Povratak baćuški
Prikazujem rezultate 1 do 3 od 3

Tema: Povratak baćuški

  1. #1
    Buduća legenda Alekasandar3 (avatar)
    Učlanjen
    08.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Second Star to the Right and Straight on 'Til Morning
    Poruke
    35.462
    Tekstova u blogu
    80
    Reputaciona moć
    743

    Podrazumevano Povratak baćuški

    Od stalnog dopisnika

    Zahvaljujući nafti i gasu Rusija je krenula u veliku i dugoročnu ekonomsko-političku akciju povratka na Balkan. Iako na nedeljnoj energetskoj konferenciji u Zagrebu i Samitu za crnomorsku saradnju u Istanbulu u ponedeljak nije potpisan ni jedan ugovor, Putinov dolazak ima simboličan značaj vraćanja u region koji su Rusi napustili devedesetih godina minulog veka nadajući se da će ipak jednog dana doći bolja vremena.
    Prošlo je nešto više od desetak godina i eto ostvaruje se Putinovo obećanje da će se Rusija vratiti biznisom u bivše socijalističke zemlje. Još jednom se pokazalo da su poslovne veze jače od bilo koje ideologije.
    Za rukovodstvo u Kremlju je posebno važno što je inicijativa za dolazak Putina došla sa Balkana a ne obrnuto. Da Putin stigne u Zagreb posebno je bilo stalo hrvatskom predsedniku Mesiću koji je na sebe preuzeo celu akciju.
    Zašto se Rusija početkom devedesetih godina polako povlačila sa Balkana dobro je poznato. Gotovo sve bivše socijalističke zemlje iz tog regiona su pohitale da stanu u čekaonicu za NATO što je zapravo bio put da se uđe u Evropsku uniju. Osim rukovodstva Slovenije mnogi su na Balkanu poverovali da im u budućnosti Rusija neće više trebati jer će sve svoje probleme rešiti u saradnji sa EU.
    Mudriji Slovenci su iskoristili taj vakuum i zauzeli deo ruskog tržišta nastavljajući da koriste imidž koji su već imali jugoslovenski proizvođači.
    Istine radi, mora se reći da su posle pada socijalizma mnogi novi rukovodioci u bivšim socijalističkim zemljama optuživali Moskvu za sva zla koja su se do tada događala. Bugari, koji su svojevremeno želeli da ih SSSR prihvati kao svoju republiku, preko noći su postali ogorčeni protivnici. Požurili su sa namerom da demontiraju u Plovdivu spomenik Aljoši, vojniku oslobodiocu. Na sreću ta ideja nije realizovana.
    Iako komunisti nisu odavno u Rusiji na vlasti svako povezivanje sa Moskvom izazivalo je sumnjičenje. Politički i ekonomski slaba Rusija na čijem je čelu bio Boris Jeljcin izgubila je autoritet na međunarodnoj sceni. Kako su se odnosili prema tadašnjoj Rusiji slikovito pokazuju i priče diplomata koji su radili u našoj ambasadi u Moskvi.
    Tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović im je govorio da „svet i tako ima jednog gazdu, pa je bolje da se dogovara sa Vašingtonom nego da se gubi vreme u Moskvi.“ Možda je Svilanović sebe tako tešio jer njega u Rusiji niko nije doživljavao ozbiljno.
    Sada, kada je Putin uspeo da Rusiju podigne iz ekonomske kome i kada je svetski biznis pohrlio u tu veliku zemlju i rukovodioci sa Balkana promenili su političku dioptriju. Rusija ništa ne traži, ona nudi ekonomsku saradnju. Zemlja sa više od 400 milijardi deviznih rezervi, treća na svetu posle Japana i Kine i sa ogromnim rezervama gasa, nafte i ruda postala je svima interesantan partner.
    Putinova formula je jasna i lako razumljiva: ne nudimo nikakvu ideologiju nego obostrano koristan biznis. Tražimo samo da naše kompanije budu na tenderima u ravnopravnim odnosima sa ostalim.

    DIJALOG IZMEĐU RAKETA
    Rusija i NATO i dalje imaju apsolutno suprotne stavove kad je reč o američkoj PRO kao i načinu kako da se reši budući status Kosova. To je potvrdila i deseta godišnjica saradnje koja je obeležena u utorak u Moskvi već mnogo puta ponovljenim ocenama o potrebi poboljšanja dijaloga.
    - Nema alternative našim dobrim odnosima. NATO ne može da zaobiđe Rusiju i kao što ni Rusija ne može da zaobiđe tako dobrog partnera kao što je NATO - kazao je generalni sekretara NATO Jap de Hop Shefer.

    PUTIN SA BOSFORA
    Carigradskoj izjavi ruskog predsednika Vladimira Putina - o Balkanu i regionu Crnog mora kao tradicionalnoj zoni posebnih ruskih iteresa - garantovano je, po svemu sudeći, dvostruko sumnjičenje. Sa Zapada će se narednih dana sigurno uslediti upozorenja: kako se ekonomski osnaženi „ruski medved“ vraća svom neoimperijalnom ekspanzionizmu. A svi su izgledi da će se iz Ukrajine, Srbije i Bugarske - pored glasova odobravanja - čuti i opomene da je Putin, samo na drugi način, izgovorio ovo što je 1885. napisao ruski imperator Aleksandar Treći: „Dosta smo radili popularne stvari na štetu pravih interesa Rusije. Sloveni sada treba da služe Rusiji, a ne više ona njima“.
    Putinova Moskva, međutim, uopšte nema nameru da vlada ni Slovenima, ni Balkanom, ni pricrnomorskim bivšim sovjetskim republikama (Ukrajinom, Gruzijom, Azerbejdžanom, Moldavijom i Jermenijom).
    Zbog svega, Rusija se nije protivila ulasku Rumunije i Bugarske u EU i NATO, ali ne krije da zazire od pojave američkih vojnih baza na njihovoj teritoriji. Otvorenim stavljanjem do znanja „proruskom“ predsedniku vlade Ukrajine, Viktoru Janukoviču, da zvanični Kijev više ne može računati na jeftini ruski gas, prodemonstrirala je da joj Ukrajina, koja je duže od tri veka bila u sastavu ruske države, nije potrebna kao satelit i da još manje želi da dotira njenu proameričku spoljnu politiku. A opredeljenjem za gradnju magistralnog gasovoda - zajedno sa poznatom italijanskom firmom ENI - od svoje crnomorske luke Tuapse, čiji bi jedan krak (dnom Crnog i Jadranskog mora i preko teritorija bugarske i Grčke) spojio jug Italije, dok bi drugi „išao“ prema Sloveniji i Austriji - ruski državni vrh je samo dodatno potvrdio da se zauvek odrekao vekovnog sna carske spoljne politike o osvajanju Bosfora i Dardanela.
    Ova okolnost ne stvara samo pretpostavke za trajno „ozdravljenje“ rusko-turskih odnosa, nego i definitivno podiže značaj Grčke i Srbije, kojima u Sankt Peterburgu dugo bio hendikep (u odnosu na Bugarsku) što nisu bile u neposrednom zaleđu Carigrada.
    Naravno, Rusija, pored čisto ekonomskih, ima i geopolitičke razloge što regionu nudi zajedničku gradnju Crnomorskog autotransportnog prstena i Crnomorskog elektroenergetskog prstena. To je za Putina i Kremlj važan deo „igre“ sračunate na pariranje takvoj amerikanizaciji regiona koja bi utirala puteve ne samo ekonomskom opkoljavanju Rusije. Kako je jednom prilikom neoficijelno rekao Sergej Lavrov: njegova zemlja ne želi da Balkan i region Crnog mora „preuzmu antirusku ulogu Austro-Ugarske“.
    Đ. B.

    http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=105403&datum=2007-06-26
    Poslednji put ažurirao/la Alekasandar3 : 27.06.2007. u 12:09



  2. #2
    Zaslužan član goxy (avatar)
    Učlanjen
    14.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Milion kilometara od nigde...
    Poruke
    103.669
    Reputaciona moć
    3374

    Exclamation Re: Povratak baćuški


  3. #3
    Buduća legenda Alekasandar3 (avatar)
    Učlanjen
    08.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Second Star to the Right and Straight on 'Til Morning
    Poruke
    35.462
    Tekstova u blogu
    80
    Reputaciona moć
    743

    Podrazumevano Re: Povratak baćuški

    VETO NA STOLU
    Vladimir Putin u poverljivom razgovoru sa Borisom Tadićem prvi put jasno i glasno rekao da će Rusija uložiti veto na svako rešenje o nezavisnom Kosovu

    BEOGRAD - Ruski predsednik Vladimir Putin konačno je izgovorio reč veto, što je svakako i najznačajnija vest sa proteklog Energetskog samita u Zagrebu. Naime, kako Kurir saznaje od izvora bliskih predsedniku Srbije, Putin je u delu razgovora koji je bio zatvoren za javnost rekao Borisu Tadiću da će Rusija staviti veto na svaku rezoluciju kojom se južnoj srpskoj pokrajini nudi nezavisnost.

    Tadić sa Putinom


    - To je prvi put da ruski predsednik otvoreno izgovori reč veto - kaže sagovornik Kurira, dodajući da Putin do sada nikada "nije eksplicitno govorio o ulaganju ruskog veta, već više u zavijenoj formi". Na sastanku u četiri oka koji je trajao nešto više od sat vremena, Tadić je sa Putinom razgovarao i o ekonomskim pitanjima.

    - Za vreme ručka on je sa premijerom i predsednikom Hrvatske Ivom Sanaderom i Stjepanom Mesićem još jednom pokušao da ubedi ruskog predsednika u "najlogičniji pravac" izgradnje gasovoda kroz Srbiju i Hrvatsku.

    Ni Samit crnomorske inicijative u Istanbulu nije bio nimalo dosadan, kako što se na prvi pogled čini. Obeležio ga je pravi skandal - izazvao ga je albanski premijer Sali Beriša, koji je ušao u veoma neprijatan verbalni duel sa srpskim predsednikom, nakon što je "ničim izazvan" i naočigled svih prisutnih lupio je da je Kosovo "albanski vilajet"!

    - Kosovo je albanski vilajet još od vremena Osmanlijskog carstva - uzviknuo je Beriša, nastavljajući svoju istorijsku lekciju o tome da je Kosovo u jednom periodu bilo naseljeno uglavnom Albancima, koje je Evropa poklonila drugoj državi samo zbog toga što je bilo "vilajet palog carstva".

    Predsednik Srbije odmah je reagovao, tražeći reč od predsedavajućeg Samita, turskog predsednika Ahmeta Nedžeta Sezera, a zatim očitao bukvicu Beriši da se ne meša u unutrašnje stvari Srbije. On je istovremeno poručio albanskom premijeru da se Srbija "nikada neće odreći Kosova i Metohije".
    - Veoma jasno skrećem pažnju svim državama da se prema procesu određivanja budućeg statusa Kosova i Metohije odnose sa visokim stepenom odgovornosti - rekao je Tadić prisutnima.

    Posle oštrog reagovanja predsednika Srbije, Beriša je napustio sto za kojim su u tom trenutku sedeli šefovi država regiona, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina. Predsednik Srbije je u svom izlaganju, između ostalog, podsetio na to da u svim zemljama crnomorskog regiona postoje problemi koji su slični kosovskom, da je "osnovna pozicija Srbije očuvanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta", kao i da veruje da će se kroz konstruktivan dijalog Beograda i Prištine doći do kompromisnog, obostrano prihvatljivog rešenja za status Kosova.

    Jeremić u ofanzivi

    Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić iz Istanbula nastavio je put u Brisel, gde je razgovarao sa zvaničnicima Evropske unije i NATO. Na sastanku sa potpredsednikom Evropske komisije Frankom Fratinijem odlučeno je da 1. januara sledeće godine otpočne dijalog o liberalizaciji viznog režima, a paralelno s tim i razgovori o potpunom ukidanju viza. Takođe je odlučeno da se otvori jedinstven šengenski centar u nekoj od zemlja EU. Jeremić će sutra razgovarati s generalnim sekretarom NATO Japom de Hop Sheferom, komesarom za proširenje EU Olijem Renom i sa predsedavajućom Delegacije za jugoistočnu Evropu EP Doris Pak.





    D. NOVOVIĆ

    http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/jun/27/V-04-27062007.shtml

Slične teme

  1. Povratak
    Autor Somebody yours u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 15.01.2009., 05:39
  2. Povratak
    Autor Treća u forumu Politika
    Odgovora: 77
    Poslednja poruka: 10.04.2008., 15:29
  3. Povratak Nogavice
    Autor darth_squirrel u forumu Humor
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 03.03.2006., 09:42
  4. POVRATAK
    Autor zavodljiva_1976 u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 19.10.2005., 19:57

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •