- Poruka
- 7.375
Beograd -- Srpska avio-kompanija je postala interesantna strancima, pre svega, zbog najavljenog neograničenog broja letova u Evropi.
Odluku o sudbini nacionalne avio-kompanije doneće Vlada Srbije
Namere ruskog Aeroflota i indijske Er Indije u osnovi su iste, ali se njihovi modeli budućeg poslovanja, ukoliko uspeju da kupe Jat ervejz, bitno razlikuju.
U kontaktima koje su do sada imali sa predstavnicima Jata, Rusi nisu krili da žele od srpske države da kupe natpolovični udeo u kompaniji, odnosno najmanje 51 odsto akcija. U tom slučaju bi zadržali naziv kompanije i sve zaposlene, a već su izrazili spremnost da odmah obnove flotu i aktiviraju unutrašnji saobraćaj.
Naime, predstavnici Aeroflota nameravaju da uspostave letove iz Beograda do Niša, Kraljeva (aerodrom Lađevci), Užica (Ponikve) i spremni su da kupe pet manjih aviona za te potrebe, što bi ih koštalo oko sto miliona dolara. Glavni razlog eventualne kupovine bio bi, međutim, mogućnost da iz Beograda, možda već početkom naredne godine, dobiju neograničeni broj letova ka zapadnoj Evropi. Jer, Srbija je parafirala Sporazum o otvorenom nebu i kada počne njegova primena, naša kompanija viće neće morati sa inostranim da ugovara saobraćaj na bazi reciprociteta, već će moći da prevozi putnike po čitavom Starom kontinentu, koliko i gde god želi.
A, kako Rusija, bar za sada, iz svojih strateških interesa odbija da uđe u takav aranžman sa Evropskom unijom, "karta" za neograničeni broj letova do evropskih aerodroma vodi preko - Srbije. Praktično, "višak" polazaka koji im trebaju, a Evropljani im ne dozvoljavaju, Rusi bi nadoknađivali iz Beograda.
Njihovi avioni sletali bi na pistu kraj Surčina i, posle promene oznake leta i ukrcavanja naših putnika, nastavljali put do Londona, Pariza, Ciriha...
Isti "paket" Rusi su nedavno pokušali da dobiju u Italiji. Međutim, italijanska vlada je dozvolila prodaju samo 31 odsto akcija državnog avio-prevoznika Alitalije, pa je ideja o dobijanju "ulaznice" za Evropu - propala. Zato se Aeroflot okrenuo Beogradu i najavio da bi, ukoliko kupi većinski paket akcija u Jat ervejzu, rešio sve goruće probleme.
Rusi, naime, u svojoj floti imaju domaće avione Iljušin i Tupoljev, ali i letelice oba najveća svetska proizvođača, američkog Boinga i evropskog Erbasa. Štaviše, Aeroflot ima udeo u EADS-u, matičnom konzorcijumu evropskih aviona, a u Rusiji se sklapaju njihove letelice A319 i A320. Tako bi, za kratko vreme, mogao da bude rešen spor oko osam Erbasovih aviona ugovorenih za Jat, koji nikada nisu isporučeni, a kapara od 23 miliona dolara je uplaćena, sada već davne, 1998. godine.
Istovremeno, na drugoj strani tasa je ponuda iz Indije. Er Indija i Jat ervejz potpisali su, krajem prošle godine, pismo o namerama, kojim je predviđena saradnja i osnivanje zajedničke kompanije. U sklopu tog dogovora, u Pilotskoj akademiji u Vršcu već se školuju indijski piloti, a predviđen je i odlazak naših letača u Indiju.
Nedavnim udruživanjem dve državne kompanije u jedinstvenu Er Indiju, došlo je i do racionalizacije letova, pa je od postojeće flote 60 aviona postalo višak. Prema saznanjima Novosti, Indijci su ponudili da najbolje od tih letelica dovezu u Beograd i njima prevoze putnike nove, zajedničke kompanije, ka evropskim gradovima u kojima imaju najviše svoje emigracije.
Naravno, i u ovoj računici glavni faktor je mogućnost neograničenog broja letova kada počne primena "Otvorenog neba". Istovremeno, prekookeanske letelice Er Indije počele bi da sleću na Aerodrom Nikola Tesla i odatle, sa srpskim putnicima, nastavljale put do Amerike i Kanade.
Ovakav vid saradnje, međutim, bio bi znatno nepovoljniji za Jat ervejz od ruskog predloga. Jer, Indijci u zajedničku kompaniju ne bi preuzeli sve zaposlene, već samo neophodne kadrove, pre svih deo letačkog osoblja. Ostatak Jata, u ovakvom razvoju događaja, čekala bi krajnje neizvesna sudbina, pošto bi i dalje ostao sa postojećim avionima, prosečno starim više od dve decenije, ali i sa manjim obimom saobraćaja, svedenim na regionalne letove. Novoformirani prevoznik bi, automatski, postao konkurencija ostatku srpske državne kompanije, pa je velika verovatnoća da bi takvim potezom Jat pojeo samog sebe.
Vlada odlučuje
Odluku o sudbini nacionalne avio-kompanije, koja je u stopostotnom vlasništvu države, moraće, svakako, da donese Vlada Srbije. Ukoliko bi se kabinet premijera Koštunice opredelio za varijantu koju predlažu Rusi, morao bi, najverovatnije, da bude raspisan tender za prodaju dela akcija, pošto je reč o javnom preduzeću. O udruživanju sa Indijcima morala bi, takođe, da odlučuje Vlada. U tom slučaju, mogao bi da se raspiše konkurs za izbor strateškog partnera, sa kojim bi se formiralo zajedničko preduzeće, a tu već nisu tako stroga pravila igre kao kod raspisivanja tendera koji podleže Zakonu o javnim nabavkama.
Odluku o sudbini nacionalne avio-kompanije doneće Vlada Srbije
Namere ruskog Aeroflota i indijske Er Indije u osnovi su iste, ali se njihovi modeli budućeg poslovanja, ukoliko uspeju da kupe Jat ervejz, bitno razlikuju.
U kontaktima koje su do sada imali sa predstavnicima Jata, Rusi nisu krili da žele od srpske države da kupe natpolovični udeo u kompaniji, odnosno najmanje 51 odsto akcija. U tom slučaju bi zadržali naziv kompanije i sve zaposlene, a već su izrazili spremnost da odmah obnove flotu i aktiviraju unutrašnji saobraćaj.
Naime, predstavnici Aeroflota nameravaju da uspostave letove iz Beograda do Niša, Kraljeva (aerodrom Lađevci), Užica (Ponikve) i spremni su da kupe pet manjih aviona za te potrebe, što bi ih koštalo oko sto miliona dolara. Glavni razlog eventualne kupovine bio bi, međutim, mogućnost da iz Beograda, možda već početkom naredne godine, dobiju neograničeni broj letova ka zapadnoj Evropi. Jer, Srbija je parafirala Sporazum o otvorenom nebu i kada počne njegova primena, naša kompanija viće neće morati sa inostranim da ugovara saobraćaj na bazi reciprociteta, već će moći da prevozi putnike po čitavom Starom kontinentu, koliko i gde god želi.
A, kako Rusija, bar za sada, iz svojih strateških interesa odbija da uđe u takav aranžman sa Evropskom unijom, "karta" za neograničeni broj letova do evropskih aerodroma vodi preko - Srbije. Praktično, "višak" polazaka koji im trebaju, a Evropljani im ne dozvoljavaju, Rusi bi nadoknađivali iz Beograda.
Njihovi avioni sletali bi na pistu kraj Surčina i, posle promene oznake leta i ukrcavanja naših putnika, nastavljali put do Londona, Pariza, Ciriha...
Isti "paket" Rusi su nedavno pokušali da dobiju u Italiji. Međutim, italijanska vlada je dozvolila prodaju samo 31 odsto akcija državnog avio-prevoznika Alitalije, pa je ideja o dobijanju "ulaznice" za Evropu - propala. Zato se Aeroflot okrenuo Beogradu i najavio da bi, ukoliko kupi većinski paket akcija u Jat ervejzu, rešio sve goruće probleme.
Rusi, naime, u svojoj floti imaju domaće avione Iljušin i Tupoljev, ali i letelice oba najveća svetska proizvođača, američkog Boinga i evropskog Erbasa. Štaviše, Aeroflot ima udeo u EADS-u, matičnom konzorcijumu evropskih aviona, a u Rusiji se sklapaju njihove letelice A319 i A320. Tako bi, za kratko vreme, mogao da bude rešen spor oko osam Erbasovih aviona ugovorenih za Jat, koji nikada nisu isporučeni, a kapara od 23 miliona dolara je uplaćena, sada već davne, 1998. godine.
Istovremeno, na drugoj strani tasa je ponuda iz Indije. Er Indija i Jat ervejz potpisali su, krajem prošle godine, pismo o namerama, kojim je predviđena saradnja i osnivanje zajedničke kompanije. U sklopu tog dogovora, u Pilotskoj akademiji u Vršcu već se školuju indijski piloti, a predviđen je i odlazak naših letača u Indiju.
Nedavnim udruživanjem dve državne kompanije u jedinstvenu Er Indiju, došlo je i do racionalizacije letova, pa je od postojeće flote 60 aviona postalo višak. Prema saznanjima Novosti, Indijci su ponudili da najbolje od tih letelica dovezu u Beograd i njima prevoze putnike nove, zajedničke kompanije, ka evropskim gradovima u kojima imaju najviše svoje emigracije.
Naravno, i u ovoj računici glavni faktor je mogućnost neograničenog broja letova kada počne primena "Otvorenog neba". Istovremeno, prekookeanske letelice Er Indije počele bi da sleću na Aerodrom Nikola Tesla i odatle, sa srpskim putnicima, nastavljale put do Amerike i Kanade.
Ovakav vid saradnje, međutim, bio bi znatno nepovoljniji za Jat ervejz od ruskog predloga. Jer, Indijci u zajedničku kompaniju ne bi preuzeli sve zaposlene, već samo neophodne kadrove, pre svih deo letačkog osoblja. Ostatak Jata, u ovakvom razvoju događaja, čekala bi krajnje neizvesna sudbina, pošto bi i dalje ostao sa postojećim avionima, prosečno starim više od dve decenije, ali i sa manjim obimom saobraćaja, svedenim na regionalne letove. Novoformirani prevoznik bi, automatski, postao konkurencija ostatku srpske državne kompanije, pa je velika verovatnoća da bi takvim potezom Jat pojeo samog sebe.
Vlada odlučuje
Odluku o sudbini nacionalne avio-kompanije, koja je u stopostotnom vlasništvu države, moraće, svakako, da donese Vlada Srbije. Ukoliko bi se kabinet premijera Koštunice opredelio za varijantu koju predlažu Rusi, morao bi, najverovatnije, da bude raspisan tender za prodaju dela akcija, pošto je reč o javnom preduzeću. O udruživanju sa Indijcima morala bi, takođe, da odlučuje Vlada. U tom slučaju, mogao bi da se raspiše konkurs za izbor strateškog partnera, sa kojim bi se formiralo zajedničko preduzeće, a tu već nisu tako stroga pravila igre kao kod raspisivanja tendera koji podleže Zakonu o javnim nabavkama.
ops: 
