Петнаест година од битке за коридор
Спектакуларном побjедом jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана 42 дана дуга блокада и успостављена веза са Србиjом
ПРИJЕ петнаест година, 26. jуна 1992. године, борци Првог краjишког и Источнобосанског корпуса, послиjе дуготраjних, исцрпљуjућих борби прса у прса, пробили су коридор кроз Посавину и тако успоставили копнену везу између западног и источног диjела Републике Српске.
Исцрпљени, али поносни на блиставу побjеду над вишеструко броjниjим муслиманско-хрватским снагама, сусрели су се у реjону села Корница и Чардак, на размеђу општина Модрича и Шамац. Загрљаjи Краjишника и Посаваца, честитке, пjесма, сузе радоснице, рафали у ваздух...
Била jе то jедна од наjзначаjниjих и наjхуманиjих битака српске воjске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Отворен jе копнени пут из Босанске и Книнске Краjине према Сембериjи и даље према Београду и Србиjи.
Овом спектакуларном побjедом здружених jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана jе 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада тадашње Aутономне региjе Краjина и Републике Српске Краjине. На том простору, одсjеченом муслиманско-хрватском агресиjом, живjело jе више од милион и по Срба. Остали су без хране, оружjа, нафте, лиjекова...
На самом почетку рата добро наоружане jединице муслиманске Патриотске лиге и териториjалне одбране, потпомогнуте снагама регуларне воjске Хрватске, готово мjесец и по дана држале су у потпуном оперативном окружењу тадашњу Aутономну региjу Краjина и западне диjелове Републике Српске Краjине.
Почетком маjа 1992. године сви путни правци коjи су Добоj, Бању Луку, Приjедор, Книн... спаjали са источним диjелом Републике Српске и Србиjом били су пресjечени. Прекинут jе био и ваздушни саобраћаj. Посљедњи авион из Бање Луке за Београд полетио jе 19. маjа. Становништво се нашло у окружењу и приjетило му jе потпуно физичко уништење.
Посебан проблем представљао jе недостатак лиjекова и санитетског материjала. Само у периоду од 22. маjа до 19. jуна 1992. године на Одjељењу за интензивну његу Клинике за дjечиjе болести у Бањоj Луци умрло jе 12 новорођенчади због недостатка кисеоника.
Упркос свим апелима, Савjет безбjедности УН ниjе дао дозволу да авион са лиjековима из Београда полети за Бању Луку. Била jе то кап коjа jе прелила чашу. Више ниjе било времена за чекање. Нешто се морало предузети.
Тадашњи командант Првог краjишког корпуса, генерал Момир Талић, издао jе средином jуна 1992. године наређење начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе jедан потпуковнику Новици Симићу: „Хоћу коридор ка Србиjи преко Требаве. Наjкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козиjа стаза. Нећу да дjеца умиру!
Поред Талића као главног стратега и креатора операциjе ”Коридор„, акциjу су планирали и начелник Штаба Првог краjишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специjалне jединице МУП-а РСК генерал Боривоjе Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде Новица Симић.
Услиjедила jе воjничка акциjа коjа ће остати записана у воjним аналима. Извршен jе пробоj из потпуног оперативног окружења.
Aкциjа ”Коридор„ започела jе 14. jуна 1992. године, када су борци 16. краjишке моторизоване бригаде, под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоjа, кренули у битку на jужном диjелу дервентског ратишта.
Борбе су поjачане 24. jуна, када jе снажна артиљериjска припрема на широком фронту неприjатељске формациjе навела на погрешан закључак да Воjска Републике Српске жели да заузме Тузлу. Све што се послиjе тога догађало изазвало jе општу пометњу у муслиманско-хрватским редовима, што jе знатно олакшало деjство српским снагама на главним правцима пробоjа коридора. Изненађење jе било потпуно. Коридор живота jе пробиjен два дана приjе зацртаног рока.
Мада jе Талић, како jе говорио, планирао да попиjе кафу за Видовдан у Модричи, десило се то два дана раниjе. Српску воjску нико ниjе могао да заустави.
Jедан међу многима коjи jе властитим хероjством показао како се бори за своj народ био jе командант батаљона МУП-а РСК Миливоj Рашула. Он jе у своjоj официрскоj торбици понио српску тробоjку, риjешен да jе постави на силос у Оџаку. Стао jе на чело jуришног диjела батаљона. У jедноj паузи између двиjе борбе, са везистом и куриром кренуо jе испред осталих. Било jе то кобно. Покошени су неприjатељским рафалима.
Вечна им слава.
