Samanta_
Iskusan
- Poruka
- 6.229
Srbija dobija 500 miliona evra od EU 2007-06-06
Novčana pomoć koju Evropska unija izdvaja za Srbiju dostići će 500.000.000 evra ukoliko naša zemlja krajem 2008. godine postane kandidat za članstvo u EU. Osim sredstava iz fondova Unije, u Srbiju će u tom slučaju pristići i miljarde evra iz stranih investicija koje će doneti i desetine hiljada novih radnih mesta.
Tanja Miščević, šefica Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, kaže za "Blic" da će status kandidata Srbiji, osim započinjanja procesa pregovora o budućem članstvu u EU, omogućiti priliv novca, kako iz kase EU tako i novca stranih investitora koje će status kandidata ohrabriti da ulažu u poslove u našoj zemlji.
- Srbija za 2007. godinu iz pretpristupnih fondova dobija oko 190 miliona evra za izgradnju investicija i projekte prekogranične saradnje. Kao zemlja kandidat, Srbija bi dobijala mnogo veća sredstva koja bi bila namenjena i za socijalni razvoj, kao i razvoj poljoprivrede i ljudskih resursa - objašnjava Miščevićeva. Ona tvrdi da će isticanje kandidature za članstvo u EU i svrstavanje u red zemalja kandidata Srbiji otvoriti vrata fondova koji su čak i desetostruko veći nego oni kojima naša zemlja ima pristup.
Slučaj Hrvatske pokazuje da je EU za ovu zemlju 2003. odobrila 62 miliona evra, dok je u 2007. godini za Hrvatsku kao zemlju kandidata za članstvo u EU izdvojeno 138,5 miliona evra.
Bugarska, koja je po broju stanovnika veoma slična našoj zemlji, iz fondova EU, kao zemlja kandidat, u 2006. godini dobila je oko pola milijarde evra pomoći, dok je Srbija u istom periodu dobila svega 167 miliona evra.
Ekonomista Jurij Bajec ističe da bi naša zemlja, u slučaju da već naredne godine postane kandidat za članstvo u EU, postala atraktivna za strane investitore čime bi se ubrzao privredni rast i smanjila nezaposlenost.
- Stope nezaposlenosti u zemljama poput Slovenije i Mađarske, koje su 2004. godine postale članice EU, počele su da se smanjuju još kada su ove zemlje bile kandidati i kada je bio poznat datum njihovog pristupanja - tvrdi Bajec.
Podaci pokazuju da je u Sloveniji stopa zaposlenosti 2004. godine iznosila 65,3, a dve godine ranije 63,4 odsto.
- Podsetimo se samo da su Rumuni pre nekoliko godina dolazili da rade u Srbiji za 20 evra dnevno, dok danas Rumunija traži radnike iz Srbije - navodi Bajec.
Kako on objašnjava, kada Srbija bude zemlja kandidat i kada bude poznat datum našeg pristupanja, stranim investitorima će biti poslat signal da postoji dodatna sigurnost za nastup na našem tržištu. On ocenjuje da će CEFTA sporazum i postojanje zone slobodne trgovine u regionu biti prvi veliki test kako će se Srbija pokazati na velikom tržištu, a koje čini preko 60.000 ljudi, kao i kojom će brzinom postati članica Svetske trgovinske organizacije. Međutim, kako kaže, razvoj privrede i dolazak investitora zavisiće i od politike Vlade Srbije i programa koje ona pripremi, kao i od brzine usvajanja zakona i njihove implementacije.
- Direktne strane investicije i otvaranje novih radnih mesta, kao i dolazak srednjih nemačkih, austrijskih, italijanskih, slovenačkih preduzeća ohrabriće i domaće male i srednje privrednike da investiraju u domaću privredu - zaključuje Bajec.
Đelić: Od leta nastavak pregovora
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da će Srbija ubrzo krenuti u velike institucionalne i ekonomske reforme, kao i u pregovore sa EU.
Uz ispunjenje međunarodnih obaveza, kako Đelić ocenjuje, sporazum sa EU o stabilizaciji i pridruživanju će stranim investitorima omogućiti da lakše i bolje posluju u Srbiji. Đelić je izrazio očekivanje da će Srbija od leta nastaviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju EU i do kraja godine potpisati sporazum, da bi početkom 2008. godine istakla zvaničnu kandidaturu za članstvo u evropskoj zajednici.
On je najavio da će već sredinom juna ove godine Evropskoj komisiji u Briselu biti predstavljena Agenda Vlade Srbije, koja predviđa da do kraja 2007. godine Srbija zaključi sa EU sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što će stranim investitorima omogućiti da lakše i bolje posluju u Srbiji.
- Duboko sam uveren da nam predstoji najbrži i najveći razvoj u istoriji Srbije, u godinama koje dolaze - naglasio je potpredsednik Vlade.
Doris Pak: Zbog saradnje sa Hagom sledi nastavak pregovora
Šef delegacije Evropskog parlamenta zadužene za jugoistočnu Evropu Doris Pak juče je "u principu" pozdravila najavu nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
"Aktivno učestvujući u hvatanju srpskog ratnog zločinca Zdravka Tolimira, Vlada u Beogradu je dokazala spremnost za punu saradnju sa Haškim tribunalom. Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, koji su bili suspendovani, stoga predstavljaju ispravan i neophodan korak", izjavila je Doris Pak u Briselu.
Ona je, kako se navodi u saopštenju, ocenila da je hapšenjem Tolimira, koga smatraju bliskim saradnikom generala Ratka Mladića, povećana verovatnoća da će biti uhapšena dva glavna haška optuženika - Mladić i Radovan Karadžić.
Doris Pak je izrazila i nadu da će i srpska vlada uzeti aktivno učešće u tom procesu.
Ona je naglasila da je cilj pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju da se Srbiji pruži neophodna pomoć za izgradnju boljih demokratskih, privrednih i administrativnih struktura, što je i u interesu EU.
Doris Pak je rekla da se na pregovore sa EU, s jedne strane, i pregovore o statusu Kosova, s druge, mora gledati kao na dve potpuno odvojene stvari.
"Ne postoji veza. Oba procesa će se nastaviti odvojeno", rekla je Doris Pak.
Izvor: Blic
Novčana pomoć koju Evropska unija izdvaja za Srbiju dostići će 500.000.000 evra ukoliko naša zemlja krajem 2008. godine postane kandidat za članstvo u EU. Osim sredstava iz fondova Unije, u Srbiju će u tom slučaju pristići i miljarde evra iz stranih investicija koje će doneti i desetine hiljada novih radnih mesta.
Tanja Miščević, šefica Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, kaže za "Blic" da će status kandidata Srbiji, osim započinjanja procesa pregovora o budućem članstvu u EU, omogućiti priliv novca, kako iz kase EU tako i novca stranih investitora koje će status kandidata ohrabriti da ulažu u poslove u našoj zemlji.
- Srbija za 2007. godinu iz pretpristupnih fondova dobija oko 190 miliona evra za izgradnju investicija i projekte prekogranične saradnje. Kao zemlja kandidat, Srbija bi dobijala mnogo veća sredstva koja bi bila namenjena i za socijalni razvoj, kao i razvoj poljoprivrede i ljudskih resursa - objašnjava Miščevićeva. Ona tvrdi da će isticanje kandidature za članstvo u EU i svrstavanje u red zemalja kandidata Srbiji otvoriti vrata fondova koji su čak i desetostruko veći nego oni kojima naša zemlja ima pristup.
Slučaj Hrvatske pokazuje da je EU za ovu zemlju 2003. odobrila 62 miliona evra, dok je u 2007. godini za Hrvatsku kao zemlju kandidata za članstvo u EU izdvojeno 138,5 miliona evra.
Bugarska, koja je po broju stanovnika veoma slična našoj zemlji, iz fondova EU, kao zemlja kandidat, u 2006. godini dobila je oko pola milijarde evra pomoći, dok je Srbija u istom periodu dobila svega 167 miliona evra.
Ekonomista Jurij Bajec ističe da bi naša zemlja, u slučaju da već naredne godine postane kandidat za članstvo u EU, postala atraktivna za strane investitore čime bi se ubrzao privredni rast i smanjila nezaposlenost.
- Stope nezaposlenosti u zemljama poput Slovenije i Mađarske, koje su 2004. godine postale članice EU, počele su da se smanjuju još kada su ove zemlje bile kandidati i kada je bio poznat datum njihovog pristupanja - tvrdi Bajec.
Podaci pokazuju da je u Sloveniji stopa zaposlenosti 2004. godine iznosila 65,3, a dve godine ranije 63,4 odsto.
- Podsetimo se samo da su Rumuni pre nekoliko godina dolazili da rade u Srbiji za 20 evra dnevno, dok danas Rumunija traži radnike iz Srbije - navodi Bajec.
Kako on objašnjava, kada Srbija bude zemlja kandidat i kada bude poznat datum našeg pristupanja, stranim investitorima će biti poslat signal da postoji dodatna sigurnost za nastup na našem tržištu. On ocenjuje da će CEFTA sporazum i postojanje zone slobodne trgovine u regionu biti prvi veliki test kako će se Srbija pokazati na velikom tržištu, a koje čini preko 60.000 ljudi, kao i kojom će brzinom postati članica Svetske trgovinske organizacije. Međutim, kako kaže, razvoj privrede i dolazak investitora zavisiće i od politike Vlade Srbije i programa koje ona pripremi, kao i od brzine usvajanja zakona i njihove implementacije.
- Direktne strane investicije i otvaranje novih radnih mesta, kao i dolazak srednjih nemačkih, austrijskih, italijanskih, slovenačkih preduzeća ohrabriće i domaće male i srednje privrednike da investiraju u domaću privredu - zaključuje Bajec.
Đelić: Od leta nastavak pregovora
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da će Srbija ubrzo krenuti u velike institucionalne i ekonomske reforme, kao i u pregovore sa EU.
Uz ispunjenje međunarodnih obaveza, kako Đelić ocenjuje, sporazum sa EU o stabilizaciji i pridruživanju će stranim investitorima omogućiti da lakše i bolje posluju u Srbiji. Đelić je izrazio očekivanje da će Srbija od leta nastaviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju EU i do kraja godine potpisati sporazum, da bi početkom 2008. godine istakla zvaničnu kandidaturu za članstvo u evropskoj zajednici.
On je najavio da će već sredinom juna ove godine Evropskoj komisiji u Briselu biti predstavljena Agenda Vlade Srbije, koja predviđa da do kraja 2007. godine Srbija zaključi sa EU sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što će stranim investitorima omogućiti da lakše i bolje posluju u Srbiji.
- Duboko sam uveren da nam predstoji najbrži i najveći razvoj u istoriji Srbije, u godinama koje dolaze - naglasio je potpredsednik Vlade.
Doris Pak: Zbog saradnje sa Hagom sledi nastavak pregovora
Šef delegacije Evropskog parlamenta zadužene za jugoistočnu Evropu Doris Pak juče je "u principu" pozdravila najavu nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
"Aktivno učestvujući u hvatanju srpskog ratnog zločinca Zdravka Tolimira, Vlada u Beogradu je dokazala spremnost za punu saradnju sa Haškim tribunalom. Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, koji su bili suspendovani, stoga predstavljaju ispravan i neophodan korak", izjavila je Doris Pak u Briselu.
Ona je, kako se navodi u saopštenju, ocenila da je hapšenjem Tolimira, koga smatraju bliskim saradnikom generala Ratka Mladića, povećana verovatnoća da će biti uhapšena dva glavna haška optuženika - Mladić i Radovan Karadžić.
Doris Pak je izrazila i nadu da će i srpska vlada uzeti aktivno učešće u tom procesu.
Ona je naglasila da je cilj pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju da se Srbiji pruži neophodna pomoć za izgradnju boljih demokratskih, privrednih i administrativnih struktura, što je i u interesu EU.
Doris Pak je rekla da se na pregovore sa EU, s jedne strane, i pregovore o statusu Kosova, s druge, mora gledati kao na dve potpuno odvojene stvari.
"Ne postoji veza. Oba procesa će se nastaviti odvojeno", rekla je Doris Pak.
Izvor: Blic
