- Poruka
- 193
ХИМНА СРПСКИХ РАДИКАЛА
Радикал сам, тим се дичим,
Понос мајке сам Србије
На свог деду много личим
Чујем шапћу ДОС-манлије.
На бранику Отаџбине
Ја сам рођен и остаћу
Не, не бежим од судбине
За свој Народ живот даћу.
Коме није до Србије
Ко по нашој вери пљује
Он гласа за ДОС-манлије
Издајништвом СРПСТВО трује.
Ко на олтар родне груде
Није спреман живот дати
Он не спада међу људе
И стоком га треба звати.
Косово је душа наша,
Нек` се ори, нек` се чује !
Никад неће турски паша
Ту светињу да нам трује.
Ајмо, браћо радикали,
Отаџбина опет зове
Шта чекамо !? Што смо стали!?
Погазимо те смрадове !
Боби Таћи Педеровић
И остале ДОС-манлије
Коштуница, Чедер, Динкић
Искоти су СРПСТВА и Србије.
Нек` им клетва Лазарова
Затре семе и смрад збрише
Нек` им кама душманова
Под врат печат свој напише.
„Бусен свете земље своје
Грехота је другом дати !“
То су речи мајке моје
Сваки Србин мора знати.
Не дамо те, земљо Светог Саве,
Ој, Косово, чедо најмилије,
Буди увек симбол српске славе
Јер без тебе живота нам није !
Нек` се оре песме радикала
Српски барјак нек` високо стоји
Србија је на ноге устала
И никог се сем Бога не боји !
Ко то каже, ко то опет лаже,
Да нећемо више ратовати !?
Да даћемо што душмани траже,
Арбанаси, турци и `рвати.
Крстан Ђ. Ковјенић
Радикал сам, тим се дичим,
Понос мајке сам Србије
На свог деду много личим
Чујем шапћу ДОС-манлије.
На бранику Отаџбине
Ја сам рођен и остаћу
Не, не бежим од судбине
За свој Народ живот даћу.
Коме није до Србије
Ко по нашој вери пљује
Он гласа за ДОС-манлије
Издајништвом СРПСТВО трује.
Ко на олтар родне груде
Није спреман живот дати
Он не спада међу људе
И стоком га треба звати.
Косово је душа наша,
Нек` се ори, нек` се чује !
Никад неће турски паша
Ту светињу да нам трује.
Ајмо, браћо радикали,
Отаџбина опет зове
Шта чекамо !? Што смо стали!?
Погазимо те смрадове !
Боби Таћи Педеровић
И остале ДОС-манлије
Коштуница, Чедер, Динкић
Искоти су СРПСТВА и Србије.
Нек` им клетва Лазарова
Затре семе и смрад збрише
Нек` им кама душманова
Под врат печат свој напише.
„Бусен свете земље своје
Грехота је другом дати !“
То су речи мајке моје
Сваки Србин мора знати.
Не дамо те, земљо Светог Саве,
Ој, Косово, чедо најмилије,
Буди увек симбол српске славе
Јер без тебе живота нам није !
Нек` се оре песме радикала
Српски барјак нек` високо стоји
Србија је на ноге устала
И никог се сем Бога не боји !
Ко то каже, ко то опет лаже,
Да нећемо више ратовати !?
Да даћемо што душмани траже,
Арбанаси, турци и `рвати.
Крстан Ђ. Ковјенић