Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Od stalnog dopisnika MOSKVA
BIVŠI lider SSSR Mihail Gorbačov koji je 1990. sa liderima vodećih zemalja NATO potpisao Dogovor o konvencionalnom naoružanju u Evropi, u nedelju je podržao sadašnjeg predsednika Rusije Vladimira Putina koji je suspendovao taj važni međunarodni dokument. Gorbačov je i dalje uveren da je potreban dogovor Rusije i NATO, ali se njega moraju pridržavati obe strane, ne samo Moskva. Putin je, po mišljenju Gorbačova, povukao razuman potez za koji ima osnovane razloge, pa se ne radi o nekakvoj emocionalnoj reakciji.
- Potpisivanje tog Dogovora za nas je bio težak, ali važan korak jer smo hteli da stvorimo pretpostavke za gradnju nove Evrope. Međutim, bilo bi stvarno nerazumno kad bi jedino Rusija ispunjavala Dogovor, dok ga, na drugoj strani, nisu čak ni - ratifikovali. Situacija se posebno komplikuje zbog namere SAD da postavi svoj radar u Češkoj i rakete - presretače u Evropi - objašnjava Gorbačov.
Za razliku od Gorbačova predstavnici zemalja članica NATO su izrazili žaljenje zbog toga što je Putin suspendovao spomenuti Dogovor. Putinov ukaz kojim je suspendovao važenje tog Dogovora nije bio neočekivan, jer je on, pre nekoliko meseci, najavio takvu odluku. Na zapadu su mnogi pomislili da će ga Buš, i drugi tamošnji političari, nagovoriti da odustane od moratorijuma.
U Moskvi već dosta toga ponavljaju da su se u Evropi izmenili uslovi u odnosu na one koji su bili u novembru 1990. godine kada je u Parizu bio potpisan Dogovor o konvencionalnom naoružanju. Sada NATO ima tri puta više tenkova i drugog konvencijalnog oružja. Primera radi, u januaru prošle godine NATO je imao 14.693 tenkova, a Rusija 4.999. U to vreme NATO je imao 27.225 oklopnih vozila, a Rusija 9.653, a odnos artiljerijskog oružja kalibra većeg od 100 mm bio je 16.627 prema 5.930.
U Kremlju ističu da moratorijum važi sve dok Dogovor ne ratifikuju zemlje NATO. Moskva insistira da nove članice NATO smanje broj tenkova i drugog konvencionalnog naoružanja kako bi postojao balans.
Osim toga, Rusija upozorava da će se na balans snaga negativno odraziti planovi SAD da otvore svoje baze u Bugarskoj i Rumuniji u kojima bi bilo po 5.000, 6.000 vojnika...
Nedavni susret Saveta NATO - Rusija, održan u Moskvi, pokazao je da članice NATO uslovljavaju da će ratifikovati adaptirani dogovor o konvencionalnom oružju tek kad Kremalj ispuni obaveze preuzete na konferenciji u Instanbulu, 1999. Tada se Kremlj obavezao da će napustiti baze u Gruziji i skladišta oružja u Moldaviji, preciznije rečeno - u Pridnjestrovlju. Što se tiče napuštanja baza u Gruziji, to je skoro gotova stvar, ali je problem s povratkom vojnih skladišta iz Moldavije mnogo komplikovaniji.
PITANJE
RUSKI političari i diplomati, kao i generali, sve češće javno pitaju: ako NATO zaista ne namerava da ratuje sa Rusijom zašto ne smanji broj tenkova i drugog konvencijalnog oružja. Sa takvim naoružanjem se ne ratuje protiv terorista. Ruse iritira to što Zapad ne poštuje obećanje još iz vremena Gorbačova da se, posle ujedinjenja Nemačke, NATO ni slučajno neće približavati granicama Rusije. Sve je brzo zaboravljeno, a na granicama Rusije se polako stvara NATO potkovica
BIVŠI lider SSSR Mihail Gorbačov koji je 1990. sa liderima vodećih zemalja NATO potpisao Dogovor o konvencionalnom naoružanju u Evropi, u nedelju je podržao sadašnjeg predsednika Rusije Vladimira Putina koji je suspendovao taj važni međunarodni dokument. Gorbačov je i dalje uveren da je potreban dogovor Rusije i NATO, ali se njega moraju pridržavati obe strane, ne samo Moskva. Putin je, po mišljenju Gorbačova, povukao razuman potez za koji ima osnovane razloge, pa se ne radi o nekakvoj emocionalnoj reakciji.
- Potpisivanje tog Dogovora za nas je bio težak, ali važan korak jer smo hteli da stvorimo pretpostavke za gradnju nove Evrope. Međutim, bilo bi stvarno nerazumno kad bi jedino Rusija ispunjavala Dogovor, dok ga, na drugoj strani, nisu čak ni - ratifikovali. Situacija se posebno komplikuje zbog namere SAD da postavi svoj radar u Češkoj i rakete - presretače u Evropi - objašnjava Gorbačov.
Za razliku od Gorbačova predstavnici zemalja članica NATO su izrazili žaljenje zbog toga što je Putin suspendovao spomenuti Dogovor. Putinov ukaz kojim je suspendovao važenje tog Dogovora nije bio neočekivan, jer je on, pre nekoliko meseci, najavio takvu odluku. Na zapadu su mnogi pomislili da će ga Buš, i drugi tamošnji političari, nagovoriti da odustane od moratorijuma.
U Moskvi već dosta toga ponavljaju da su se u Evropi izmenili uslovi u odnosu na one koji su bili u novembru 1990. godine kada je u Parizu bio potpisan Dogovor o konvencionalnom naoružanju. Sada NATO ima tri puta više tenkova i drugog konvencijalnog oružja. Primera radi, u januaru prošle godine NATO je imao 14.693 tenkova, a Rusija 4.999. U to vreme NATO je imao 27.225 oklopnih vozila, a Rusija 9.653, a odnos artiljerijskog oružja kalibra većeg od 100 mm bio je 16.627 prema 5.930.
U Kremlju ističu da moratorijum važi sve dok Dogovor ne ratifikuju zemlje NATO. Moskva insistira da nove članice NATO smanje broj tenkova i drugog konvencionalnog naoružanja kako bi postojao balans.
Osim toga, Rusija upozorava da će se na balans snaga negativno odraziti planovi SAD da otvore svoje baze u Bugarskoj i Rumuniji u kojima bi bilo po 5.000, 6.000 vojnika...
Nedavni susret Saveta NATO - Rusija, održan u Moskvi, pokazao je da članice NATO uslovljavaju da će ratifikovati adaptirani dogovor o konvencionalnom oružju tek kad Kremalj ispuni obaveze preuzete na konferenciji u Instanbulu, 1999. Tada se Kremlj obavezao da će napustiti baze u Gruziji i skladišta oružja u Moldaviji, preciznije rečeno - u Pridnjestrovlju. Što se tiče napuštanja baza u Gruziji, to je skoro gotova stvar, ali je problem s povratkom vojnih skladišta iz Moldavije mnogo komplikovaniji.
PITANJE
RUSKI političari i diplomati, kao i generali, sve češće javno pitaju: ako NATO zaista ne namerava da ratuje sa Rusijom zašto ne smanji broj tenkova i drugog konvencijalnog oružja. Sa takvim naoružanjem se ne ratuje protiv terorista. Ruse iritira to što Zapad ne poštuje obećanje još iz vremena Gorbačova da se, posle ujedinjenja Nemačke, NATO ni slučajno neće približavati granicama Rusije. Sve je brzo zaboravljeno, a na granicama Rusije se polako stvara NATO potkovica
to je bas tuzno