Od tatarina do Telekoma
Prikazujem rezultate 1 do 6 od 6

Tema: Od tatarina do Telekoma

  1. #1
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Od tatarina do Telekoma

    Ovih dana u centru pažnje, osim obavezne teme o nepovredivosti granica, sve vreme je Telekom. Jedan analitičar reče da je "proizvod Telekoma jedini pravi proizvod srpske privrede".
    Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. osnovano je kao akcionarsko društvo u junu 1997. godine. Od 2003. godine, Telekom Srbija a.d. u vlasništvu je dva akcionara: JP PTT saobraćaja „Srbija“ i OTE Grčka. JP PTT saobraćaja „Srbija“, odnosno Republika Srbija kao osnivač, zadržala je „Zlatnu akciju“ na osnovu koje ima pravo veta na sve strateške odluke Upravnog odbora.

    A kako su počele komunikacije na ovim našim prostorima?



  2. #2
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Od tatarina do Telekoma

    Prenos pisama u Srbiji, od Ustanka do Ustrojenija (1804-1843)

    Pošta Srbije je donela odluku da se uključi u obeležavanje 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka i obnove srpske države. Zaključeno je da je najlogičnije da se to učini podsećanjem na organizaciju prenosa pisama u periodu kada u Srbiji još nije postojao javni poštanski saobraćaj, dakle u periodu pre donošenja Ustrojenija poštanskog zavedenija, 1843. godine.
    To je bio povod da se ponovo pregledaju arhivi, građa i literatura koji se odnose na ovaj period. Kao rezultat istraživanja pojaviće se rad, u kome će se objaviti rezultati istraživanja učinjenih u novije vreme, kao i izložba, koja će premijerno biti prikazana na POSTFEST-u, a kasnije, dopunjena eksponatima iz drugih muzeja, izložena i na Dan PTT radnika 7. juna 2004. godine.

    Prenos pisama pre ustanka
    U Beogradskom pašaluku, kao delu Otomanskog carstva, prenos pisama je uređen pravilima koja su primenjivana i u ostalim delovima turske carevine. Organizovano je vršen samo prenos državnih, službenih pisama. Prenos su vršili državni glasnici – tatari. Organizacija prenosa pisama počivala je na mreži poštanskih stanica – menzulana, u kojima su tatari mogli da izvrše zamenu konja, da se kratko odmore i okrepe.
    Turci su menzulane organizovali po principu derbendskih naselja. Naime, u turskoj carevini je javne puteve, mostove, skele i menzulane, kao saobraćajne ustanove, održavalo lokalno stanovništvo, odnosno žitelji naselja koja se nalaze pored tih objekata, u zamenu za oslobođenje najtežih poreza.
    Menzulane su, pored glavnijih puteva, bile raspoređene u naseljima čiji je raspored bio uslovljen konfiguracijom terena, odnosno razdaljinom koju konj može preći a da se preterano ne zamori. Menzulana se obično sastojala od objekta, odnosno poštanske stanice, štale za konje, senika, pojila za konje i ograđenog dvorišta. Tu je bilo zaposleno po nekoliko ljudi, koji su vodili računa o konjima, ishrani tatara ili putnika i o oružanoj pratnji tatara do susedne stanice.
    Za nas je bitna činjenica da je menzulane održavalo lokalno, hrišćansko stanovništvo. U tim naseljima Srbi su se, održavajući menzulane, specijalizovali u nabavci, gajenju, lečenju i potkivanju konja, izradi i popravljanju jahaće opreme i proizvodnji hrane za konje i tatare. Samo par najvećih menzulana, u Beogradu i Jagodini finansirali su Turci, i u njima je izuzetno moglo i da se prenoći. Ova činjenica, da je menzulska mreža u ovom delu turske države počivala na Srbima nekoliko vekova, govori o tome da je ta mreža mogla da funkcioniše i bez Turaka.

  3. #3
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Od tatarina do Telekoma

    Prenos pisama u doba Prvog srpskog ustanka
    Pošto su preko Beogradskog pašaluka prolazili i međunarodni putevi, kao i čuveni Levantski poštohod, koji je spajao Zapadnu Evropu sa Levantom, odnosno Bliskim istokom, vest o prekidu poštanskih veza kod Beograda donele su, u martu 1804. godine, i francuske novine Journal des Débats.
    Međutim, srpskim ustanicima nije odgovarao ovaj prekid veza, pa je već krajem iste godine objavljeno da je tranzit preko Srbije moguć i da sam Karađorđe garantuje sigurnost glasnika, putnika ili trgovaca, te da se za put preko Srbije obezbeđuje pratnja jedinice ustaničke vojske. Zbog problema sa opsadom Beograda, prelaz preko Save je vršen skelom između Jakova i Ostružnice.
    Prenos pisama unutar Srbije, na oslobođenim teritorijama, vršili su najpre lični glasnici Karađorđa i drugih vojskovođa. Ovo se menja na narodnoj skupštini u Borku, krajem avgusta 1805. kada je osnovan Srpski sovjet i doneta odluka da se uredi poštanski saobraćaj, kao i da se angažuju plaćeni državni glasnici koji bi položili zakletvu.
    Iz svedočenja očevidaca, kao i iz austrijske i francuske štampe toga doba, vidi se da je u Srbiji funkcionisala mreža menzulana. Odgovarajuća pažnja koja je prenosu pisama bila posvećena, dovela je do uvođenja kazne za prekid veze, odnosno neblagovremeni prenos pisama. Karađorđev zakonik za taj prestup predviđa kaznu od 50 udaraca batinom.
    Godine 1811. u dokumentima o postavljenju nahijskih vojvoda kao posebna tačka navodi se dužnost vojvode da na svom području nastavi da organizuje, finansira i održava odgovarajući broj menzulana. Tako je to bilo sve do „padenija srbskog“, odnosno propasti ustanka 1813. godine.

  4. #4
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Od tatarina do Telekoma

    Prenos pisama u doba kneza Miloša
    Od 1813. do oko 1820. godine poštanski saobraćaj u Srbiji organizuju ponovo Turci, koristeći i dalje menzulsku mrežu, koja je postojala, i koju su pod navedenim uslovima održavali Srbi. Međutim, u to vreme je knez Miloš koristio svoje glasnike, tatare. Bili su to legende srpske pošte Tatar-Jovanča Spasić, Tatar-Bogdan Đorđević, tatar-aga Lazar Aranđelović – Indža, Stojan Simić, Rista Prendić i t.d.
    Srbi su, plaćajući danak sultanu, plaćali i održavanje carskih menzulana u Beogradu, Palanci i Jagodini. Sve ostale menzulane izdržavalo je lokalno stanovništvo. Dvadesetih godina 19. veka Miloš preuzima i carske menzulane, tako da poštanska mreža u Srbiji definitivno prelazi u srpske ruke.
    Hatišerifom, aktom samog sultana Mahmuda II od 1830. godine, i zvanično se dozvoljava Srbima da uvedu i organizuju javni poštanski saobraćaj. U 20. članu hatišerifa pisalo je:
    Ako pomenuti narod (Srbi) nađe za potrebno da, u svom posebnom interesu, ustanovi poštu za pisma, vlasti moje Visoke Porte neće mu u tome smetati.
    Oko 1835. knez Miloš inicira posebne aktivnosti na uređenju poštanskog saobraćaja. Te godine je postavljen i prvi „nadziratelj cele Pošte“ u Srbiji. Bio je to Jakov Jakšić.
    Videvši da knez Miloš izbegava donošenje ustava, sultan ga nameće svojim hatišerifom iz decembra 1838. godine. U maju sledeće 1839. godine donešen je srpski ustav kojim je regulisana i organizacija državne uprave. U okviru popečiteljstva vnutreni dela (ministarstva unutrašnjih poslova) našlo se odelenije policajno-ekonomičesko, koje se pored ostalih zaduženja bavilo podizanjem i ustrojenijem (organizacijom) pošta, kao i kontrolom nad poštanskim činovništvom.
    Dana 25. maja (7. juna po novom kalendaru) 1840. godine otvara se prva pošta u Beogradu, a nekoliko dana kasnije i u Kragujevcu. U toku te iste godine, ali i sledećih godina, otvaraju se, kao odeljenja okružnih načelstava, post-ekspedicije, koje se brinu o otpremi, prispeću i evidentiranju službene pošte. Post-ekspeditori su, pored službenih pisama, primali i pisma privatnih lica i brinuli o njihovom uručenju. Bio je to začetak javnog poštanskog saobraćaja.
    Međutim, prvi zakonski akt koji koji se bavi načinom organizovanja i funkcionisanja javnog poštanskog saobraćaja bilo je Ustrojenije poštanskog zavedenija, čiji naslov bi se današnjim jezikom mogao prevesti kao Organizacija poštanske službe. Donošenjem ovog akta 14. oktobra 1843. godine završava se period koji je predmet ovog istraživanja i izložbe.
    (preuzeto sa *ttp://www.postfest.ptt.yu/, autor Milorad Jovanović)

  5. #5
    Iskusan
    Učlanjen
    01.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    "...pa ipak, nisam video da je duši negde tako slatko kao ovde”
    Poruke
    5.404
    Reputaciona moć
    152

    Podrazumevano Re: Od tatarina do Telekoma

    Informacije su dobre i korisne,ali ne verujem da ces imati puno sagovornika,tema je poprilicno uska.

  6. #6
    Ističe se
    Učlanjen
    15.12.2006.
    Poruke
    2.338
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Od tatarina do Telekoma

    Moguće je... reč je o tzv. detaljima u istoriji, ali u ovom tekstu neke stvari su samo akcentovane, i, ako se hoće, može priča da se priča...

    Primera radi, svaka "legenda srpske pošte" može da ima svoju priču, da se rasvetli neki od likova koji su gore pobrojani, a, evo, još jednom:

    – Tatar-Jovanča Spasić,
    – Tatar-Bogdan Đorđević,
    – tatar-aga Lazar Aranđelović – Indža,
    – Stojan Simić,
    – Rista Prendić i t.d.

    ... pa da se i polemiše... jedino ako nije preterano blizu nama, 150-200 godina...

Slične teme

  1. Biseri iz Telekoma
    Autor bukva-list u forumu Mobilna telefonija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 10.03.2009., 22:25
  2. Zaključani Huawei ruter kod telekoma
    Autor Veseli_Ubica u forumu Internet
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 08.01.2009., 00:33
  3. AKCIJE TELEKOMA SRPSKE
    Autor sklopotnica u forumu Finansije i računovodstvo
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 06.12.2006., 11:50

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •