Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Организација Прорив тражи присаједињење Придњестровља Русији
Млади у акцији: Активисткиња "Прорива"
(Фото Прорив)
Специјално за „Политику”
Тираспољ, јула – У Придњестровљу, отцепљеној покрајини бивше совјетске републике Молдавије, недавно се појавила невладина организација младих Прорив (Пробој). Основао ју је Димитриј Јурјевич Соин, за кога многи, па и руски медији, тврде да је капетан МГБ-а, Министарства државне безбедности Придњестровља. Он о томе не жели да прича и одбацује такве тврдње као смешне.
Соин је у Прорив ујединио 13 разних невладиних организација и удружења и дао јој име Међународна корпорација младих Прорив. Заштитни знаци организације су чувени лик Че Геваре и жута застава на којој је на руском написано Прорив.
За разлику од невладиних организација које не крију да имају финансијере са запада, Прорив функционише „као корпорација која сама зарађује новац да би се издржавала”. Бар тако каже њен оснивач.
Према Соину, корпорација се финансира маркетиншким активностима које обавља за, додуше малобројна, придњестровска предузећа. Осим тога, скоро су отворили и свој клуб чији приходи такође иду у касу организације. У оквиру Прорива функционише и информативна агенција Лента, издаје се часопис „Руски прорив”... Са стране гледано, међутим, ниједна од тих активности чини се да не може да пружи довољно средстава за одржавање организације. Суочен питањем одакле новац за све те акције, Соин одговара: „Одређени број локалних бизнисмена подржава мисију Прорива и финансијски помаже развој корпорације.”
Просторије Прорива налазе се на централном тргу придњестровског главног града Тираспоља. У њима је, осим неколико канцеларија, и један од ретких интернет-кафеа у Придњестровљу, али отворен само за чланове Прорива. То је место окупљања младих, за које и нема много забаве у граду од 150.000 становника.
На зидовима су фотографије Че Геваре, заставе и слогани Прорива. Једном недељно организују се предавања која су обавезна за одређене групе чланова. На дан ослобођења Тираспоља организован је сусрет са троје ветерана Великог отаџбинског рата од 1941. до 1945. године. Све је почело скандирањем Прориву, Че Гевари и независном Придњестровљу. Пред око двадесет младих, од 17 до 27 година, троје ветерана, сви старији од 90 година, говорили су по десетак минута о свом ратном путешествију. Проривовци не само да су их са пажњом слушали већ су се и утркивали у томе ко ће им поставити неко питање. Ситуација која је тако подсетила на социјалистичка/комунистичка времена код нас.
Осим оваквих предавања, Прорив по угледу на Отпор организује и разне „перформансе” као и демонстрације: ауто-параду подршке Прориву и Русији главном градском улицом Тираспоља, спаљивање заставе ОЕБС-а и лутака које представљају западне државнике... Прорив је своје активности пренео и у иностранство. По тврдњи представника мисије ЕУ за границу Украјине и Молдавије ЕУБАМ, Прорив је отворио своју канцеларију и у 100 километара удаљеној Одеси. Осим тога, његови чланови знају да оду до Кишињева, главног града Молдавије, и тамо демонстрирају испред америчке амбасаде или зграде неке од западних институција.
Основни циљ Прорива је присаједињење Придњестровља Русији, и то не крију. На њиховим календарима за 2007. годину чак је и слоган „Ми смо Русија”. Руководство Прорива је снажно повезано са локалним руским мировним снагама, као и са козачком војском, задуженом за одбрану Придњестровља. То се могло закључити на основу бројних, врло пријатељских, телефонских разговора Димитрија Соина са њиховим командантима током разговора за „Политику”. У овој фази циљ Прорива је да локално привуче пажњу на себе и у томе су за годину дана постојања јако успешни. У следећој фази желе да уђу у парламент и учествују у власти, признаје њихов оснивач, па су због тога недавно основали и Народно-демократску партију Прорив.
Неће бити чудно ако затим Прорив интензивира своје активности преко граница Придњестровља. Ако тако наставе, уопште неће бити чудно ни да у некој од земаља бившег СССР-а, управо под руководством Прорива, дође до неке „обојене” револуције.
Аљоша Миленковић
[објављено: 16.07.2007.]
Млади у акцији: Активисткиња "Прорива"
(Фото Прорив)
Специјално за „Политику”
Тираспољ, јула – У Придњестровљу, отцепљеној покрајини бивше совјетске републике Молдавије, недавно се појавила невладина организација младих Прорив (Пробој). Основао ју је Димитриј Јурјевич Соин, за кога многи, па и руски медији, тврде да је капетан МГБ-а, Министарства државне безбедности Придњестровља. Он о томе не жели да прича и одбацује такве тврдње као смешне.
Соин је у Прорив ујединио 13 разних невладиних организација и удружења и дао јој име Међународна корпорација младих Прорив. Заштитни знаци организације су чувени лик Че Геваре и жута застава на којој је на руском написано Прорив.
За разлику од невладиних организација које не крију да имају финансијере са запада, Прорив функционише „као корпорација која сама зарађује новац да би се издржавала”. Бар тако каже њен оснивач.
Према Соину, корпорација се финансира маркетиншким активностима које обавља за, додуше малобројна, придњестровска предузећа. Осим тога, скоро су отворили и свој клуб чији приходи такође иду у касу организације. У оквиру Прорива функционише и информативна агенција Лента, издаје се часопис „Руски прорив”... Са стране гледано, међутим, ниједна од тих активности чини се да не може да пружи довољно средстава за одржавање организације. Суочен питањем одакле новац за све те акције, Соин одговара: „Одређени број локалних бизнисмена подржава мисију Прорива и финансијски помаже развој корпорације.”
Просторије Прорива налазе се на централном тргу придњестровског главног града Тираспоља. У њима је, осим неколико канцеларија, и један од ретких интернет-кафеа у Придњестровљу, али отворен само за чланове Прорива. То је место окупљања младих, за које и нема много забаве у граду од 150.000 становника.
На зидовима су фотографије Че Геваре, заставе и слогани Прорива. Једном недељно организују се предавања која су обавезна за одређене групе чланова. На дан ослобођења Тираспоља организован је сусрет са троје ветерана Великог отаџбинског рата од 1941. до 1945. године. Све је почело скандирањем Прориву, Че Гевари и независном Придњестровљу. Пред око двадесет младих, од 17 до 27 година, троје ветерана, сви старији од 90 година, говорили су по десетак минута о свом ратном путешествију. Проривовци не само да су их са пажњом слушали већ су се и утркивали у томе ко ће им поставити неко питање. Ситуација која је тако подсетила на социјалистичка/комунистичка времена код нас.
Осим оваквих предавања, Прорив по угледу на Отпор организује и разне „перформансе” као и демонстрације: ауто-параду подршке Прориву и Русији главном градском улицом Тираспоља, спаљивање заставе ОЕБС-а и лутака које представљају западне државнике... Прорив је своје активности пренео и у иностранство. По тврдњи представника мисије ЕУ за границу Украјине и Молдавије ЕУБАМ, Прорив је отворио своју канцеларију и у 100 километара удаљеној Одеси. Осим тога, његови чланови знају да оду до Кишињева, главног града Молдавије, и тамо демонстрирају испред америчке амбасаде или зграде неке од западних институција.
Основни циљ Прорива је присаједињење Придњестровља Русији, и то не крију. На њиховим календарима за 2007. годину чак је и слоган „Ми смо Русија”. Руководство Прорива је снажно повезано са локалним руским мировним снагама, као и са козачком војском, задуженом за одбрану Придњестровља. То се могло закључити на основу бројних, врло пријатељских, телефонских разговора Димитрија Соина са њиховим командантима током разговора за „Политику”. У овој фази циљ Прорива је да локално привуче пажњу на себе и у томе су за годину дана постојања јако успешни. У следећој фази желе да уђу у парламент и учествују у власти, признаје њихов оснивач, па су због тога недавно основали и Народно-демократску партију Прорив.
Неће бити чудно ако затим Прорив интензивира своје активности преко граница Придњестровља. Ако тако наставе, уопште неће бити чудно ни да у некој од земаља бившег СССР-а, управо под руководством Прорива, дође до неке „обојене” револуције.
Аљоша Миленковић
[објављено: 16.07.2007.]
