Па о томе је Трајковић написао одличан текст, који сам пренела на мојој закатанченој теми - Коштуница вук у јањећој кожи? И није крив Мики Маус, већ Коштуница, два пута је могао да направи владу са СРС и оба пута је погрешно изабрао и зато ће бити кажњен, односно већ је кажњен.
_______________________
Somovi se love na bućku
Koliko će Koštunicu i DSS koštati koalicija „demokratskog bloka“ sa DS i G17+ i za koje vreme će DS progutati svoje „prijatelje“ iz DSS
U prošlom broju Ogledala pisao sam o pogrešnim političkim potezima koje su u procesu formiranja Vlade i Skupštine Srbije povlačili Radikali. Šta su mogli a nisu ostvarili u ovakvim političkim okolnostima. Sada, kada se bura i prašina slegla, bilo bi značajno sagledati kakvu smo Vladu dobili, kolika je njena homogenost kao bitan preduslov uspešnog delovanja. Ima li ova Vlada mogućnost da uspešno voditi zemlju i šta u tom pravcu, bar prema njenim prvim koracima, možemo očekivati.
Kako se Koštunica upecao na udicu Demokratske stranke
Nisam ribolovac ali sam čuo da se veliki somovi najlakše hvataju na bućku. Kažu da bućkanje toliko uznemiri soma da on onako uplašen i zbunjen halapljivo kidiše na mamac. Neko lupa po vodi tom bućkom dok ostali zabace mace i čekaju. Somu u tom zbunjenom „jurišu“ čak i nije važno kakav je mamac. Može da bude lepo umešen kačamak a može i neka obična višnja. Jedino mu je važno da nešto krupno zgrabi. Tu tehniku lova su dunavski alasi dobro usavršili ali se ona izgleda primenjuje i na našoj političkoj sceni.
Ovom tehnikom lova pozabavio se i Tadić pa je za samo par sati upecao pravog „soma“ kapitalca, kada se tome malo ko nadao. U čamcu se našao i nezaobilazni Dinkić te je i njegov ulov bio više nego bogat. „Bućkanjem“ su se kao i obično bavili Solana i ostali uvaženi evropski zvaničnici, nešto malo i Amerikanci, a som je ispao Koštunica. Posle pokušaja da uđe u zaokret svoje propadajuće politike umerenog nacionaliste „bućkanje“ sa zapada ga je toliko uplašilo da je bez razmišljanja zagrizao i to golu udicu. Nevoljno moram priznati da ti zapadnjaci zaista dobro „bućkaju“ ili je kod nas toliko somova da promašaja ne može ni da bude. Ali da sa ovog alegoričnog prikaza naše političke stvarnosti pređem na razumljiviji jezik brojki, značaja i specifične težine institucija na čijem se čelnim pozicijama ovih dana raspoređuju stranački prvaci „novog demokratskog bloka“. Kraće nazvanog DOS boj tri.
Dobili smo koalicionu Vladu sastavljenu od dve stranke i jedne koalicije sa jasnom podelom ministarstava po čisto stranačkom kriterijumu, gde je stručnost, znanje i kompetentnost u četvrtom planu. Prvo je stranačka pripadnost, pa „persona“ za koje je ministarstvo skrojeno, onda njeni lični interesi, pa sve ostalo. Tek u ovo ostalo možemo ugurati stručnost, znanje i kompetentnost ako uopšte i postoje. Kad sve dobro osmotrimo naša Vlada će funkcionisati kao plenarna sednica skupštine UN. Gde se uglavnom pokušavaju da usklade stavovi državnika često sa potpuno oprečnim stavovima. UN čak imaju i jednu organizacionu prednost u odnosu na našu Vladu. Imaju Savet bezbednosti gde se neki nesporazumi presecaju i nameću rešenja, od strane najmoćnijih država. U našoj vladi tako nešto ne postoji i Koštunica kao predsednik nije tu da preseca, komanduje ili nameće rešenja, već da usklađuje, ako može, stranačke želje izražene kroz ministarstva. O nekom harmoničnim timu koga on čvrsto vodi da i ne govorimo, jer on te uvažene persone na pozicijama ministara nije ni birao.
Ovo moje viđenje funkcionisanja Vlade potvrdio je nedavno i predsednik Tadić, u svom gostovanju na RTS-u. On je u jednom trenutku, ako ga slobodno interpretiram, rekao: „Smeniću svakog ministra iz Vlade za koga se utvrdi da je bio umešan u bilo kakav vid korupcije ili kriminala“. Da li to treba da znači da Predsednik ne zna svoja ustavna ovlašćenja, ili je hteo da stavi doznanja da ministre iz svoje stranke u Vladi Srbije može da smenjuje samo on, ali ne i Koštunica. Glavna poluga svakog upravljačkog menadžmenta je mogućnost smena i rokada, bez toga nema dobrog upravljanja. U ovakvoj postavci Koštunica će biti samo fiktivni kapetan „bele lađe“.
Takva organizacija Vlade nije poznata nigde u svetu i nema nikakve izglede da funkcioniše u korist države i opšteg prosperiteta. Prema dosad viđenim postavkama svako će u svom ministarstvu biti neprikosnoveni gazda, pokušavajući da onom iz susednog otme još po nešto od ingerencija. Da bi takvu Vladu uopšte održao Koštunica se ne bi trebalo da meša u svoj posao, a moraće i da žmuri kako bi ministri nesmetano mogli da kradu. Žmurenje će biti neophodno i zbog samih „ličnosti“ koje su u Vladu i ušli kako bi svoj već veliki kapital uvećali, a ne da gubili vreme na rešavanju državnim problemima. O imovnom stanju i „korisnoj snalažljivosti“ većine sadašnjih ministara mogli smo da gledamo i slušamo u direktnom tv prenosu pri izboru Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine. Najveći deo kapitalnih podataka izneli su upravo sami sadašnji koalicioni partneri iz DS i DSS. To nam govori da se partneri odlično poznaju i da će radi „opšteg dobra“ štiti jedan drugoga, bar u domenu ličnih interesa i poslova.
Ko je šta dobio u međustranačkoj raspodeli ministarstava
Treba samo pogledati podelu ministarskih fotelja u novoj vladi i vrlo lako uočiti ko je tu profitirao a ko se poneo kao som. Da ne spominjemo ostala ključna nesta, poput predsednika Skupštine, guvernera NB, pa i direktora BIA koji će biti vanstranačka ličnost… Kako će u duboko stranačkoj Vladi pronaći tu „vanstranačku ličnost“ biće veoma zanimljivo videti. Tek sada kada sa pozicije ministarstava počne „osvajanje“ drugog ešalona pozicija Koštunica će početi da shvatiti kako je u toj raspodeli stvarno prošao. DSS ima predsednika Vlade i samo dva značajna ministarstva, MUP i energetiku i rudarstvo, mada ovo drugo više suštinski i ne postoji jer koji još to rudnici u Srbiji rade. Da ne spominjem ministarstvo prosvete koje ne donosi ništa a može da stvori velike probleme, kao i ministarstvo za Kosovo i Metohiju koje Tadića suštinski i ne zanima.
Velja je kao koalicioni partner Koštunice uspeo da iščeprka ministarstvo saobraćaja koje je sada dobilo zvučniji naziv „ministarstvo za infrastrukturu“, a ostala dva Koštunicina koaliciona partnera Verko (Veroljub Stevanović) i Palma (Dragan Marković) nisu dobili ništa. Palma je jedino dobio mogućnost da se kao patriota, dobrovoljac i Arkanov ratnik „podiči“ činjenicom kako je i on doprineo da se uhapsi general Tolimir i isporuči Hagu. Čudni su putevi Gospodnji, a politički posebno.
Kako izvršiti političko samoubistvo
Zašto je Koštunica na sve ovo pristao, i koja ga je „muka“ na to naterala. Neke kalkulacije da je dobio jasne naredbe, meni bar izgledaju neverovatne. Koja je to „sila“ koja vas može naterati na samoubistvo. Pre sam sklon da verujem da je „bućka“ naglo probudila uspavanog soma koji se onako bunovan zaleteo na „demokratsku“ udicu. Analizirajući ovakve, javne i sve nadmenije stavove paradera Tadića lako se dolazi do zaključka da oni mogu ugroze samo Koštunici i DSS, nikog drugog. Dinkića interesuju jedino pare i on taj sektor Vlade čvrsto kontroliše a uništavanje rejtinga DSS i Koštunice mu više odgovaraju nego što mu može štetiti. Velja je u mišijoj rupi zbog suđenja njegovoj drumskoj mafiji i još po nekim mafijama, pa bi najradije da se ne vidi i ne čuje, samo da preživi.
)
