приликом гоњења потучених противничких делова наређивао да се сва сувишна спрема, па чак и храна баца, како би се људи, ослобођени тог терета, брже кретали. Краће речено, он је све стављао на жртвеник за потпуну победу над непријатељем.

    Беспорочан у приватном животу, озбиљан преко сваке мере, сређен и потпуно уравнотежен, Вук није трпео раскалашан живот и испаде. Многи његови људи, који нису хтели или умели да уоче ове његове особине, искусили су његов гнев; јер он је у расправљању тежих иступа био исто толико немилостив колико и неумитан. Нарочито су страдали они који су мислили да се у рату нешто може ућарити. Такви су подвргавани драконским казнама, па бога ми и главе губили. Јунаке је волео, али то никад није умео да испољи, тако да многи од оних који су уживали његову љубав нису то знали. Онај који је долазио у прилику да му Вук у неком окршају, не гледајући га, сасвим озбиљно каже: "срећна ти рана", може бити сигуран да је заузимао много места у Вуковој витешкој души.

  8. #8
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Положај Груниште. Датум 16 новембар 1916 године. Дан облачан и с времена на време магловит. Црна Река, која се змијасто провлачи поред Грунишког Виса, запљускујући га својом мутном водом, кобно хуји, као да жели да четницима наговести блискост смрти омиљеног војводе. Ровови, српски и бугарски, готово се додирују. Противници у њима међусобно се споразумевају шапатом да гласним говором један другом не би одали своје намере. Бачене бомбе узајамно враћају, грде се и препиру, али ни један ни за стопу не попушта, као да имају анмеру да сви изгину. Осећа се мирис крви и задах трулог меса. На све стране виде се испревртана људска телеса, крвава војничка спрема и поломљено оружје. Али Грунишки Вис се држи. Он тражи много већу жртву за свој пад.

    Војвода Вук, болно ожалошћен ранијим губитцима на Кајмакчалану и Сивој Стени, мора поново да гледа смрт својих људи, који су га годинама свесрдно помагали у тешкој мисији. То је и за њега већ много. Он не жели да наџиви своју команду која се сваким даном све више смањује. Са презривим осмехом на леденом лицу, он посматра напад Бугара на његов први батаљон. Повијају се танки редови четника, који се с муком одржавају против бројно јачег непријатеља. Око два часа по подне, једна Вукова чета попушта. Вук, праћен остатком најбољих јунака из одреда, напушта своје дотадашње место у кроз кишу врелог челика одлази тој чети, ставља јој се на чело и води је на јуриш. Подилазећи под саме стене на којима су начичкани Бугари, бива рањен парчетом бомбе у десну руку. Муњевитом брзином он пребацује пушку из десне у леву руку и креће даље. Четници га моле да се склони у једну оближњу увалу да би га превили. Он их одбија, уверавајући их да му рана није тешка и да је потребно овладати положајем по сваку цену. У том тренутку један брадати Бугарин, кога су четници добро видели иза једне високе стене, шаље бочно једно смртоносно зрно из своје "Манлихерке", које погађа Вука испод десног пазуха и, пролазећи кроз срце, излази на супротну страну. Вук пада на руке својих верних четника, који га плачући носе у заклон, да га мртвог не би изрешетала бугарска зрна, која као плаха киша обасипаху жалосне остатке некада силног и моћног Вуковог одреда.

    Очајнички крик старог граничара, дугогодишњег Вуковог ордонанса чика Луке: "јао погибе ми командант", огласио је целом одреду да је велико и родољубиво срце легендарног војводе престало да куца, на велику несрећу поробљене Србије и на општу радост њених неприајтеља.

  9. #9
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA



    Смрт Вукова била је уједно и смрт његовог славног одреда. Спао на свега 450 људи, од 2200, колико их је било у почетку операција на Солунском фронту, он је по наређењу надлежних расформиран, пошто више није било великога команданта да га својом безграничном храброшћу предводи у нове окршаје.

    До пред крај месеца септембра 1923 године, Вуково трошно тело је почивало у нашем војничком гробљу у Зејтинлику крај Солуна. Тада су га његови захвални четници, који су преживели све ратне опасности, пренели у Београд и уз велике посмртне почасти сместили на вечни починак у Ново гробље.

    Да ли ко од грађана великога града, који се подиже на костима оних људи који су правилно схватили своју дужност, бар о великим празницима обилази гроб овог ненадмашног борца из најтежих дана наше бурне прошлости, да би се ту, побожним сећањем на блистава дела зас-лужног војводе, напојио хероизмом и очеличио вољом за свету службу родној груди?

    Нека уморни војвода мирно борави последнји сан на слободној обали плавог Дунава и нека му лако ћарлијање поветарца са Авале стално доноси хајдучки поздрав мађедонских гора, чије је сигурно гостопримство он годинама уживао. Венац бесмртне славе који је стекао, никад неће увенути, а увек свеж мирис тог чаробног венца опијаће млађа поколења божанском љубављу према великој Отаџбини нашој.



    Овако је било обележено место на Грунишком вису, где је Војвода Вук, погођен метком кроз срце, пао на руке својих четника
    (Илија Трифуновић, Српско наслеђе)

  10. #10
    Nov član
    Učlanjen
    27.11.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    ovo sam čuo od mog đeda Petra Jovanovića a on od svog oca Ilije koji je bio učesnik proboja Solunskog fronta i vojnik dobrovoljačkog odreda pod komandom Vojvode Vuka. Jedan je od onih 450 od 2200 boraca koji su preživeli i bitku na Kajmakčalanu i proboj Solunskog fronta. Pričao je da kada su Bugari ubili Vojvodu Vuka da su ga u toku bitke za Gruniški Vis vojnici više puta nosili na rukama mrtvog da bi Bugari mislili da je živ i tako uterali strah u kosti neprijatelju koji ga se plašio.

  11. #11
    Aktivan član Крагујевчанин (avatar)
    Učlanjen
    31.10.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Крагујевац
    Poruke
    1.065
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Одлична тема.Неко помену да у Краљеву не постоји улица са његовим именом.У ком граду постоји (нажалост ни у једном)?
    ''ако пишеш ћирилицом значи да си фашиста
    нисам ни фашиста,ни нациста
    само Србин брате,родољуб,националиста

  12. #12
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.368
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Citat Original postavio Крагујевчанин Pogledaj poruku
    Одлична тема.Неко помену да у Краљеву не постоји улица са његовим именом.У ком граду постоји (нажалост ни у једном)?
    У БГ-у има споменик.

  13. #13
    Iskusan ljuta_mamba (avatar)
    Učlanjen
    16.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    made in PRC
    Poruke
    6.721
    Reputaciona moć
    137

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Citat Original postavio Ненад Pogledaj poruku
    У БГ-у има споменик.
    gde???

  14. #14
    Aktivan član Крагујевчанин (avatar)
    Učlanjen
    31.10.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Крагујевац
    Poruke
    1.065
    Reputaciona moć
    39

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Citat Original postavio Ненад Pogledaj poruku
    У БГ-у има споменик.
    Знам,али ја говорим о улицама у Србији.За оваквог човека један споменик је мало
    ''ако пишеш ћирилицом значи да си фашиста
    нисам ни фашиста,ни нациста
    само Србин брате,родољуб,националиста

  15. #15
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Citat Original postavio ljuta_mamba Pogledaj poruku
    gde???


    Na Toplicinom vencu... u parku Vojvode Vuka. Iz Knez Mihailove se ide ul Vuka Karadzica, ili ul. Djure Jaksica, Zmaj Jovinom...

    Spomenik uradio vajar Djordje Jovanovic.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  16. #16
    Legenda Мишкони (avatar)
    Učlanjen
    25.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рума-срце Срема
    Poruke
    53.473
    Tekstova u blogu
    386
    Reputaciona moć
    3659

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Brzo je Srbija zaboravila takve junake, ali zato je svaki kurir imao ulicu u bilo kom grada, a u Srbiji samo Beograd spomenik takvoj veličini! I onda se pitamo zašto smo dovde došli!
    Мораш се привићи на мало туге у животу...Нећеш знати шта је права срећа - ако је не будеш имао са чиме упоредити.

  17. #17
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.371
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Slava srpskom junaku!



    Evo ovde zanimljivih tekstova, povodom sto godina cetnika 2003

    СТАРИ ЧЕТНИЦИ

    О ЧЕТНИЧКОМ ИМЕНУ

    ГАЛЕРИЈА : СТО ГОДИНА ЧЕТНИКА
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  18. #18
    Aktivan član DareS (avatar)
    Učlanjen
    08.07.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.003
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Један од наших највећих јунака.Данас,на жалост,увелико заборављен.Човек од кога су стрепели турци,арнаути,бугари и бугараши...а упознале су га добро и швабе.


    Вук са својим старешинама уочи Балканског рата


    Вук са одредом пред ослобађање Прилепа 1912.


    Споменик на Топличином венцу


    Слава великом војводи.

  19. #19
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    02.06.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    253
    Reputaciona moć
    30

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Citat Original postavio Крагујевчанин Pogledaj poruku
    Одлична тема.Неко помену да у Краљеву не постоји улица са његовим именом.У ком граду постоји (нажалост ни у једном)?
    за Крагујевац не знам,али у Београду постоји улица ВОЈВОДЕ ВУКА,налази се на Палилули код Новог гробља,паралелна са Албанске споменице и Цвијићевом

  20. #20
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    02.06.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    253
    Reputaciona moć
    30

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Citat Original postavio ljuta_mamba Pogledaj poruku
    gde???
    на Топличином венцу,код Тањуга

  21. #21
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    02.06.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    253
    Reputaciona moć
    30

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    ....Е то су били Четници,борци за народ,слободу,а не ови гибаничари,који су више зла нанели Србима него све душманске војске

  22. #22
    Primećen član
    Učlanjen
    23.06.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    634
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Слава му!

  23. #23
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.273
    Reputaciona moć
    158

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Необично је да у читавој теми нема објашњења откуда такав наслов.


    ВОЈВОДА ВУК

    Зашто гавран загракта и прхну
    Поврх виса код села Груништа?
    - Биће крви, биће разбојишта,
    Јер се спусти по Камену Црну
    Страшна рука у Војводе Вука.

    Ту настаде врисак од пушака,
    Ту полеже четник до четника,
    Ту тисућа паде насилника,
    Ту погибе јунак до јунака
    Силног пука у Војводе Вука.
    Три јуриша бише и одбише,
    Кад четврти бити започеше,
    Кад бомбама душмана разнеше,
    Кад соколи каме повадише...
    Клону рука у Војводе Вука.

    Весели се, Бугаријо љута,
    Нема више онога јунака,
    Ни његова шлема, ни миздрака...
    Спасена си по стотину пута
    Силних мука од Војводе Вука.

    Милисав Јелић
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  24. #24
    Aktivan član DareS (avatar)
    Učlanjen
    08.07.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.003
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano Re: KLONU RUKA U VOJVODE VUKA

    Милосав Јелић је иначе био официр и један од старешина у Вуковом одреду и у Балканским и у Светском рату,све до расформирања 1917.На Солунском процесу је ражалован са осталим "Црнорукцима" и није учествовао у ослобођењу земље.Његова збирка песама која се зове "Србијански венац",у којој су опевани српски јунаци тог доба,никад није доживела заслужени публицитет,чак ни између два рата,јер се на "Црнорукце" гледало као на неподобне.И ова песма о Вуку је из те збирке.

Slične teme

  1. tudja ruka
    Autor sinnke u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 49
    Poslednja poruka: 27.09.2006., 22:27

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •