KO JE VAS OMILJENI FILOZOF?ZASTO BAS ON?

Dosta vise sa popularnom filozofijom...Hajde da govorimo o filozofima i njihovom doprinosu.Hajde da govorimo o dve i po hiljada godina staroj DNK filozofije...

ima ih mnogo, svi koji su stavljeni u udzbenik filozofije za srednju su genijalni, svaki na svoj nacin.
Jos neki meni dragi : Isus Hrist, Kastaneda, Osho ...

Ne znam za Kastanedu.Mozes li mi reci nesto vise o njemu i njegovoj filozofiji.

Kastaneda - pisac , antropolog, carobnjak. Nista od toga ustvari nije on, to su uloge koje je On ( njegovo pravo Ja ) preuzeo na sebe dok je bio u fizickom telu pod radnim nazivom " Karlos Kastaneda ".

Imas temu o Njemu na Kultnim stvarima.

Ovde na forumu svaka tema mora da zastrani...
Hegel, Ruso, Bekon,Niče, Marks.

Zaboravih Hajzenberga, a ni Ajnštajn nije loš u svojoj ludosti, samo da nije bio toliki zanesenjak , a da je ostao toliki otkačenjak.....

Heraklit, Sokrat, Plotin, Kant, Šopenhauer, Niče

Kant mi je najdraži zbog proboja koji je napravio. mada mi, što se tiče filozofije uopšte, nešto ne štima baš u globalu. mislim da je to pitanje subjektivnosti i okoline koja utiče na razmišljanja svakoga.

Одмах дајем и образложење -- зашто волим Кјеркегора :

"Само онај који нож вади, Исака добија.
Само онај који у доњи свет силази, вољену спашава."

Дакле, САМО такви имају неке шансе у животу. Кукавице немају никакве.

hm da
ali imam problem sa njim. na navrate mi je genijalan, ali opet. ne postoji neko ko je apsolutna kukavica. jedino što je apsolutno a da postoji je apsolutna negacija postojanja bilo čega apsolutnog, ali i to se može shvatiti kao nepostojeće.
a jedino apsolutna kukavica bi bio neko....phhh..ne znam...

I ja volim Kjerkegora,ali vise kao zacetnika egzistencijalizma,a ne zbog njegovih licnih razmisljanja,bar ne zbog dela njih.Kjerkegor je bio poprilicno uplasen,zato mu ne leze ovakva razmisljanja.

minos:

Kjerkegor je bio poprilicno uplasen....

Kliknite za proširenje...

Па, претпостављам да је баш зато и размишљао о томе.

Он није рекао: "Ево ја сам, знате, сишао у доњи свет ... итд". Он само каже да САМО онај ко је спреман да стави све на коцку, добија оно што највише жели.

Zar ne mislis da je svojim protivljenjem danskoj crkvi i drustvu,i svojim raskidom veridbe od Regine Olsen,stavio sve na kocku,osim toga,citav imetak nasledjen od oca ulozio je u svoje knjige-po tome bi se mogao svrstati u heroje.Ali s druge strane,patoloski strah od smrti...Sta mislis o njegovim zivotnim stadijumima?

За почетак да рашчистимо најважнију ствар у вези с Кјеркегором. Препуштам реч паметнијем од себе

Владета Јеротић
КЈЕРКЕГОР
(из књиге „Болест и стварање“)


"При студирању Кјеркегорових дела, онај читалац који је будно и критички пратио интимну драму Кјеркегорову у породици и његов тужни и премећени развој у њој, осећа, готово на свакој страници његових списа, да су они плод његове дугогодишње, поштене и искрене борбе са самим собом и својом околином. Насурот Хегелу и неким другим немачким филозофима који су стварали велике филозофске системе у својим луцидним али хладним, свакако више научничким него уметничким мозговима, и који при том нису осећали баш никакву потребу да ове своје велелепне системе доказују и својим целокупним животом, Серен Кјеркегор је рано схватио да он не само да никад не може да следи пут оваквих филозофа, него му је овакав начин филозофирања дубоко стран, па и одвратан. Ако је, стога, међу филозофима уопште имао некога коме се искрено дивио и ко је могао да му послужи као почетна тачка дијалектичког заошијавања филозофске мисли, онда је то био, ако изузмемо Шелинга, према коме је једно кратко време гајио симпатије, једино Сократ. Мање је Кјеркегора код овог мудрог Грка привлачила његова фиилозофија, он је касније и са њом знао да се врло оштро обрачунава; оно што га је до краја живота код Сократа привлачило и задивљавало била је Сократова нечувена храброст, не само да своје филозофско уверење живи, него да за њега мирно и прибрано умре."

Због свега наведеног, Кјеркегор спада у (полузваничну) категорију "филозофа који су своју филозофију заиста и живели", заједно с Ничеом, Сократом и још некима.

А и о стадијумима ћемо да причамо (ако мислиш на оно "естетски", "етички", "религиозни"). По мом мишљењу, прва два су потпуно О.К., али трећи бих мало проширила.

Moj omiljeni filozof mi uvek dolazi.
Dolazice mi do kraja zivota.
Ili ja hitam njemu.
Sto sam stariji sve vise shvatam njegovu snagu, njegovu (ne)mogucnost i njegovu patnju.
Shvatam i njegovu zadnju misao.Zamisljam je, a voleo bih i da je Zemlja i ja saznamo.
Opet, on mi kaze, hej, budi izmedju patnje i daleko od zaljenja zbog sudbine coveka.
Ovih dana mi je opet dosao kad sam procitao u novinama da je poglavar velikog pauka na Zapadu,o tome Istok jos nista ne zna(zauzet je sticanjem), uzeo ga da citira u svojoj novoj knjizi.
Koliko je to ogromno duhovno opustosenje, ali i moj strah da ga sveti ne proglase za sveca i da neuko tesu njegove njima nikad dosegnute misli u svoje ukalupljene mozgove.
Ali i to je moj omiljeni filozof predvideo u svojoj kako nazivaju je nazivaju kriticari pseudoprorockoj knjizi pre 120-130 godina!
Da li onda patiti zbog dekadencije(prevazidjenosti) ovcolikih ovcara, carobnjaka, filozofa ili imati poverenje u svetskoistorijski tok, ne znam ni sam!?
U mom srcu sada je neka radost, preispitujem je da li je ona verska ili je to zadnja misao zivota na Zemlji.
To sam zapravo hteo da Vam kazem.
Pozdrav svima

vratice se da opet mlatne alatkom o sto, ne brini

oh well...kurtoazija, kurtoafrika, potiskivanje...

vec sam napisao da ocekivanja nisu moja stvar

xm dobro je da sam se otarasio filozofije uove godine mada i nije bilo lose samo je profesor pricao i vise nego sto treba na jednom chasu je o chepu coca cole pricao 40 min. Koji je filozof rekao 'Ako nepresteno gledas u mbis,ambis ce poceti da gleda u tebe' , Po toj misli je uradjen i neki film..xm moracu da pitam profesora

Ko zatvori (lepu) temu Ateizam i moral?

Indigo71:

Ode osnovac. Reče (pomalo šifrirano) šta je imao i ode u legendu ... ili se možda varam?

Kliknite za proširenje...

A, šta ti kažeš?

Tuzni_patak:

Ovde na forumu svaka tema mora da zastrani...
Hegel, Ruso, Bekon,Niče, Marks.

Kliknite za proširenje...

Ha! ha! Patak nabrojao sve za koje je čuo.

Možda. Možda mi se oni svidjaju svaki zbog nečega, a možda mi se ostali ne svidjaju zbog nečega.

По Кјеркегору, човек постаје „егзистенција“ само као појединац који „бира самог себе“.

Кјеркегор ставља појединцу на плећа велику одговорност: бити свој. Ова одговорност је велика јер се ради о одговорности пред самим собом, и стога се често догађа да се појединац сломи под њеним теретом. Али Кјеркегор сматра да је већ и сама свест о неиспуњеном „задатку“ вреднија од заваравања или, пак, спољашњих и безличних успеха (какви су данас веома на цени).

Узгред, за Кјеркегора „појединац“ није онај човек који се још није интегрисао у опште, него онај ко је прошао кроз опште и изашао из њега.

Дакле, ко воли да размишља, ово су стварно добре теме.

Pridruzujem se, stvarno dobra tema. Ponovo sam dobio zelju da prochitam neshto od Kjerkegora. Imam opshti pojam o njegovoj filozofiji, ali nisam chitao neko njegovo delo. Davno sam chuo neki njegov citat koji me je veoma zainteresovao, ali sam vremenom smetnuo s uma.
Inache, omiljeni filozof mi je Niche, zbog svojih uvida, ali josh vishe zbog stila pisanja. Ko zna, mozda posle chitanja Kjerkegora vishe ne bude.

Још само неколико речи о три стадијума развоја мисаоног (људског) бића:

1) Естетички стадијум – живот маште и вечне игре. Идеал – дон Жуан Овај стадијум описан је у „Дневнику заводника“ као први део Јоханесовог живота. У естетичком стадијуму све је субјективно па и сама истина постоји само у односу на субјект.

2) Етички стадијум – стварност која се у првој фази налазила у идеји сада се понавља у чину. Идеал – Сократ. Ово је други део Јоханесовог живота кад је акценат више на другом делу његовог пуног имена – де Силенцио. Јоханес почиње да ћути.

3) Религиозни – тзв. „скок у веру“. Идеал Христ (а основа саме идеје – Аврам и његово „добијање Исака“ помоћу вере). Из очајања због сократовског не-знања следи „скок у веру“ (credo quia absurdum).


Кјеркегор није успео да изведе овај „скок у веру“. Борио се али није успео да победи најтежег противника – себе самог. Није „све изгубио“ а само онај ко све изгуби ... све и добије. Иако није имао веру, он је за њом чезнуо и због тога ју је поетски дочарао боље од било ког песника.

Smeta mi reč stadijum u prethodnom postu. Zašto ne reč pravac.
Stadijum označava nešto kao zokruženo stanje , tako da reč sledeći stadijum ima značenje novo sveobuhvatnije stanje, prema tome i ono što obuhvata prethodno....

Niti su navedeni pravci vezani za zrelost i širinu shvatanja , osim u trenutku nastanka i početka postavljanja pitanja , niti su natkriveni sledećim, pa se ne mogu nazvati stadijumi , osim u smislu početka interesovanja za datu oblast.Verujem da se više dobija proširivanjem značenja i na vreme posle početka interesovanja za sledeći pravac , jer ljudi se bave sa svakim od ovih pravaca celog života.Ne opsesivno.Ništa opsesivno ne daje dobre rezultate na duhovnom planu, jer uvodi jaku svetlost i slepilo za predmete u daljini.