Prvih 40 dana

Kakvih priča su se mame naslušale, šta ste poštovale a šta niste u prvih 40 dana od rođenja vaše bebice?

Mene su smarali da ne smem da je izvodim napolje, gomila ljudi nije htela da dodje dok ne prođe taj period, da nosi končić, da se ne vodi beba u goste, da tu noć ne spava u svom krevetcu i sl...

Ja sam nju šetala i eto, ništa osim ovog poslednjeg nisam ispoštovala... končić su mi do duše uvalili, kao imala sam ga ja pa ajd i beba a baš mi se spavalo u svojoj staroj kućici pa mi je taj običaj prijao... al sve u svemu fala qrcu da je prošlo tih 40 dana, smorila sam se kao zmaj od slušanja kojekakvih tripova...

možda i nije loše 40 dana se posvetiti samo sebi i bebi
možda nama i ne smeta ali za bebu je već sam dolazak na ovaj svet verovatno traumatično iskustvo
pitanje je koliko bi joj prijalo ušestalo društvo nepoznatih i promena sredine

nisam mama

...ne sećam se svega al' bilo svakojakih narodnih izreka, mudrovanja i umotvorina...
Mani sad babe i ajd u život, sa sve bebom, kolicima i prigodnim accesoarom!

P.S. Misliš da je najgore prošlo?! Ma, nije! Ne daj Bože da ti beba zaplače ili joj nešto sitno zafali, odmah počnu- to je zato što si je iznosila pre 40-tog dana, što pelene i benkice nisi skupljala sa žice pre no što padne mrak itd...itd... Ja ih zajebala Pampersom, nadam se i ti!!!

Нисма ништа поштовала само ради обичаја... Чак ми је мало сметало што су и пријатељи избегавали да ме зову телефоном ''да ме не би узнемиравали'', а ја сам баш чезнула за социјалним контактима...
Обе бебе сам родила зими, износила сам их напоље, на терасу, онолико колико је педијатар саветовао..на неколико минута...па са повећавањем....Чак и не знам за то да ''није добро'' бебе изностити напоље пре 6 недеља...
То су вероватно остаци неких старих бојазни од урока....Или, сећам се бабиних прича, кажу да су бебе најчешће умирале у првих 6 недеља, па је било важно прегурати тај део....чекали су да виде да ли ће преживети, па је тек после износили у јавност...

ma totalna glupost,laura se rodila u julu i bilo bi totalno glupo zatvoriti se u kucu do kraja avgusta uzas ja sam je izvodila napolje cim malo sunce utanji,nikakav konac,kupanje i pre opadanja pupka,ma radila sam kako sam osecala postujuci ono sto su mi lekari rekli.i sve je bilo ok

Onog dana kad sam saznala da sam u drugom stanju, vec sam kupila gomilu flasica, duda, carapica i slicno. Dude i flasice su stajale 8 meseci kao ukras.
Ja sam se trudnoci strasno radovala a nisam primitivna i ne verujem u razne gluposti.
Pred porodjaj sam sama sve oprala, opeglala i slozila po policama, i kad sam dosla kuci bilo mi je super.
Tako je i dan danas. Ne treba se opterecivati glupostima.

Prvih 40 dana, pakao...Nespavanje, moje, bebino... plakanje, plakanje, moje, bebino...Goste sam izbacivala, bebu sam setala sama i to cim je pocelo lepo vreme, posle deset dana...Brojala sam minute da prodje tih prvih neverovatnih 40 dana, a onda je nekako proslo i tri meseca i prodisalo se.
Tj., da mi se neko pojavio sa pricom i babskim savetom, leteo bi naglavacke, tih prvih 40 dana.

Na zalost nisam majka ali se u mom okruzenju rodilo u zadnjih par godina i par slatkih decaka i devojcica. A obicaja je bilo raznih. Negde nisu hteli da primaju goste tih prvih 40 dana,dok su opet drugi insistirali da se beba vidi tokom prvih 40 dana( Iki je bio rodjen pred sezonu gripa tako da sam otisla prvi put da ga vidim kad je napunio 35 dana) Prisustvovala sam i tome da se mladoj porodici poklanja obavezno pile i luk(nemam pojma zasto) ^Takodje znam da ima devojaka koje nece da posecuju bebice za vreme "onih dana",dok mame ne bi trebalo da pricaju lepe stvari o svojoj bebi da se bebce ne bi 'pokvarilo?!?" Sve u svemu kada su druge porodice u pitanju osluskujem sta je to sto oni zele i postujem njihove stvove. Licno za mene su to sve gluposti koje nemam nameru da praktikujem... Onog koga budem htela da vidim bice pozvan kad ja budem to htela pa makar to bio i 10 dan bebinog zivota.

I mene su sve babe u okolini smarale od dan kad sam ostala trudna pa sve do porodjaja i do famoznih 40 dana.Prvo me je nerviralo sto je 40 dana,kao kad neko umre boze sacuvaj,Sto nije 35 ili 37 nego 40.Hteli su moju zabicu da kupaju pepelom ...A ja kupila bebi samponcice,mleka...Otkacila sam ih sve .Samo ih oladim i to je to.Ja sam ga rodila,ja cu i da odlucujem sta cemo i kako cemo!

nisam cula za sve te stvari... svasta

kod nas nema takvih obicaja
mene je mama cak terala da setam dete, a ja sve nesto izbegavala zbog vetra

od navedenog znam samo za crveni konac, a to nisam stavila, moje dete moja ljubav cuva
za to znaju svi

Ne palim se na bapske price, uroke, crvene konce i slicne gluposti.
Izvela sam dete na par minuta napolje 29. decembra, imala je 17 dana i to je bio prvi dan bez smoga.
Uzasavam se praznoverja u svakom obliku. Bio bi bukvalno rat da je neko pokusao da joj veze te konce i slicna sr.anja.

Возам једном своју циганчицу у колицима...имала је неколико месеци...Поред мене нека бака воза унука...исти узраст, али мали сав млечно бео, плава косица, плаве, плаве окице....
Њих двоје једно поред другог - ко реклама за Бенетон!
И кренемо ти ми у неки разговор о томе, и ја кажем:''Како је сладак, тако изразито плаве очи никад нисам видела.''
Кад се баба разгоропади и нападе ме:''Пљуните, одмах да сте пљунули!!!''
Ја стала шокирана, а она почела да виче да ћу урећи њеног унука и да морам да пљунем ту на сред улице...
Не сећам се ни како сам се извукла...знам да је било врло непријатно...

Nisam dozvoljavala posete (sem najblizih) prvih mesec dana... Cas raspojasana, cas natrpana pelenama zbog mleka koje je nadolazilo, luftiraj ranu., luftiraj bradavice ma samo su mi još gosti falili... samo najbliza rodbina i najbolje drugarice... ostali su morali da sačekaju 6 nedelja da bi videli bebu... Molim lepo. Nisu ni ti običaji iz dosade nastali...

Ja sam se porodila 14. januara i posle dve nedelje sam mog malenog prvi put prošetala - i jedva sam dočekala! Bilo je lepo vreme - nekih 15 stepeni i bilo mi je žao da budemo u kući. Pre nisam mogla, jer sam imala teži porodjaj, pa prosto nisam ja mogla napolje.

Kupali smo ga, naravno, svako veče, bake i deke su dolazile, ali niko više. E, da bio je i moj brat sa tada devojkom. Ostali nisu. Nisu nešto posebno ni zapinjali da dodju, a i meni je bilo zgodno, dok se svi ne priviknemo na novonastalu situaciju. Moram da priznam da mi je delimično bilo i frka da se ne razboli, pa nisam nikog zvala.. Posle smo se svi intenzivno družili, jer ionako nisam imala preča posla, sem njega i dugih šetnji.

Ostalo se baš nešto i nesećam.. Znam samo da sam bila baš, baš umorna i da mi se užasno spavalo u ta prva tri meseca..

Naravno, što reče Hellen, to pljuvanje na lepotu mi je užas! To prosto nisam mogla da svarim!

ja cu se , boze zdravlja, poroditi u oktobru i ZNAM da mi niko prvih mesec dana nece dolaziti u goste sem mojih i muzevljevih roditelja, bar tako planiram...Prosto i zbog bebe i zbog mene, pa valjda je najvaznije da se mi adaptiramo na bebu i ona na nas, jos treba tako rovita da ugoscujem nekog...

Ni ja nisam dozvoljavala posete prvih mesec dana... Ne zbog bapskih priča i običaja, nego jednostavno nisam imala snage. Kad se setim tih dana, padala sam u nesvest kao dobardan:? Stefan nije spavao; imala sam utisak uopšte, ja katastrofa malokrvna, ni sama ne znam koliko sam injekcija gvožđa primila... tu se ne računaju oni koji su razumeli i eventualno mogli da pomognu (babe, deda; ujak, stric i sl.)

Počela sam da ga iznosim napolje sa dve nedelje, ali u dvorište, na na ulicu. Opet zato što ja nisam smela da se uputim negde, a ne zbog ''priča''. Mada krenuli smo ubrzo i u duuuuge šetnje:-)
Crveni končić je nosio, baba mu isheklala; niti sam se bunila, niti sam insistirala.
Ali, za devojčice što ima strava stvar! Ja kupila muževljevog brata devojčici kad se rodila - narukvica od crvenih valjda korala, tako nešto, pa sa nekim zlatnim kuglicama. jako je lepa, ona se igra sa njom, a opet kao ''odrađuje'' svoj crveni posao:wink:

vala svasta ima od obicaja....Ja mislim da je zaista neko vreme od mesec dana potrebno da se beba adaptira na novo okruzenje mamu i tatu,ako i mama i tata na bebu.U sezonama gripa i koje kakvih virusnih infekcija treba maximalno smanjiti dolazak kod bebe,uostalom svako ima pravo na odluku hoce ili ili ne primati goste u tim prvim danima.Pa sad ko se ljuti sta mu mozemo.

Tosicka:

I mene su sve babe u okolini smarale od dan kad sam ostala trudna pa sve do porodjaja i do famoznih 40 dana.Prvo me je nerviralo sto je 40 dana,kao kad neko umre boze sacuvaj,Sto nije 35 ili 37 nego 40.Hteli su moju zabicu da kupaju pepelom ...A ja kupila bebi samponcice,mleka...Otkacila sam ih sve .Samo ih oladim i to je to.Ja sam ga rodila,ja cu i da odlucujem sta cemo i kako cemo!

Kliknite za proširenje...

Jao šta sam ja pomislio dok nisam došao do dijela sa šampončićem i mlijekom

jao mene je moja mama iznosila iz kade na prstu-da mi bude dug vrat
za neupucene:stavi prst u bebina usta i samo tako je prenese do mesta za presvlacenje,ja kad na to pomislim najezim se...mrzim bapske fazone

:shock: Hanibalka? :shock:
To stvarno prvi put cujem.

aaaaa:shock: :shock: :shock:

najozbiljnije ona bila mlada mama(21) i svekrva joj tako rekla i ona tako radila,kaze da vec kad je rodila mog brata(sa 26) da se osvestila...nije valjda da sam jedina rizikovala zivot jos kao bebiron?ajd javite se i recite da nisam :|

A priče da se stavlja nož pod krevet da dete bolje spava?
Pa jedan momak koji je sekao trepavice makazama tek rođenoj devojčici da bi imala veće?

Setiću se još verovatno; ali sva sreća niko nama blizak nije imao takve ''preporuke''

ima i da se bace prvi noktici u skolsko dvoriste da dete ne bude lopov a prvu kosu da shisha ujak da bi bila gusta(al neki ujak koji nije celav)a takodje se preporucuje da trudnica se druzi samo sa lepim osobama dok je trudna,da bi dete bilo lepo