filozofija zudnje

“Tako mnogo zelja. Tako mnogo zudnje. I tako mnogo bola, tako blizu povrsine. Sudbinski bol. Bol postojanja. Bol, koji je uvek tu, koji stalno zuji ispod opne zivota. Bol, koji je u celini previse pristupacan. Mnoge stvari- prosta grupna vezba, nekoliko minuta dubokog razmisljanja, umetnicko delo, beseda, licna kriza, gubitak- podsecaju nas da nase najdublje zelje nikada ne mogu biti ispunjene: nase zelje za mladoscu, zaustavljanjem starenja, povratkom onih koji su nestali, za vecnom ljubavlju, zastitom, smislom, samom besmrtnoscu.

Kad te nedostizne zelje pocnu da rukovode nasim zivotima, okrecemo se za pomoc porodici, prijateljima...”



Kome se vi okrecete?

Da li je bolje ne zudeti?


Izmena:

Koiko nase zudnje/ zelje uticu na nase shvatanje sveta?

Promeni naslov u filodoxia žudnje ......Uz žudnju , na ovaj način definisano ide samo filodoxia i demagogija, teško istina i filozofija.....

"Зар је само ум крштен? Зар су страсти безбожне?" (Кјеркегор)

Не може се не жудети. Може само да се превазиђе жудња, а ли то је нешто друго. То је оно -- преко трња до звезда.

Da li to ja vidim da je žudnja nešto opsesivnije od želje?

Onda žudnja nije dobra i to je već patologija uma....
Prevazilaženje žudnje?
Obračun sa svojim mogućnostima.

Употребила сам реч "жудња" у Платоновом смислу речи: жудња = eros. То је, у ствари, јака, искрена жеља за нечим. (Код Платона то је жудња за знањем и разумевањем = филозфија)

Kakva je to slaba želja?

A neiskrena?

Зашто да не! Осећања могу бити млака и снажна (интензивна). А могу бити и неискрена (исфолирана) из разних разлога. (Жеља је једно од осећања). Управо то је суштина оног чувеног самоотуђења о коме се толико прича у модерно доба.

Želja koja je isfolirana? A pričamo o osobi koja stoji pred sobom.
Mlaka želja, želja radi sprdnje ili mlakonja koji boji želju u sprdnju....
Želja je jedno od osećanja....?
Ovo je tek biser....
Svrstati ga medju ostala osećanja koja su zasnovana na postojećem, a želja je zasnovana na projektovanom. Pa ne bih se baš usudio da ih poistovetim ili da primenjujem ista pravila.....

Извини, нисам знала да причамо искључиво о особама које "стоје пред собом".Мислила сам да причамо о људима уопште.

Иначе, има много људи који сматрају да је обестрашћеност ("млака жеља") једна од највећих слабости нашег доба.

Obestrašćenost nije isto što i mlaka želja.....
Obestrašćenost je kada nema strasti , a ne želje.
U prevodu nema opsesije željom.

Zato i ne razumem šta znači mlaka želja , a da nije u pitanju psihološki problem inhibicije ili projekcije . (neznam šta želim , ali hajde da želim , da bi se nešto desilo, da bi se ovo promenilo i da bi se našla u nečemu što mi više godi od ovoga. A šta je to , mrzi me da mislim , da procenjujem šta me stvarno interesuje, i šta bih radila.....)
Surogati lenjosti.
Lenj i da želi , da li vredi o njima trošiti prostora na ovoj temi , ma koliko ih brojno imalo......

Кад се прича о "обестрашћености" не мисли се на потпуно одсуство жеље него на млаку жељу.

А што се тиче "млаких жеља" можда то потиче од недостатка енергије, јер да би човек нешто интензивно желео, мора да има довољно енергије за то (за тај интензитет).

zudnja=iskonska zelja..ili potreba...za ostvarenjem,ljubavlju, prijateljstvom, neznoscu, pripadanjem, za zivotom

pored toga, svaki covek ima jos mnostvo zelja..za novcem, vlascu, postignucem, znanjem, sportskim rezultatima, putovanjima, provodom, ludilom, sigurnoscu, bla, bla bla

želje ili žudnje, nije isto...... žudnje odmah ukazuju kako je to mnogo bolan proces...pa poetski žoodimo...... idelnom, neostvarivom..............afirmativne i emotivne želje zavise od nas samih i drugih koje volimo......ili manje volimo........

@ patak

da li mozemo da stvari postavimo ovako
u centru filozofje nije istina ili mudrost
nego covek koji zudi za definicijom ovih pojmova

zudnja moze biti jednostavna kao seksulna ili apstraktna kao zudnja za istinon ( koja po meni pretstavlja suraogat zudnje za vecnoscu)

mudrost, nekada su filozofi (stoici i epikurejci) su raspravljali o vrlini, i pokusavali su u praksi prozivljavaju svoju definiciju vrline.

Opet zudnja za necim sto prevazilazi nasu konacnost


“ Zenon je krenuo dokazujuci da postoji stvarni svet”. “ sta mislite pod stvarnim? Upitao je skeptik. “mislim na cvrsto i materijalno. Mislim da je ovaj sto cvrsta tvar”. “ a bog?”, upitao je skeptik, “ a dusa?” “ savrseno cvrsti, “ rekao je Zenon, “ ako je ista cvrsce od stola, onda su to oni.” “ A vrlina ili pravda ili pravilo trojno; takodje su tvrda tvar?” “naravno,” rekao je Zenon, “ sasvim cvrsta”

Gilbert Marej, The Stoic Philosophy


( ne pravim razliku izmedju zelje i zudnje, ako zelite vi mozete

Prvo treba znati ono iskonsko znacenje zelje i zudnje pa tek onda praviti razliku medju njima.

SINDI:

zudnja=iskonska zelja..ili potreba...za ostvarenjem,ljubavlju, prijateljstvom, neznoscu, pripadanjem, za zivotom

pored toga, svaki covek ima jos mnostvo zelja..za novcem, vlascu, postignucem, znanjem, sportskim rezultatima, putovanjima, provodom, ludilom, sigurnoscu, bla, bla bla

Kliknite za proširenje...

P.S.o ovome sam pricala

pa na primer...velika je razlika izmedju žudeti za sexom....ili želeti sex................možete vi da ne pravite razliku.... ( :

MIslio sam da za ovu temu nije bitno praviti razliku izmedju zelje i zudnje.

Da li je filozofija nastala iz zelje ili zudnje?

OOOJ Dimitrije:

Da li je filozofija nastala iz zelje ili zudnje?

Kliknite za proširenje...

Платонов одговор већ знаш. Ако ништа друго, ја сам те удавила тиме.

Али слажем се: да не бисмо лутали, хајде да дефинишемо појмове. Ја и Димитрије не правимо разлику, тачније -- ја правим разлику можда само у интензитету (жудња би ми била интензивирана жеља).

Али ови који праве разлику, нек је дефинишу, па да идемо даље с разговором.

pa našli ste najvećeg pesnika medju filozofima............u biti...u biti...lol....zavisi koliko poetskog imate u sebi.ili vam se čini.....za razgovor nebitno... ...što se mene tiče....u mom postu ovde sam objasnio žudnju kao poetsku kategoriju...... i sam uvodni post kaže : Kad te nedostizne zelje pocnu da rukovode nasim zivotima, okrecemo se za pomoc porodici, prijateljima ......

nedoumica nema........

odg:
-sebi za afirmativne.......
-ljudima koje volim za emotivne........

ne postoji materijalni nacin da se zadovolji zudnja...
ali ako zudnja promeni oblik, i prestane da bude bol i glad...
dok god u drugima trazimo zadovoljenje nasih zudnji, oni su za nas tek objekti i nikad nismo sposobni da ih sagledamo realno i prihvatimo kao ljudska bica...kao cilj, a ne kao sredstvo

DA modruna ti i Platon ko' med i mleko

Tvoje odredjenje zudnje i zelje je sasvim zadovoljavajuce (za nase trenutne potrebe)

"ne postoji materijalni nacin da se zadovolji zudnja..."

Dolazimo do pitanja da li, recimo istina, stvarno postoji ili ona postoji jer mi zelimo/ zudimo da ona postoji?


(kao sto Zenon odgovara

“ A vrlina ili pravda ili pravilo trojno; takodje su tvrda tvar?” “naravno,” rekao je Zenon, “ sasvim cvrsta”)

Želim da pritisnem ~ taster na tastaturi.
Ne mogu, nije strašno , moja želja je neispunjena, nema veze sa mojim smislom života.
Posle deset dana , ili ću prestati da posmatram da postoji mogućnost pritiskanja ~ da se ne bih nervirao, ili ću početi da želim/žudim....

I moja žudnja će rasti , jer ja sam takav , da mora nešto što mi zapadne za oko da uradim , pa to ti je....I žudeću toliko da ću kreirati novu tastaturu kod koje je ~ na sredini tastature....

Stvarno , definišite žudnju, ovako nema smisla.Suviše je proizvoljno i subjektivno, a čini mi se i hiperbolično pripisan značaj uzrocima žudnje i očaja.....Sve imam utisak da se vrši komparacija sa nekim drugim paralelnim sistemima , pa projekcija na ove izjavljene.....

Платон изненађује модерне читаоце тиме што филозофију сврстава у еротичке делатности. По њему, филозофија је жудња (eros) за знањем, а не знање само. Знање припада боговима, а жудња за знањем -- човеку.

Пред очима му је био Сократ који је заиста био типичан пример оваквог човека. Цео живот посветио је трагању за знањем, чак и онда кад је схватио да што више зна -- то мање зна. Чувена је Сократова изјава: "Непреиспитан живот није вредан живљења." Ово би заиста могло да пише на застави свих аутентичних филозофа од кад је света и века.