Италијански рекордер
О Михајловићевих 29 голова из слободних удараца у Првенству Италије, његовој храбрости, хуманости, патриотизму и понеком испаду. – Сви специјалитети „Синишине куће”
О Синиши Михајловићу све је досад написано: и са фудбалских терена, његовим играма у Војводини, Црвеној звезди, Роми, Смапдорији, Лацију и Интеру. Наравно и репрезентацији наше земље коју је волео више од свега. И Михајловић је, попут многих фудбалера, кад је Србија одвајањем Црне Горе постала самостална држава, одмах изјавио: „Највећа ми је жеља да обучем дрес Србије”. За разлику од појединаца, Михајловић је заиста тако мислио. Тако и даље осећа. Недавно је, ако је веровати штампи, сам о себи рекао „да Михајловића играча, да је он тренер, не би уврстио у репрезентацију”.
То је Синиша. Што на ум, то на друм. Нема код њега циле миле. Ни на терену, ни ван њега.
ИТАЛИЈАНСКИ РЕКОРДЕР: Својевремено, кад је из Црвене звезде одлазио у Рому, у вечни град, није ни сањао да ће га Италијани вечито заволети као да је прави Италијан. И данас је рекордер у Серији „А”: постигао је 29 голова из слободних удараца! Сви други фудбалери са земаљске планете, који су бранили боје италијанских клубова, остали су иза њега.
Имао је ударац као ретко ко: погађао је све углове гола. И горе десно и лево, доле на обе стране. Понекад голмани нису ни видели где је фијукнула лопта, тај бомбардерски Синишин пројектил.
Остали су и ови раритети: у једном шампионату Италије, носећи дрес римског Лација, постигао је девет погодака из слободних удараца.
Ту мету и даље „јуре” на Апенинском полуострву. „Фрај штос”, што би Немци рекли за слободан ударац, био му је специјалитет који је могао и да патентира: бранећи боје Лација, против Сампдорије у којој је такође играо, постигао је сва три гола (3:2 за Римљане).
Ништа необично ако не кажемо да је сва три пута мрежу затресао из – слободних удараца!
Пред Синишом су дрхтали најчувенији голмани. „Бушио” их је најчешће са раздаљине од преко 30 метара.
Као некад Бора Костић, кога је запамтио легендарни Лав Јашин кад му је на „Маракани” поцепао мрежу са преко 35 метара.
ХРАБРОСТ, ХУМАНОСТ, ЉУБАВ, ПАТРИОТИЗАМ: Рођен је у Боровом селу, волео је целу Славонију, некадашњи део оне Југославије.
После распада земље, у ратним данима, помагао је своје земљаке. Хрватске новине су га прогласиле четником, писале како камионима шаље оружје, муницију, пушке, митраљезе...
Никад то није урадио и то није тачно. Слао је у Славонију камионе али – пуне одеће и обуће, хране, сапуна, ћебади, прашкова...
То није ни порицао. Кад се 1997. године у Загребу играла квалификациона утакмица Хрватска – Југославија, па на источној трибини „Максимира” домаћи навијачи истакли један ружан и неспортски транспарент, Михајловић је отишао испред трибине да им – пркоси!
Никог се никад није плашио: смео је сам против свих.
Прва његова особина је храброст. Многи кажу хуманост. Можда и љубав према деци или домовини. Свеједно: Синиша је бомбардер хуманог срца. Или боље речено: хумани бомбардер.
У „Дечјем селу” крај Новог Сада, чији је амбасадор Уницеф, реновирао је једну зграду коју деца зову „Синишина кућа”. Њен број је 11, баш онај који Синиша целе фудбалске каријере носи на леђима.
Умео је Синиша да из Сремске Каменице, заједно са својом децом, поведе на летовање једну девојчицу.
Она никад неће заборавити те дане, као ни Синиша оне кад је „Милосрдни анђео” бомбардовао нашу децу, људе, жене, рушио мостове у Новом Саду чији је Михајловић почасни грађанин.
Иако је код Италијана зарађивао велики новац у то време, Синиша је заједно са Станковићем, не мислећи на последице, без икаквог страха носио транспарент – „Стоп рату”.
Волео је своју земљу. Југославију или Србију, без обзира како се звала, као што изнад свега воли децу.
Некад је био идол тинејџерски, па је још пре брака имао љубавну авантуру и добио сина Марка. Њега је први пут видео пре две године, признао за своју крв, и прикључио данашњој породици и супрузи Аријани.
Са прелепом Италијанком има петоро деце: Викторију, Вирџинију, Мирослава, Душана и Николаса. Због Марка пре две године није могао да оде у Шпанију на такмичење фудбалских бомбардера, првог шампионата света играча у извођењу слободних удараца. Остао је у Риму да види и дочека Марка...
Ових дана новинари ће сигурно поменути Синишу Михајловића. Не само због синоћњег опроштајног меча, него што се и 2. јуна у Хелсинкију састају Финска и Србија.
Град у коме је Михајловић пре четири године добио црвени картон, а Југославија поражена са 3:0 у квалификацијама за првенство Европе 2004. у Португалији.
И, сад је меч у Хелсинкију судбоносан за наше фудбалере. Синиша би више од свих желео победу над Финском и одлазак на „Еуро 2008” у Швајцарској и Аустрији. Да се више не помиње Хелсинки 2003. године.