vs

sta mislite da li postoji razlika izmedju ljubomore i posesivnosti?koja su vasa iskustva sto se tice tih stvari?
P.S.Kako se prestaje biti ljubomoran?!

ne prestaje se...

Zavisno od nivoa samopouzdanja u odredjenoj situaciji i kvaliteta protivnicke strane moze da varira u smislu oblika i intenziteta ali ne nestaje.

Ne poznajem nikoga ko nije ljubomoran iako su neki tvrdili da nisu ipak su sami sebe demantovali

Ipak, nije pozeljno pokazati je bas nikome: partnera gusis/ili on tebe, okolini delujes glupo i smesno, nesigurno (kao da nisu svi isti), sebi delujes bedno, navlacis ljude da se izivljavaju i provociraju - jer ima i takvih.

Sada ce uslediti gomila komentara ljudi koji ce tvrditi da nisu ljubomorni, da je to primitivno, da ako nekoga volimo mi ga ne posedujemo, da treba da nam je vazna sreca drage osobe pa makar nas varala...

Posesivnost u partnerstvu je nesto sto postoji na svim podnebljima i u svim epohama. Verovatno da to nije slucajnost. Cak i u muslimanskoj kulturi gde su vaspitavani tako da je poligamija legitimna stvar ne ide sve glatko. Ljudi su spremni na svasta kada su opsednuti ovim osecanjem koje je negativno, opterecujuce i veoma destruktivno, ali lek jos nije pronadjen...

Slažem se ;-)

Harmony:

Sada ce uslediti gomila komentara ljudi koji ce tvrditi da nisu ljubomorni, da je to primitivno, da ako nekoga volimo mi ga ne posedujemo, da treba da nam je vazna sreca drage osobe pa makar nas varala...

Kliknite za proširenje...

Evo, koliko god to nekom debilno izgledalo, ja se prva javljam da kažem da nisam ni najmanje ljubomorna. Pod tim podrazumevam to da ama baš nikad ne sumnjam u svog dragog, dakle bilo je situacija da smo dva meseca razdvojeni sticajem okolnosti i da ni u jednom momentu nisam pomislila da bi on mene možda mogao da vara i sl.

Da se razumemo, nikada ne bih volela da se to desi i nisam u fazonu da mi je to ''ok ako je on na taj način srećan'', jer smatram da to onda već ni nije prava ljubav (onakva kakvu je ja zamišljam) i da ni ne treba da budemo zajedno, tj. takvog ne bih ni volela da zadržavam pored sebe. Ali, iz ove perspektive, čini mi se da ni tada ne bih bila ljubomorna u pravom smislu reči, već samo duboko razočarana i tužna.

Ali, nemam zadnje misli kad se moj momak javi nekoj ženskoj osobi, čak često i prokomentarišemo zajedno, niti kada se on vidi sa drugaricama i sl. Imam u njega kompletno stopostotno poverenje sticano u ovih zajedničkih gotovo pet godina. I znam šta govorim.

Pa,...dobro...neka bude da sam ja druga koja ce debilasto da izgleda,ali....stvarno nisam ljubomorna.
Smatram da smo svog partnera izabrali zbog neceg sto neko drugi nema,isto tako smo i sami izabrani.Pa kad drugi nemaju ono sto ja imam,sto da budem ljubomorna.

ma daj,naravno da ima ljudi operisanih od ljubomore,najlakse je reci "ovo je tacno al sigurno ce se javiti ljudi koji ce da pricaju suprotno" kako bismo dobili na uverljivosti
ja sam bila jaaako ljubomorna,imala sam samopouzdanja ali sam bila sebicna i posesivna.onda me to batalilo,ne smetaju mi vise stvari kao nekad,ne zamisljam situacije kad on izadje bez mene,ne muce me takve misli.ali ga povremeno(jednom u semestru npr) gnjavim time cisto da se ne opusti

Već smo 8 godina zajedno i niti sam ja niti je on ljubomoran i smatram da je to jedan od glavnih uslova za uspešan brak, naravno i pre toga za vezu koja vodi do braka.E sad to je i do tipa čoveka, mm je recimo neko ko stoji čvrsto na zemlji, zna u svakom trenutku šta hoće i njegove stavove ne može da poremeti ništa, on gleda samo ispred sebe, on je sa mnom i ne postoji niko drugi i mislim da će zauvek biti tako, jednostavno takav je tip i sigurna sam 100% da je to zaista tako, dok sam ja malko labilnija po tem pitanju, meni ume da privuče pažnju po neki dobar frajer, umem baš i da se zamislim da li da zgrešim, no uvek se osvestim na vreme i shvatim kako niko nije vredan toga da izgubim ono što imam zarad neke avanturice! Šta ću, tipična sam vaga!!!!

Iskreno,nema šta!

ljubav može da ubije ljubomoru kao što i ljubomora može da ubije ljubav
iskustvo je sledeće: normalno je osećati izvesnu dozu straha od gubitka voljene osobe...ali kad dobro znaš s kim si i zašto nema mesta prekomernoj ljubomori...

bolesna od ljubavi:

sta mislite da li postoji razlika izmedju ljubomore i posesivnosti?koja su vasa iskustva sto se tice tih stvari?
P.S.Kako se prestaje biti ljubomoran?!

Kliknite za proširenje...

znam ja, znam ja
Ostavis tog sto te cini ljubomornom i nadjes drugog !

bolesna od ljubavi:

sta mislite da li postoji razlika izmedju ljubomore i posesivnosti?koja su vasa iskustva sto se tice tih stvari?
P.S.Kako se prestaje biti ljubomoran?!

Kliknite za proširenje...

e pa ovako, ja mislim da je svaka vrsta ljubomore odraz nesigurnosti osobe kod koje se to ispoljava, ne bih se bas slozila sa time da je to odraz ljubavi, ipak je ljubav stvar posvecenosti, postovanja i poverenja pre svega, tako da tu mesta posesivnosti i ljubomori nema a prestati biti ljubomoran je onog trenutka kad pocnes da radis na sebi tj.svojoj sigurnosti u sebe da bi je imao prema partneru, jer ukoliko verujes sebi i spoznajes sebe lakse ces i druge

bolesna od ljubavi:

sta mislite da li postoji razlika izmedju ljubomore i posesivnosti?koja su vasa iskustva sto se tice tih stvari?
P.S.Kako se prestaje biti ljubomoran?!

Kliknite za proširenje...

ne prestaje se biti ljubomoran..a posesivnost moze da dobije vremenom blaze oblike
ali ima razlike izmedju ljubomore i posesivnosti..mada oba zla idu u kompletu
i jedno i drugo ne valja...a ja sma i jedno i drugo......ebi ga

Posesivnost je patoloska ljubomora...

lepopace:

e pa ovako, ja mislim da je svaka vrsta ljubomore odraz nesigurnosti osobe kod koje se to ispoljava, ne bih se bas slozila sa time da je to odraz ljubavi, ipak je ljubav stvar posvecenosti, postovanja i poverenja pre svega, tako da tu mesta posesivnosti i ljubomori nema a prestati biti ljubomoran je onog trenutka kad pocnes da radis na sebi tj.svojoj sigurnosti u sebe da bi je imao prema partneru, jer ukoliko verujes sebi i spoznajes sebe lakse ces i druge

Kliknite za proširenje...

Jooj kako su svi slatki, fini, ne prave ljubomorne scene, ne špijuniraju momka/muža a onda se pojavi tema tipa "Kako izgleda njegova bivša devojka?" i kad krenu da ispadaju kosturi iz ormana.....

Posesivna nisam. Ne smatram muškarca svojim vlasništvom. Čak šta više, što je samostalniji i više "svoj" to mi je zanimljiviji. Ne tražim senku već ravnopravnog partnera. Ne smetaju mi aktivnosti koje ne uključuju moje prisustvo, normalno je da ima hobi, prijatelje, neka svoja mala zadovoljstva. Isto imam i ja.
Ali da sam ljubomorna, to jesam. Mada je ta ljubomora više vezana za ego nego za osećaj nesigurnosti. Znam ko sam i koliko vredim, ako mu to nije dovoljno, i želi da bude sa drugim ženama ili bulji u njih u mom prisustvu onda čemu sve? To nije ljubav. I tu nema poštovanja.

ludopileglodjekosku:

Jooj kako su svi slatki, fini, ne prave ljubomorne scene, ne špijuniraju momka/muža a onda se pojavi tema tipa "Kako izgleda njegova bivša devojka?" i kad krenu da ispadaju kosturi iz ormana.....

Posesivna nisam. Ne smatram muškarca svojim vlasništvom. Čak šta više, što je samostalniji i više "svoj" to mi je zanimljiviji. Ne tražim senku već ravnopravnog partnera. Ne smetaju mi aktivnosti koje ne uključuju moje prisustvo, normalno je da ima hobi, prijatelje, neka svoja mala zadovoljstva. Isto imam i ja.
Ali da sam ljubomorna, to jesam. Mada je ta ljubomora više vezana za ego nego za osećaj nesigurnosti. Znam ko sam i koliko vredim, ako mu to nije dovoljno, i želi da bude sa drugim ženama ili bulji u njih u mom prisustvu onda čemu sve? To nije ljubav. I tu nema poštovanja.

Kliknite za proširenje...

nisi procitala moj post
ja sam sve priznala

safira:

nisi procitala moj post
ja sam sve priznala

Kliknite za proširenje...

Ništa ne priznaj!

Vidiš da ovde niko sem tebe i mene nije ljubomoran....

Ja nemam zbog cega, tj. zbog koga

E, ako nisam 300 puta odgovorila na ovu temu....Ebite se više, ako vas zanima šta mislim o ovome, imate pretragu

u mojim primjerima i primjerima ljudi oko mene.. ljubomora i posesivnost su bolesti koje ne prestaju i vremenom samo mogu prerasti u zabrinjavajuce bolestan nivo.
toliko na ovu temu.

ludopileglodjekosku:

Jooj kako su svi slatki, fini, ne prave ljubomorne scene, ne špijuniraju momka/muža a onda se pojavi tema tipa "Kako izgleda njegova bivša devojka?" i kad krenu da ispadaju kosturi iz ormana.....

Posesivna nisam. Ne smatram muškarca svojim vlasništvom. Čak šta više, što je samostalniji i više "svoj" to mi je zanimljiviji. Ne tražim senku već ravnopravnog partnera. Ne smetaju mi aktivnosti koje ne uključuju moje prisustvo, normalno je da ima hobi, prijatelje, neka svoja mala zadovoljstva. Isto imam i ja.
Ali da sam ljubomorna, to jesam. Mada je ta ljubomora više vezana za ego nego za osećaj nesigurnosti. Znam ko sam i koliko vredim, ako mu to nije dovoljno, i želi da bude sa drugim ženama ili bulji u njih u mom prisustvu onda čemu sve? To nije ljubav. I tu nema poštovanja.

Kliknite za proširenje...

Mene posebno uzasava to yurenje u druge zene

Goddess High Heels:

Mene posebno uzasava to yurenje u druge zene

Kliknite za proširenje...

ako mi možemo da buljimo u druge muškarce, može i on valjda da gleda druge žemske

i da...razlika je velika...

ljubomoran je neko kad vidi da ga "vuku za nos"..dakle, s razlogom...posesivan je onaj koji u svakoj situaciji misli da ga neko "vuče za nos"...

mada, ljubomora i posesivnost najčešće idu rame uz rame jedno s drugim...

baby jane:

i da...razlika je velika...

ljubomoran je neko kad vidi da ga "vuku za nos"..dakle, s razlogom...posesivan je onaj koji u svakoj situaciji misli da ga neko "vuče za nos"...

mada, ljubomora i posesivnost najčešće idu rame uz rame jedno s drugim...

Kliknite za proširenje...

Pa kad te jednom povuku onda posle misliš da će stalno

medved_bg:

E, ako nisam 300 puta odgovorila na ovu temu....Ebite se više, ako vas zanima šta mislim o ovome, imate pretragu

Kliknite za proširenje...

takoe, evo i prve koju sam nasla na pretrazi
http://forum.krstarica.com/threads/337682&highlight=ljubomora