tajna_smotra
Zainteresovan član
- Poruka
- 211
Vladimir Katin, stalni dopisnik "Nezavisimaje gazete" iz Brisela
Ubiti i slagati
Celokupna energija te gigantske propagandne mašinerije za informisanje i manipulisanje javnim mnjenjem bila je potčinjena dvema osnovnim zadacima - na svaki način opravdati agresiju pod vidom brige o pravima čoveka i uzdizati neuporedivu moć Sjedinjenih Država.
Šef pres-sluzbe NATO Džejmi Šej na samom početku balkanske avanture proglasio je: "Pobeda u informativnom ratu za nas nije manje značajna nego na vojnom planu". U informativnoj sferi, kao sto je poznato, svaki termin mora da ima određeno smisaono značenje, pa zbog toga treba odmah precizirati: to nije bio rat u opste prihvaćenim predstavama - kada dve strane vode oružanu borbu, nego je bila istinska agresija na jednoj strani i žrtva agresije na drugoj. Kraće govoreći, pred očima celog sveta proizasao je obračun, a ne rat i taj obračun list "Vašington post" ironično je prokomentarisao: "Naši su pobedili sa rezultagom 5000:0". Imao je u vidu broj ubijenih Srba i Amerikanaca... Ali, takođe nije bilo ni informaciono-propagandnog rata, nego je opet bila ista takva agresija protiv evropske i svetske javnosti od strane sredstava javnog informisanja zemalja NATO. Samo tako može se proceniti i njihovo držanje i njihova pozicija u pogledu osvetljavanja vazdušne intervencije u Jugoslaviji.Trebalo je opravdati agresiju na svaki način. Celokupna energija te gigantske propagandne mašine za informisanje i manipulisanje javnim mnjenjem bila je potčinjena dvema osnovnim zadacima - na svaki nacin opravdati agresiju pod vidom brige o pravima čoveka i uzdizati neuporedivu moć Sjedinjenih Država. Pri tome svi podaci o toku ratnih akcija, o bombardovanjima, o situaciji u Jugoslaviji proizilazili su iz jednog jedinog izvora od Pres-sluzbe NATO u Briselu. Zbog toga su stotine ovde akreditovanih novinara - pošto nisu imali nikakve druge izvore - bili prinuđeni da preštampavaju natovske verzije. Takav monopol na istinu omogućavao je da se tendenciozno i, kako ćemo dalje videti, izvitopereno interpretiraju dogadaji, svakodnevno...Analiza metoda i načina vođenja propagande od strane odgovarajućih sluzbi NATO pokazuje ne samo tendencioznost u osvetljavanju događaja nego i prevare, izopačenja i izvrtanja činjenica, korišćenje očiglednih laži. Asocijacija profesionalnih novinara "Reporteri bez granica" upravo je objavila obimni izveštaj – optuzbu navodeći konkretne primere namerne i sistematske obmane od strane Pres službe NATO akreditivnih novinara i, prirodno, svetske javnosti. Tako je na primer 29. marta u Štabu NATO bilo zvanično objavljeno da su Srbi streljali šest poznatih albanskih rukovodilaca, među njima i glavnog urednika lista "Koha ditore" Vetona Suroja. To je izazvalo oluju negodovanja, a svi vodeći listovi sveta odštampali su nekrolog o svom kolegi. Međutim i on i "druge žrtve srpskih zverstava" živi su i zdravi do dana današnjeg.Sramno se ponela Pres sluzba NATO i o činjenici bombardovanja auto-kolone Albanaca: najpre je Džejmi Šej s penom u ustima dokazivao da to uopšte nisu bili Albanci, nego srpska vojna kolona, a kada je njegova obmana očigledno izašla na svetlo istine - pognute glave samo je raširio ruke.Na isti način opravdavana su i bombardovanja kineske ambasade u Beogradu - to je izgledalo prosto zapanjujuće: ispalo je da se u Štabu NATO ambasada vodila po staroj adresi i da tamo nisu znali da se već pet godina ona nalazi u novoj rezidenciji i na novoj lokaciji.Natovske vojno-vazdušne sile razbesnjeno su bombardovale televizijske centre, radio-stanice i redakcije listova - da se drugoj strani ne bi omogućilo da se iskaže - i to strani koja je žrtva agresije?! Pri tome na vrhuncu agresije dopisnik "Nezavisimaje gazete", uzimajući intervju od generalnog sekretara NATO Havijera Solane, direktno je postavio pitanje: "Da li će biti bombardovani TV centri?" Solana je kategorički rekao "Ne", izjavivši da su na nišanu samo strateški objekti. Nedelju dana posle našeg razgovora TV centri i radio stanica u Beogradu bili su pretvoreni u ruine.
Solana slagao-uništeni "master" RTS-a
Van svake sumnje, svaki solidni svetski list ima svoju individualnost, ali su svi oni radili po jednom ključu - u korist svog režima, a ako su i kritikovali, to su činili u dijapazonu onog što je dozvoljeno. Zbog toga za vreme te kampanje protiv Srba celokupna evropska štampa, televizija i etar hvalili su hrabrost američkih pilota i na svaki nacin ponižavali Srbe. A kada su se u pozadini tih dveju boja -bele i crne - pojavile žive boje stvarnih dogadaja - onda su se sredstva javnog informisanja, koja bi bila usmerena na čerečenje onih koji drugačije misle, bacila na njih sa strašću pit-bula.Francuski pisac i filozof Rezis Debre, na svoj rizik i strah boravio je na Kosovu i objektivno je ispričao na stranicama lista "Mond" o tome šta je sam video - o Srbima, o izbeglicama, o varvarskim bombardovanjima. Momentalno, kao na znak uzbune, bila je podignuta na noge cela "zonder komanda", budnih i "na gotovs" spremnih služitelja pera i TV ekrana - i Debrea su bukvalno linčovali. Dopisniku Bi-Bi-Sija u Beogradu Džonu Simpsonu trebalo je da se osmeli i da preda reportažu o školama i bolnicama razorenim u bombardovanjima i o stradanjima mirnih građana - a ministar inostranih poslova Robin Kuk javno mu je bukvalno očitao lekciju zbog takvog odstupanja od generalne linije natovske propagande, proglasivši ga "saučesnikom Milosevića". Liberalna vlada Velike Britanije (u senci) pošla je još korak dalje: zahtevala je od TV kompanije da bez odlaganja opozove svog neugodnog izveštača iz Jugoslavije. Eto, tako se to radilo. I nikog od počinilaca tih i takvih zločina, jer to su zločini, sada ni glava ne boli.
11. novembar 2002. godine
Ubiti i slagati
Celokupna energija te gigantske propagandne mašinerije za informisanje i manipulisanje javnim mnjenjem bila je potčinjena dvema osnovnim zadacima - na svaki način opravdati agresiju pod vidom brige o pravima čoveka i uzdizati neuporedivu moć Sjedinjenih Država.
Šef pres-sluzbe NATO Džejmi Šej na samom početku balkanske avanture proglasio je: "Pobeda u informativnom ratu za nas nije manje značajna nego na vojnom planu". U informativnoj sferi, kao sto je poznato, svaki termin mora da ima određeno smisaono značenje, pa zbog toga treba odmah precizirati: to nije bio rat u opste prihvaćenim predstavama - kada dve strane vode oružanu borbu, nego je bila istinska agresija na jednoj strani i žrtva agresije na drugoj. Kraće govoreći, pred očima celog sveta proizasao je obračun, a ne rat i taj obračun list "Vašington post" ironično je prokomentarisao: "Naši su pobedili sa rezultagom 5000:0". Imao je u vidu broj ubijenih Srba i Amerikanaca... Ali, takođe nije bilo ni informaciono-propagandnog rata, nego je opet bila ista takva agresija protiv evropske i svetske javnosti od strane sredstava javnog informisanja zemalja NATO. Samo tako može se proceniti i njihovo držanje i njihova pozicija u pogledu osvetljavanja vazdušne intervencije u Jugoslaviji.Trebalo je opravdati agresiju na svaki način. Celokupna energija te gigantske propagandne mašine za informisanje i manipulisanje javnim mnjenjem bila je potčinjena dvema osnovnim zadacima - na svaki nacin opravdati agresiju pod vidom brige o pravima čoveka i uzdizati neuporedivu moć Sjedinjenih Država. Pri tome svi podaci o toku ratnih akcija, o bombardovanjima, o situaciji u Jugoslaviji proizilazili su iz jednog jedinog izvora od Pres-sluzbe NATO u Briselu. Zbog toga su stotine ovde akreditovanih novinara - pošto nisu imali nikakve druge izvore - bili prinuđeni da preštampavaju natovske verzije. Takav monopol na istinu omogućavao je da se tendenciozno i, kako ćemo dalje videti, izvitopereno interpretiraju dogadaji, svakodnevno...Analiza metoda i načina vođenja propagande od strane odgovarajućih sluzbi NATO pokazuje ne samo tendencioznost u osvetljavanju događaja nego i prevare, izopačenja i izvrtanja činjenica, korišćenje očiglednih laži. Asocijacija profesionalnih novinara "Reporteri bez granica" upravo je objavila obimni izveštaj – optuzbu navodeći konkretne primere namerne i sistematske obmane od strane Pres službe NATO akreditivnih novinara i, prirodno, svetske javnosti. Tako je na primer 29. marta u Štabu NATO bilo zvanično objavljeno da su Srbi streljali šest poznatih albanskih rukovodilaca, među njima i glavnog urednika lista "Koha ditore" Vetona Suroja. To je izazvalo oluju negodovanja, a svi vodeći listovi sveta odštampali su nekrolog o svom kolegi. Međutim i on i "druge žrtve srpskih zverstava" živi su i zdravi do dana današnjeg.Sramno se ponela Pres sluzba NATO i o činjenici bombardovanja auto-kolone Albanaca: najpre je Džejmi Šej s penom u ustima dokazivao da to uopšte nisu bili Albanci, nego srpska vojna kolona, a kada je njegova obmana očigledno izašla na svetlo istine - pognute glave samo je raširio ruke.Na isti način opravdavana su i bombardovanja kineske ambasade u Beogradu - to je izgledalo prosto zapanjujuće: ispalo je da se u Štabu NATO ambasada vodila po staroj adresi i da tamo nisu znali da se već pet godina ona nalazi u novoj rezidenciji i na novoj lokaciji.Natovske vojno-vazdušne sile razbesnjeno su bombardovale televizijske centre, radio-stanice i redakcije listova - da se drugoj strani ne bi omogućilo da se iskaže - i to strani koja je žrtva agresije?! Pri tome na vrhuncu agresije dopisnik "Nezavisimaje gazete", uzimajući intervju od generalnog sekretara NATO Havijera Solane, direktno je postavio pitanje: "Da li će biti bombardovani TV centri?" Solana je kategorički rekao "Ne", izjavivši da su na nišanu samo strateški objekti. Nedelju dana posle našeg razgovora TV centri i radio stanica u Beogradu bili su pretvoreni u ruine.
Solana slagao-uništeni "master" RTS-a
Van svake sumnje, svaki solidni svetski list ima svoju individualnost, ali su svi oni radili po jednom ključu - u korist svog režima, a ako su i kritikovali, to su činili u dijapazonu onog što je dozvoljeno. Zbog toga za vreme te kampanje protiv Srba celokupna evropska štampa, televizija i etar hvalili su hrabrost američkih pilota i na svaki nacin ponižavali Srbe. A kada su se u pozadini tih dveju boja -bele i crne - pojavile žive boje stvarnih dogadaja - onda su se sredstva javnog informisanja, koja bi bila usmerena na čerečenje onih koji drugačije misle, bacila na njih sa strašću pit-bula.Francuski pisac i filozof Rezis Debre, na svoj rizik i strah boravio je na Kosovu i objektivno je ispričao na stranicama lista "Mond" o tome šta je sam video - o Srbima, o izbeglicama, o varvarskim bombardovanjima. Momentalno, kao na znak uzbune, bila je podignuta na noge cela "zonder komanda", budnih i "na gotovs" spremnih služitelja pera i TV ekrana - i Debrea su bukvalno linčovali. Dopisniku Bi-Bi-Sija u Beogradu Džonu Simpsonu trebalo je da se osmeli i da preda reportažu o školama i bolnicama razorenim u bombardovanjima i o stradanjima mirnih građana - a ministar inostranih poslova Robin Kuk javno mu je bukvalno očitao lekciju zbog takvog odstupanja od generalne linije natovske propagande, proglasivši ga "saučesnikom Milosevića". Liberalna vlada Velike Britanije (u senci) pošla je još korak dalje: zahtevala je od TV kompanije da bez odlaganja opozove svog neugodnog izveštača iz Jugoslavije. Eto, tako se to radilo. I nikog od počinilaca tih i takvih zločina, jer to su zločini, sada ni glava ne boli.
11. novembar 2002. godine
