smrt

Dali ste ikad gledali nekoga kako umire?

Cestitam za temu, pitam se odakle ti inspiracija

...mnogo puta...
A što ti je to važno?

ne,hvala Bogu!

ooo... pa.. kako se uzme...

jesam sebe i to vishe puta

umireeeem umireeem maaaajkooo aaaaaaa ne kuniiii meee

Cika doktore ne budi neozbiljan... ;-)

nisam. bar se ne sećam da jesam.

pa ako misliš na sam momenat umiranja, nisam.

ali ako misliš na dugogodišnji proces gašenja osobe
fizički i psihički, što je jednog dana završilo smrću, onda jesam.

sexy klon:

ne,hvala Bogu!

Kliknite za proširenje...

Hmmm... ustvari bi ovako svako trebao da odreaguje. Ali ako je već neko toliko bolestan da mora da ode, kao što je bio slučaj kod mog druga... meni je drago da sam bila sa njim kada se to desilo, jer je imao ogroman strah da će umreti sam u bolnici.

More_bre:

pa ako misliš na sam momenat umiranja, nisam.

ali ako misliš na dugogodišnji proces gašenja osobe
fizički i psihički, što je jednog dana završilo smrću, onda jesam.

Kliknite za proširenje...

e i ja ali nisam se potresla tek pred kraj kao ali to je bila baka
plasim se da nadjem les u stanu?

da...

još uvek je u stanu, niste je sahranili? ............

gledala sam kako zena skace sa osmog sprata,iz zgrade prekoputa moje,pa valjda se to racuna ko da sam je gledala kako umire........

da,mnoge bube sam ja ubila

Nisam i nadam se da necu u skorije vreme ikoga gledati kako umire.

Jao, tema je bas bas teska.
Obilazila sam bolesnu tetku, bilo je to s kraja devedesetih, ali nisam znala da ce ishod njene bolesti biti smrt, mada sam gledala kako se topi i nestaje. Nekako sam se branila od tih misli, mislila da ce se oporaviti, lekari nisu znali sta joj je, bila je na svim mogucim pregledima... samo nam je lekar rekao da ona ''negde'' u organizmu ima kancer koji je polako ubija...
Na kraju je umrla od upale pluca, bar su tako napisali u smrtovnici.
Umrla je sama u bolnici, preko noci, kada mi nismo mogli da budemo kraj nje.
Ne dao Bog nikome da se suoci sa necim takvim, ali i to je zivot.
"Zivot je jedno veliko ''sranje" - tako je moja tetka govorila, iz svoje perspektive, nije imala bas neki kvalitetan zivot (po njenim recima), ali kada se smrt priblizava - samrtnik se ocajnicki bori da ostane u ''ovom svetu'' kakav je takav je.
Bar je to bio slucaj sa mojom pok. tetkom. Cesto je sanjam, mislim o njoj, zao mi je sto je za njena zivota nisam vise obilazila i sto joj nisam vise pokazivala koliko mi znaci.
Eto, na moju veliku zalost i brigu, moj tata je izgleda sada tesko bolestan, svakog dana mu je sve losije, a ja iz ove daljine ne mogu da mu pomognem. Cak nece ni da pricamo preko telefona. Jednostavno se izgleda predao. Ne dozvoljava nikom osim mojoj mami da mu pomaze...
Dobijam samo uznemiravajuce informacije od mame i sestre, a ja sam nemocna da nesto uradim.
Ako se desi najgore, ne znam sta bi bilo sa mnom.
Ako sam smorila sa mojom pricom, izvinite.

Moja baba je imala 80 godina i vec skoro godinu je bila vezana za krevet.Otkazale su joj noge a u zadnje vrijeme i razum.na trenutke nas je poznavala a onda ne.Poslednja 4 dana zivota je provela u nekoj polu komi u strasnom ropcu boreci se za vazduh,sa poluotvorenim ocima i isplazenim jezikom.strasno.Nije mi jasno otkud tolika snaga u tako staroj zeni.onda je prestala disati i samo su joj se jezik i brada tresli pola minuta i gotovo.

tincura:

Moja baba je imala 80 godina i vec skoro godinu je bila vezana za krevet.Otkazale su joj noge a u zadnje vrijeme i razum.na trenutke nas je poznavala a onda ne.Poslednja 4 dana zivota je provela u nekoj polu komi u strasnom ropcu boreci se za vazduh,sa poluotvorenim ocima i isplazenim jezikom.strasno.Nije mi jasno otkud tolika snaga u tako staroj zeni.onda je prestala disati i samo su joj se jezik i brada tresli pola minuta i gotovo.

Kliknite za proširenje...

...neki od nas lekara to gledaju bar jednom nedeljno...Suprotno osećanje
tom je kad nekom "daš"život" ili ga bar produžiš.Nema veće satisfakcije i zadovoljstva.To nam je posao. Za to smo plaćeni . A onda te pljuje ko kako hoće, onako paušalno- sve redom.A nismo svi isti...

P.S. Da ne bude zabune-medicina je moj život. Ponekad pomislim da bih bila odličan PR u nekoj stranoj firmi, sva onako nalicakana i sređena, sa nadograđenim silikonskim noktima,obučena po protokolu- ma, kakva Milka Forcan ispred Delta Holdinga( uostalom, bolja sam riba, bez lažne skromnosti...). Al' onda otrgnete nekog od bolesti ,obuzme vas talas neviđene sreće i zadovoljstva i kažete sebi:Ma, *ebeš Milku, ona ovo nikad nije osetila!... I kreneš ispočetka...
E, danas je bio jedan takav dan...

marina.c:

ma, kakva Milka Forcan ispred Delta Holdinga( uostalom, bolja sam riba, bez lažne skromnosti...).

Kliknite za proširenje...

Nema sanse da si bolja riba od Milke Forcan...
Da jesi okacila bi sliku na temi "slike forumasica".
Ili bar u profilu.

marina.c:

..Ma, *ebeš Milku...

Kliknite za proširenje...

ovde bih se slozio sa marinom

marina.c:

Ponekad pomislim da bih bila odličan PR u nekoj stranoj firmi, sva onako nalicakana i sređena, sa nadograđenim silikonskim noktima.

Kliknite za proširenje...

ti si lekar sa silikonskim noktima? :?
ne, nisam videla sam trenutak smrti, ali sam gledala baku mesecima kako se lagano gasi...

xiaoyu:

Hmmm... ustvari bi ovako svako trebao da odreaguje. Ali ako je već neko toliko bolestan da mora da ode, kao što je bio slučaj kod mog druga... meni je drago da sam bila sa njim kada se to desilo, jer je imao ogroman strah da će umreti sam u bolnici.

Kliknite za proširenje...

Tačno tako.
Gledala sam tetku, pored koje sam odrasla, kako umire. Bile smo same. Kada sam joj sklopila oči, neko čudo osećanje unutrašnjeg mira, ne znam kako drugačije to da opišem, ispunilo me je. Bila sam svesna da se jedan krug upravo tada zatvorio. Skoro da sam život započela pored nje, a ona je svoj završila pored mene.

Mnogo godina ranije, zatekla sam tatu mrtvog.
Ma, smrt je sastavni deo života....:wink:.

Izvin'te, ja malo svratila do vas... ... Privukla me tema...

O, boze, koja tema...