ender
Primećen član
- Poruka
- 628
Sinoc sam vodio dva veoma zanimljiva i odvojena razgovora koja su me naterala na razmisljanje. I nekako mi se sve tokom noci izmesalo u glavi i hteo sam to da podelim sa vama i cujem vase misljenje. Pa da pocnem, kako bi dao ime ovoj temi.....Vecna ljubav definitivno, sta joj se desilo i kako se izgubila? Da bih vas uveo u pricu prvo moram da ispricam o cemu sam i sa kim razgovarao. Prvi razgovor bio je sa mojom dobrom drugaricom iz srednje skole posle nocasnjeg koncerta Vlade Georgijeva na trgu. Da ne duzim pricu posto imam jos dosta da napisem nas razgovor se na kraju sveo na pricu o ljubavi. Rekla mi je znas nisam imala decka vec 3 godine. Zasto? Dobro izgledam, sa svima mogu da se druzim, izlazim redovno, ali jednostavno nikad to nije bilo to. Nikad nisam nasla nekog ko bi bio vredan da se zaljubim u njega. Opekla sam se par puta i ne zelim vise nikad da patim, moja sledece ljubav mora biti ona prava, vecna. To je neka skracena verzija price, odnosno njen najvazniji deo. Drugi razgovor desio se kasnije te veceri na partiji karata i piva kod drugara. Kako to vec ide kada se pijanci dohvate neke teme rasprava moze da traje satima. Pricu smo poveli o tome gde ce ko na letovanje, i naravno nezaobilazna Crna Gora je tu iskocila. Jedni je pljuju, drugi je brane, jednima se ide, drugi bi otisli samo mrtvi. A zasto? Kaze drugar znas bre kad odem na odmor i kad vec platim hocu da se osecam kao gospodin, a u CG se ne osecam tako. Vredjaju nas, zezaju itd. A zasto? I onda je tu usledio poprilicno jak kontra argument. Pa zato sto smo mi Srbi stoka. Stoka! Rec je veoma tesko vezati, ali nazalost cim malo izadjete iz ove nase drzavice (naravno ako imate priliku) mozete cuti svakakve komentare o nama. I ovakvi smo i onakvi, tako nas svet vidi. Ne daj Boze da morate da nadjete posao u inostranstvu. I kad pogledate malo ponasanje i kod nas u Beogradu, pojedinih "oblika zivota", jasno je zasto i jesmo takvi kako se o nama prica. Nemastina, to nas je definitivno sve unistilo, ali bar malo osnovne casti smo mogli da sacuvamo. Neka osnovna kultura, ono sto smo poneli od kuce, samo osnovno vaspitanje. To bi bilo sasvim dovoljno. I da ne razglabam vise da se vratim na ono zbog cega sam i pisao ove redove. Znaci vecna ljubav, zasto je nema vise? Zasto je tako retka? Mnogi ce reci znas o tome mozes samo da procitas u knjigama, samo da cujes od nekoga ko zna nekog, itd. To nikad neces naci. Zasto? Ja imam svoj primer, moji baba i deda. Vole se vec punih 45 godina. Cesto mi je, kada sam bio mnogo mladji, deda pricao o tome. Rekao je vidis unuce prvog dana kada sam je ugledao znao sam da je ona ona prava. Nikad nisam osetio nista slicno. Od tog trenutka jedino pitanje koje sam postavio sebi je bilo koliko ce mi vremena biti potrebno da je osvojim? I evo sada posle 45 godina volim je isto koliko i prvi dan kada sam je ugledao. Nije bilo lako, bilo je potrebno mnogo borbe i odricanja, ali vredelo je, svaki sekund je bio vredan toga.
I ko sada moze meni da kaze da je vecna ljubav retka i da o njoj mozes da citas samo u knjigama? Siguran sam da svako od vas ima bar neku slicnu pricu. Zasto je onda danas tako tesko naci pravu ljubav? Zasto se ljudi plase da probaju? Zar je moguce da smo mi Srbi stvarno tolika stoka da smo i ljubav uspeli da upropstimo. Nekada je bilo dovoljno da drzis devojku za ruku, da joj kupis cvetic i da joj sapnes da je volis. Nekada je bilo vazno koliko si uporan, nekada si morao da osvajas i da budes osvajan. Nekada je iskrenost bila iznad svega. A sta je danas? Danas je bitno da imas svoj stan, da imas napucan auto, i da ne mozes da savijes novcanik od para. Necu sada da ulazim u pricu o sponzorusama i tome. Te devojke traze sigurnost a ne ljubav. I na kraju moram da postavim pitanje zbog koga sam ispisao ceo ovaj post. Jesmo li stvarno uspeli da ubijemo vecnu ljubav? Nemastinom, losom situacijom, ovakvim nacinom zivota. Gde smo pogresili? Zasto nismo skrenuli levo kod Alubukerkija?
I ko sada moze meni da kaze da je vecna ljubav retka i da o njoj mozes da citas samo u knjigama? Siguran sam da svako od vas ima bar neku slicnu pricu. Zasto je onda danas tako tesko naci pravu ljubav? Zasto se ljudi plase da probaju? Zar je moguce da smo mi Srbi stvarno tolika stoka da smo i ljubav uspeli da upropstimo. Nekada je bilo dovoljno da drzis devojku za ruku, da joj kupis cvetic i da joj sapnes da je volis. Nekada je bilo vazno koliko si uporan, nekada si morao da osvajas i da budes osvajan. Nekada je iskrenost bila iznad svega. A sta je danas? Danas je bitno da imas svoj stan, da imas napucan auto, i da ne mozes da savijes novcanik od para. Necu sada da ulazim u pricu o sponzorusama i tome. Te devojke traze sigurnost a ne ljubav. I na kraju moram da postavim pitanje zbog koga sam ispisao ceo ovaj post. Jesmo li stvarno uspeli da ubijemo vecnu ljubav? Nemastinom, losom situacijom, ovakvim nacinom zivota. Gde smo pogresili? Zasto nismo skrenuli levo kod Alubukerkija?
) materijalnim. Stavka koja se preplice sa tim jeste MORALNI KODEKS koji je covek stvorio, covek ga menja i opet stvara novi.
