- Poruka
- 193
МУЈО и ХАСО пиче на проусташко-балијски БГД – каХве
`ОЋЕ бона да се ОДТУРЧЕ
Браћо и сестре,
Било је то негде почетком априла месеца 2007. лета Господњег. Пролеће у светој земљи Србији баш пожурило, ваљда и Господ хоће бар мало да се удобровољи многострадалним Србима и Српкињама за све оно што им се издогађа још од давне 1941. године када је нечастиви са својим помагачима који се после пада комуњарства назваше ДОС-манлије кидисао на тај богоносни народ, а нарочито за сва зверства која су усташе, потурице, ватикански педофили, домаћи петоколонаши и НАТО злочинци починули. Мада сунце већ од ране зоре жеже ипак не успева да огреје свако срце јер у српске душе и срца се је већ поодавно увукла некаква зебња, неверица и бојазан да је то немогуће одагнати. Највећу зебњу српским срцима доносе управо ДОС-малијски изроди, смеће које су иза себе оставили (Ам)броз злочинци, јер, душу Србинову не може ништа да превари, њихова ДОС-манлијска власт није ништа боља од османлијске. Потурица гори од турчина није само пословица већ истина коју су Срби и Српкиње много пута до сада осетили на својим леђима.
Драге моје и поштована господо, верујем да ћу вас том вешћу обрадовати, овом приликом покушаћу да не мислим на ДОС-манлијске издајнике, већ ћу мало буљнути с ону страну `ладне реке Дрине како бих видео шта нам то раде потурчена „браћа наша“, на чијим брњицама усташка, српском крвљу натопљена, рука написа „бошњо“. Не, нећу вас замарати са самим њиховим именом, баш ме брига како се говеда зову, да л` МУУУ, или МЕЕЕ исто је, већ ћу се покушати да концентришем на њихово кукавичко чињење. И ако је пролеће завирило и у вишевековну српску земљу коју давно још Латини прозваше Bosna, (из буле римског папе из 1188. године, коју написа и одпосла Србину, дубровачком архиепископу, шаљући му такође и свештеничке одеждне предмете као што су омофор и фелон, потврђујући на тај начин епископат Српске цркве у Дубровнику која је била прешла под јуриздикцију Ватикана, где је између осталог записано:
"regnum Servilie, quod est Bosna"
(српска краљевина која је Босна. Нешто слично се да установити и из „Летописа попа Дукљанина« („Барски родослов”XII век) где је латинским писмом и на латинском језику срочено руком тог српског свештеника из Бара следеће:
"Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit".
(Србију, пак, која се зове и Загорје, поделио је на две покрајине, од којих се једна од велике реке Дрине према западу до планине (Пина“; њу назива Босном, а друга обухвата простор од речене реке Дрине према истоку до „Лупија“-е и Скадарског језера, њу назва Рашком)
не знам да ли су и „браћа Латини« уживали у оној српској умотворини као што је „Боса Мара Босну прегазила“, те је због тога баш тако назваше, то се у овој вукојебини коју су потурице сасвим упоганиле, укаљале и усмрдиле готово и не примећује. Над тамни вилајет потуричко-усташке педерације се надвила некаква демонска мрклина, неиздржив смрад и очај због којега ни нечастиви тамо ни нос да провири, нарочито после пресуде МСП-а где је утврђено да Срби нису ни за шта криви, већ да су те гадости о Србима измислили болесноуми манијаци, злонамерници и кукавице Алије Изетбеговић (Аљо ИЗМЕТЈЕДОВИЋ, познат по том имену код нас Срба) и Фрање Туђмана (Ујка Њофра га ми Срби називамо). Потурицама било баш зинуло дупе на српске новце, али после пресуде с пивском флашом ће очито морати да се почешу тамо где их највише сврби. Истина је да им је пресуђено да могу Србима да поћибукају ћуну, али и ту стоји услов, тек када поправе шкрбе, оперу погане лабрње и престану по лоју да заударају к`о прчевита марва.
`ОЋЕ бона да се ОДТУРЧЕ
Браћо и сестре,
Било је то негде почетком априла месеца 2007. лета Господњег. Пролеће у светој земљи Србији баш пожурило, ваљда и Господ хоће бар мало да се удобровољи многострадалним Србима и Српкињама за све оно што им се издогађа још од давне 1941. године када је нечастиви са својим помагачима који се после пада комуњарства назваше ДОС-манлије кидисао на тај богоносни народ, а нарочито за сва зверства која су усташе, потурице, ватикански педофили, домаћи петоколонаши и НАТО злочинци починули. Мада сунце већ од ране зоре жеже ипак не успева да огреје свако срце јер у српске душе и срца се је већ поодавно увукла некаква зебња, неверица и бојазан да је то немогуће одагнати. Највећу зебњу српским срцима доносе управо ДОС-малијски изроди, смеће које су иза себе оставили (Ам)броз злочинци, јер, душу Србинову не може ништа да превари, њихова ДОС-манлијска власт није ништа боља од османлијске. Потурица гори од турчина није само пословица већ истина коју су Срби и Српкиње много пута до сада осетили на својим леђима.
Драге моје и поштована господо, верујем да ћу вас том вешћу обрадовати, овом приликом покушаћу да не мислим на ДОС-манлијске издајнике, већ ћу мало буљнути с ону страну `ладне реке Дрине како бих видео шта нам то раде потурчена „браћа наша“, на чијим брњицама усташка, српском крвљу натопљена, рука написа „бошњо“. Не, нећу вас замарати са самим њиховим именом, баш ме брига како се говеда зову, да л` МУУУ, или МЕЕЕ исто је, већ ћу се покушати да концентришем на њихово кукавичко чињење. И ако је пролеће завирило и у вишевековну српску земљу коју давно још Латини прозваше Bosna, (из буле римског папе из 1188. године, коју написа и одпосла Србину, дубровачком архиепископу, шаљући му такође и свештеничке одеждне предмете као што су омофор и фелон, потврђујући на тај начин епископат Српске цркве у Дубровнику која је била прешла под јуриздикцију Ватикана, где је између осталог записано:
"regnum Servilie, quod est Bosna"
(српска краљевина која је Босна. Нешто слично се да установити и из „Летописа попа Дукљанина« („Барски родослов”XII век) где је латинским писмом и на латинском језику срочено руком тог српског свештеника из Бара следеће:
"Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit".
(Србију, пак, која се зове и Загорје, поделио је на две покрајине, од којих се једна од велике реке Дрине према западу до планине (Пина“; њу назива Босном, а друга обухвата простор од речене реке Дрине према истоку до „Лупија“-е и Скадарског језера, њу назва Рашком)
не знам да ли су и „браћа Латини« уживали у оној српској умотворини као што је „Боса Мара Босну прегазила“, те је због тога баш тако назваше, то се у овој вукојебини коју су потурице сасвим упоганиле, укаљале и усмрдиле готово и не примећује. Над тамни вилајет потуричко-усташке педерације се надвила некаква демонска мрклина, неиздржив смрад и очај због којега ни нечастиви тамо ни нос да провири, нарочито после пресуде МСП-а где је утврђено да Срби нису ни за шта криви, већ да су те гадости о Србима измислили болесноуми манијаци, злонамерници и кукавице Алије Изетбеговић (Аљо ИЗМЕТЈЕДОВИЋ, познат по том имену код нас Срба) и Фрање Туђмана (Ујка Њофра га ми Срби називамо). Потурицама било баш зинуло дупе на српске новце, али после пресуде с пивском флашом ће очито морати да се почешу тамо где их највише сврби. Истина је да им је пресуђено да могу Србима да поћибукају ћуну, али и ту стоји услов, тек када поправе шкрбе, оперу погане лабрње и престану по лоју да заударају к`о прчевита марва.
8-)
