Novi predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji
Sreda, 20. jun 2007. 19:26
SAD i Evropska unija su u sredu u Ujedinjenim nacijama podelile novi, treći po redu, nacrt rezolucije o Kosovu, kojim se Srbiji i kosovskim Albancima ostavlja još četiri meseca da pokušaju da pregovorima dodju do rešenja budućeg statusa pokrajine.
Novost u predlogu predstavlja "ocena posebnog predstavnika generalnog sekretara UN", koji će posle 120 dana izvestiti Savet bezbednosti o toku procesa, saznaje Tanjug u sedištu UN u Njujorku.
Novi nacrt rezolucije predvidja da posle 120 dana bude podržan plan Martija Ahtisarija o "nadgledanoj nezavisnosti Kosova", "osim ukoliko Savet bezbednosti izričito ne odluči drugačije", uzimajući u obzir ocenu "posebnog predstavnika" o toku pregovora.
Medjutim, ostaje nejasno da li će Ahtisari nastaviti da posreduje izmedju Srba i kosovskih Albanaca, pošto diplomati u UN tvrde da je obacio mogućnost da nastavi započeti posao, ili će ulogu medijatora preuzeti nekadašnji specijalni izaslanik EU u procesu priprema za pregovore u Rambujeu, Volfgang Petrič.
Pored 120 dana novih razgovora Beograda i Prištine, u novom nacrtu predvidjen je prestanak mandata UN administracije na Kosovu, koju će zameniti Evropska unija, dok će snage NATO i dalje ostati u pokrajini da bi osigurale bezbednost.
Ideju vodilju novog američko-evropskog predloga predstavlja pokušaj da se, ukoliko nova rezolucija bude usvojena u Savetu bezbednosti, van snage stavi Rezolucija 1244 iz juna 1999. godine, kojom je suspendovana srpska vlast u pokrajini, ali ne i teritorijalni integritet Srbije.
Uoči predstavljanja članicama Saveta bezbednosti, predlog rezolucije je upućen vladama na poslednje razmatranje. Kako su naveli predstavnici SAD i Evropske unije u UN, rezolucijom bi se Beogradu i Prištini dala još jedna šansa da u pregovorima postignu dogovor.
Tim dijalogom bi rukovodio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, ali medju državama članicama Saveta bezbednosti "još nije sazrela ideja" da li će na tom mestu ostati bivši finski predsednik Marti Ahtisari ili će ulogu posrednika preuzeti neki drugi diplomata.
Rusija se protivi nezavisnosti Kosova i malo je verovatno da će podržati rezoluciju kojom se od kosovskih Albanaca ne zahteva da prihvate bilo koji od predloga srpske strane i pristupa usvajanju Ahtisarijevog plana i uz protivljenje Beograda.
Neki od diplomata u UN ocenili su da će dogovor o rešenju kosovskog pitanja zavisiti verovatno od razgovora američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u američkoj državi Mejn.
Ahtisari je finskoj televiziji YLE u utorak rekao da veruje da će Rusija uložiti veto na usvajanje njegovog plana u SB UN, ali da će Kosovo ove godine ipak postati nezavisno. Kako je rekao, to bi moglo da znači da bi pitanje kosovskog statusa bilo rešeno van UN i uz podršku SAD i EU.
"Velike sile" su proteklih sedmica ozbiljno pregovarale o moratorijumu na glasanje o kosovskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti UN, odnosno "izvesnom odlaganju kako bi se stvorili uslovi za postizanje konsenzusa o ovom pitanju".
Odlaganje, kako su agenciji Tanjug rekle zapadne diplomate, rezultat je očigledne nemogućnosti medjunarodne zajednice da postigne jedinstvo o načinu rešavanja statusa Kosova, ponajviše zbog jasnog odbijanja Rusije da u Savetu bezbednosti podrži bilo kakvo rešenje koje prethodno ne prihvate vlasti u Beogradu.
Koštunica: Propast rezolucija o nezavisnom Kosovu
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je "svaki nacrt rezolucije (za Savet bezbednosti UN) koji se zasniva na primeni Ahtisarijevog plana da Kosovo dobije nezavisnost osudjen na siguran neuspeh".
"Srbija izričito zahteva da Savet bezbednosti odbaci predlog rezolucije na osnovu koje bi se prekrojile medjunarodno priznate granice Srbije", navodi se u izjavi Koštunice za medije.
Prema njegovim rečima, postoji puna podrška Rusije za principijelan stav Srbije da Savet bezbednosti, saglasno Povelji UN, može da izglasa samo rezoluciju koja jasno potvrdjuje suverenitet, teritorijalni integritet i nepromenjivost medjunarodno priznatih granica Srbije. Dodao je da je "posebno neprihvatljiv svaki pokušaj da se projekat nezavisnosti Pokrajine prikrije iza ideje o odlaganju rešenja na nekoliko meseci".
"Srbija će uvek sa istom, odnosno još većom odlučnošću, i sutra i za nekoloko meseci, i za nekoliko godina braniti principijelnu politiku poštovanja medjunarodnog prava, Povelje UN i Ustava Srbije", naveo je predsednik Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima, ako postoji dobra volja da se razgovara, novi pregovori mogu da "počnu već sutra i apsolutno je nepotrebno da se usvaja nova rezolucija da bi se obnovili pregovori". "A ako je cilj nove rezolucije da se iza ideje o novim pregovorima provuče odložena nezavisnost Kosova, sasvim sam siguran da će Savet bezbednosti odbaciti takvu rezoluciju", naveo je Koštunica.
Rusija ne može da prihvati svaku opciju
Zamenik ruskog premijera Dmitrij Medvedev izjavio je u sredu u Rimu da diplomatski dogovor o nezavisnosti Kosova mora da uzme u obzir sve strane i ukazao da Rusija "ne može da prihvati svaku opciju".
"Moje lično mišljenje jeste da je Evropa suviše mala za političke eksperimente. Svaki dogovor o statusu neke evropske države mora da uzme u obzir interese svih strana", rekao je Medvedev novinarima u Rimu gde učestvuje na konferenciji o energiji.
On je naglasio da istorija pokazuje da ako se to ne uradi, onda "nema dobrih rezultata", dodavši da "Rusija ne može a da ne bude zainteresovana za te pregovore, ali da ne može da prihvati svaku opciju".
Kosovski tim: Apsurdna izjava Karle del Ponte
Kosovski pregovarački tim osudio je izjavu glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte o odlaganju donošenja odluke o statusu Kosova, ocenivši da je ta ideja "apsurdna", preneli su prištinski elektronski mediji.
Portparol tog tima Skender Hiseni rekao je, posle sastanka tima, da je prištinski tim jedinstveno ocenio da je "svaki pokušaj da se status Kosova poveže sa predajom optuženih Hagu apsolutni nonsens i u suprotnosti sa elementarnom logikom".
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je novinarima u Njujorku u ponedeljak, posle sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj je podnela izveštaj o saradnji vlasti iz Beograda sa tim sudom, da bi trebalo odložiti donošenje odluke o statusu Kosova dok Srbija ne preda Hagu sve optužene.
"Bilo bi bolje kada odluka o statusu ne bi bila sada doneta jer bi to moglo da utiče na saradnju Srbije sa Hagom. Odluka bi trebalo da bude odložena dok sudu u Hagu ne budu predati Karadžić, Mladić i ostali. Neću ništa da preporučujem, samo kažem da bi bilo korisno za Sud kada bi odluka bila odložena", rekla je Del Ponte.
