Veza ljubavi i emotivnog odrastanja

Ne velike, ali prave ljubavi su one koje su vezane za period emotivnog odrastanja.
Većina ljudi ima jedan takav period drastične emotivne promene, ali neki imaju i dva.Možda neko ima i tri, ali to su već retkosti.

Ljubav koja je ispunjena zajedničkim u tom periodu transformacije i tegoba nosi sa sobom posebno ushićenje i radost preživljavanja i života.
Osećanje zrelosti života i sopstvene zrelosti u njemu.
U odnosu na prethodnu , čak i veliku ljubav, ničim krivu što je poništena,ovakva ljubav nudi osećaj blizine za razliku od velike "prošle" ljubavi koja je u promenama postala ljubav neke druge osobe , osobe koja je ostala u dnevniku , u sećanju u prethodnom vremenu.


Odnos prema ljubavi je najintezivniji i najjasniji odnos kod ljudi, a u njemu su sadržani svi drugi emotivni odnosi i stavovi.
Tako da tema može šire da se gleda, kao primer da nova samospoznaja (nije bitno da li je stvarno promena nastupila baš u tom periodu) dovodi do totalne promene interesovanja, pažnje , čak iako se valorizacija okolnog ne promeni, promeni se stav prema okolnom, na neki način grubo rečeno , čovek postaje gord prema predjenom u pogledu vremena, setan u pogledu osećanja, nemilosrdan po pitanju interesovanja.
Ili što reče Aristotel
"svi ljudi teže k znanju"
"Treba juriti one koji su brži , a ne čekati one koji su sporiji u spoznaji sveta"
"Svakom dobu dodje kraj"

Да ти право кажем, Патак, код мене је одрастање у правој/великој љубави почело тек када су почели и проблеми. У првој фази била сам инфантилнија него икад.

Испало је оно: Удар нађе искру у камену, без њега би у кам почивала."

Не знам да ли то важи за одрастање уопште, али неке ствари сасвим сигурно можемо да научимо једино кад налетимо на проблеме и препреке, па морамо да их савладамо.

Da , to je obično uzrok velikog emotivnog sazrevanja.

Nezavisno od potrebe da nam neko bude oslonac tada , tj. rame za plakanje, koji ne spada u primere za ovu temu.

Pratnja u tegobama povlači prisustvo i pokazanje u tim situacijama koje su "značajne" za osobu.

I ovo nezavisno od zahvalnosti za pratnju i pomoć eventualno....

Emotivno odrastanje nema puteve uobicajenog odrastanja , narocito ako je osoba nabijena intelektom a i emotivna ,- to je ravno katastrofi Emotivno i intelektualno su paralele i nikad se ne dodiruju . Genije je u neshatanju emotivnog obicno budala u rezultatu ili tragicar ...

Zavisi kako posmatraš emotivno odrastanje.
Prvo imaš emotivno oblikovanje osobe, bez obzira da li je ona genije ili ne.
Ono nastaje odmah i za vreme karakternog oblikovanja osobe, što bi se reklo do neke 4,5 godine....u glavnim crtama....
Kasnije imaš fizičko odrastanje i upoznavanje sveta.
Pa imaš onda prvosocijalno , pa kasnije društveno odrastanje.
E šta je odrastanje?
Po ovome kako sam krenuo odrastanje je prilagodjavanje ličnih afiniteta sa afinitetima održivim u okolini .....
Socijalno odrastanje , tj. prvo druženje i uspostavljanje drugih odnosa sa drugom decom se dešava upravo u predškolskom uzrastu.Naravno da menjanje okoline sa kojom se druži , utiče da je potrebno stalno socijalno odrastanje, prilagodjeno svakom dobu (dete, tinejdž, mlad, stariji mladić, zreo, predklimaks, klimaks, deka, starac, metuzalem).

Društveno odrastanje , prilagodjavanje svojih namera sa svojom ulogom u društvu.
U društvima bez potresa , to je prilično predvidiv proces, zavisan od prethodnog pokazanog uspeha , od tendencija i doba u kome se nalazi osoba, razvoj karijere i odnosa društva prema osobi....
Katastrofalno je u društvima koja previru , koja se menjaju, revolucijama itd. Tu osoba ima obavezu ogromnog prilagodjavanja i strateškog manipulisanja sa stvarima koje se ne daju kratkoročno manipulisati (kao što je usavršavanje i razvoj karijere) i tu se dešavaju ljudske drame , jer se mnogo ulaže i trudi , a dobijaju se šipci.....

Emotivno odrastanje opet predstavlja prilagodjavanje ličnih afiniteta u emotivnoj sferi sa onim što okolina može da pruži osobi.
Jasno je da je ovo sastavljeno od dva dela.
-Promena ličnih afiniteta
-procenjivanje šta se nudi u sredini , šta može da se nadje (koja ponuda kombinacija osobina i kvaliteta) i sa čim bi osoba bila zadovoljena i zadovoljna.

Jasno je da prvi deo zavisi od ostalih sazrevanja i nesazrevanja (karakteristično za današnju kataklizmičku situaciju za mnoge generacije u Srbiji). Tako imamo stalnu dinamiku promena ovog dela , ličnih afiniteta, što, dok je moguće procenjivanje šta se nudi , tj . dok veza nije jako uspostavljena , dovodi do promena "ukusa".
Ako je veza uspostavljena , onda imamo zahtev za transformacijom ponude od fiksne osobe, što nekad ne nailazi na dobar i povoljan odziv.
Zato najviše šanse za uspeh bez žrtvi imaju oni kod kojih transformacija ličnih afiniteta sa godinama ide sinhronizovano sa partnerovim transformacijama , tj. da zajedno istodobno sazrevaju emotivno.

-------
**Mala rekurzija, po ovome ispada da muškarci pre sazru od žena, koje emotivno sazru negde oko 35-38 godine, i da tu imamo jedan od problema i čuvenih stavova:
"Muškarac se ženi zato što se nada da se žena nikad neće promeniti , a ona se uvek promeni,
a žena se udaje u nadi da će njega uvek promeniti , a on se nikad ne promeni." kraj rekurzije**
------------
Uticaj intelekta na emotivno ne bi trebalo da je mnogo udaljen, jer intelekt ubraja u sebi širinu i znanja i iskustva i interesovanja.Tako obuhvata i emotivno i socijalno.
Pošto je pomenut genije , da uzmem slobodu da pretpostavim da je posmatrano inteligencija i emotivno , a ne intelekt i emotivno.
Svaka osoba , ako se potrudi , može razviti kod sebe emotivnu stranu i sliku , pa čak i empatiju.
Genije tim pre.
Medjutim , da li genije ima motiva da razvija socijalnu komponentu kod sebe?
Godišnjaci ga ne razumeju o čemu može da priča, shvata da mu je brzina usvajanja daleko iznad okoline, shvata šta znači optimizacija i šta mu je interesantno , a to nikako ne pravda "gluvarenje" da bi ga ostali stigli i da bi mogao da ima "zajedničke muke" sa njima.
Stoga se vrlo često javlja nezainteresovanost genija za neku veliku komunikaciju sa ljudima.
Tako se u nastavku dešava nerazvijanje emotivnog i socijalnog i iskustva i znanja u njima.
Vremenom oni postaju emotivne i socijalne neznalice.
To ih pretvara obično u naivne , prizemne i prostodušne ljude, ljude koji su u direktnom kontaktu sa prirodom i svetom, pa smatraju da i emotivno i socijalno mogu da pristupe društvu tako.
Ali od toga šipak.
Ako im je ostalo emotivnosti od nekog svog člana porodice, roditelja, onda moraju da se okrenu razvijanju emotivnih i socijalnih znanja , na uštrb razvijanja svojih primarnih interesovanja i sposobnosti.
Neki od njih nisu spremni to da učine i da žrtvuju i ostaju pajseri, ekscentrici, čudaci, odbačeni.
Drugi su spremni , ali često ostaju ometeni i sputani u glavnoj oblasti svojim preterano preciznim i dubokim shvatanjem odnosa u licemernom društvu , a licemernost ih najviše pogadja.

Zato je malo ishitreno reći da se intelektualno i emotivno ne dodiruju , kao ni da se inteligentno i emotivno ne dodiruju. Intelekt zahteva od osobe da se pozabavi svim bitnim aspektima sveta, a društvo je očigledno jedan važan deo sveta, i samim tim je neophodno za intelektualca da razvije i socio i emotivna znanja i iskustva.

hmm, pa zar moze ljubav da bude bez da emotivno odrastamo kroz nju?

To se zove sentimentalno vaspitanje. :-)

Pa mora nešto da te vezuje za sadašnju osobu u sebi, a ljubav ili je nastala posle ili za vreme tog sazrevanja ili je morala da se menja zajedno sa našom promenom.

... emotivno odrastanje, da li je naopako uzeto ovo gradiranje razvoja / ako je ljubav u pitanju /ili bi mozda trebalo posmatrati prelaze stanja u stanje ...tu mislim na rijeku koja je potekla i da li je uopste trebala teci . Tezak je to grijeh Prirode kad se dvoje zaljube i poslije kraceg kurzschlusa ugase se ...

Da li je prirodnije imati ljubav na osnovu svog animusa i anime ili na osnovu svog trenutnog emotivnog stanja odrastanja ili pak na osnovu svojih maksimalnih moći koje će se tek razviti.

Ovo jesu pitanja za diskusiju.

Moj stav je da je zbog egocentričnog pristupa čoveka , najčešće ovo prvo , znači zadovoljenje svog ličnog filma i fantazije i težnje da drugog pokorimo ulozi u našem filmu.
Moj stav je da je najbolje ovo drugo, sa malim uticajem i ovog trećeg, jer ovo drugo garantuje dosta dug period zajedničkog uticaja i koristi na obostrano zadovoljstvo i emotivno izrastanje.
A ako je i treće približno , onda je period izrastanja izuzetno dug......

Naravno za najsrećnije ljude obično važe oni koji su uspeli da usaglase svoje glumce sa njihovim filmovima, ili u drugom slučaju kad se baš nadju sa sličnim razvojnim i porodičnim usmerenjem.

Da li je to nešto za žaljenje?
Estetika igra važnu ulogu u egocentričnom zamišljanju , fantazijama i filmovanju .
Stvara se tim , gde je jedan sa 100% odradjenim filmom , a drugi je zadovoljan zato što je član ekipe uspešnog filma i na divnim prijemima i intervjuima.

Ili u drugom slučaju, kada se deo sazrevanja odnosi i na pomoć partnera i njegovo sazrevanje. Kao ključ koji fali za bravu sa dva ključa.

A težnja da se dohvati ono što nismo zaslužili je nezasita.
Pucanje iznad svojih sposobnosti je ranije bila u nekim slojevima društva izražena, a sada je za svo stanovništvo tako karakteristična, bar u emotivnom.
Vogue, možda čini to.Sugestija da kvalitet mora da se vidi, svodi kvalitet na nešto što je zajedničko za sve , a to nije. Jer bar što se tiče odrastanja u emotivnom kvalitet je totalno nebitan što se tiče sreće. Ima jedan film , valjda bedazzled ili tako nešto , o 7 želja i idealnom partneru, možda je on dobar prilog ovoj raspravi....

ja mislim da emotivno odrastanje ima veze sa problemima...jer,samo na taj nacim imamo pravu sliku emocija..onu lepu koja nas cini srecnima,pa cak i onu ruznu koja nas ponekad toliko boli da nismo svesni sveta u kome se nalazimo....i to je dobro...ako covek poznaje samo jednu stranu,onu lepu i stranu koja nas cini srecnima,on ce biti u zabludi,nece se emotivno obrazovati pa ce i na izgled malog problema praviti veliku galamu....a to ne valja...

Moram da vam ostavim ovaj link, sve je lepo nacrtano: :-)


http://www.kaleidoskop.co.yu/missing/index.htm

pa ... ljubav je biznis. uspešni biznismeni odrastu, ostalima su krive sudije ...

Emotivno je siri pojam ali ne i cistiji , ljubav uzima od Emotivnog kao od majke samo ono sto je lijepo i dostojno imena . LJUBAV JE NAJCESCE UPROPASCENA EROTIVNIM I POZUDNIM . UPROPASCENA JE I DOPUNSKIM UBACIVANJIMA , PA MAKAR TO I DJECA BILA . Djeca su plodovi ljubavi ako je to ljubav htjela a ako nije zadovoljavamo se bar tim ,- ja nijesam iz tih voda , ne mijesam i ne zadovoljavam se zamjenama . Sve ima svoje ime !

Онда, шта љубав ЈЕСТЕ?

Ја бих, на пример, рекла да је љубав она ситуација кад ти је до среће другог стало исто колико и до своје. И још бих рекла да љубав има једну карактеристичну особину по којој се лако може познати: љубав види у другом човеку потенцијале које нико други не види (можда ни сам тај човек, јер он не воли себе); љубав има жељу да те потенцијале доведе до реализације и спремна је да се потруди око тога.

И управо овде почиње одрастање, јер да би усрећио другог човека, и да би му помогао да реализује себе (своје потенцијале) -- мораш да одрастеш.

љубав види у другом човеку потенцијале које нико други не види (можда ни сам тај човек, јер он не воли себе)

Kliknite za proširenje...

Слажем се уз малу исправку.
Свако воли себе, могуће и да види у себи потенцијале који други не виде.
Али она друга особа такође види неке потенцијале које можда нико други не види, па ни тај човек...
Ако двојица воле исту жену, да ли је "виде" на исти начин?

Duh Sekire:

Свако воли себе, могуће и да види у себи потенцијале који други не виде.

Kliknite za proširenje...

А ја се не слажем

Слажем се са Јагом (јел' то беше он рекао?)

"Никад нисам срео човека који је умео да воли самог себе."

Duh Sekire:

Ако двојица воле исту жену, да ли је "виде" на исти начин?

Kliknite za proširenje...

Ljubav je slepa, podložna idealizacijama onoga ko bi da u ljubavi uživa i manipulacijama onoga ko ljubav izaziva.

Ako mislis da mozes druge usreciti svojim ulaganjem zrtve i usluznoscu , pogresno mislimo jer srecni su samo oni koji srecu pruzaju istom snagom kako je i traze . Sreca ima dva pola i strane , dvije ruke i dva prilaza ,- sve u dvoje !

Ако мене питаш, онда - мислим

Али нису у питању жртва и услужност. Кад се ја трудим око онога кога волим -- радујем се, уживам, то ми је изазов који ме интригира и подстиче. Наравно, очекујем исто за узврат.

Али морам да напоменем да човек најпре мора да покуша да усрећи самог себе, да би видео како се то ради (и колико је то тешко, у ствари). Проблем је у томе што људи воле да усрећују друге да не би морали да усреће себе (тј. да се не би суочили с чињеницом колико је то тешко).

Modruna:

Ако мене питаш, онда - мислим

Али нису у питању жртва и услужност. Кад се ја трудим око онога кога волим -- радујем се, уживам, то ми је изазов који ме интригира и подстиче. Наравно, очекујем исто за узврат.

Kliknite za proširenje...

to onda nije ljubav nego poslovna transakcija.

Prava ljubav ( jedina ) je bezuslovna.

То што је љубав безусловна не значи да треба да буде једнострана. О неузвраћеној љубави питај психологе, они ће ти је растумачити.

А ја очекујем да мене воли онај кога ја волим. Права љубав живи од те узајамности.

ocekivanja iskljucuju ljubav.

prava ljubav zivi sama od sebe i za nju nije potrebno dvoje. dovoljno je jedno.

Љубав није оно што постоји у нечијој души него управо оно "нешто" што се налази између две душе које се воле. Онај простор између, испуњен (живим) кретањем од срца срцу.

Ако то ниси доживео, онда не знаш о чему говорим.

ПС: Љубав је нешто као струјно коло које се успоставља између два пола.

"imas li ti mooda da volis bezuslovno ?" don Huan

pricaj njemu o neuzvracenoj ljubavi i reci mu nek pita psihologe da mu objasne