POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD
Prikazujem rezultate 1 do 17 od 17

Tema: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

  1. #1

    Podrazumevano POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Изводи из књиге ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР – ЈОВАН НЕНАД
    Аутор Веселин Џелетовић
    www.poetabg.com

    … Међутим у Поморишју, источно од Дунава, плануло је незадовољство, које је много дуже трајало, али је остало ограничено на наш народ, чија је нада да ће уз помоћ Угарске настати бољи дани за балканске Србе, на Мохачу тако рећи уништена. Народ на том простору, појачан дошљацима из Срема и бачким Србима који су се склонили* испред Турака у горњи Банат, дигао се на устанак који се одатле преко данашњег Баната и Бачке проширио све до Дунава и Саве. У овај ускомешани народ горњег Баната, у околину Липова на Моришу (Липове, Липе), дошао је један човек, који је већ својом необичном и загонетном појавом свраћао пажњу на себе. Човек који је био тајанствен савременицима и који је остао загонетка и за каснија поколења. У једином документу који од њега потиче називао се „Јован од Бога послани цар“. У службеним документима савременици су га ословљавали именом Јован Ненад, а изван српске средине најчешће је спомињан као „Црни Човек“.
    Неки извори казују да је рођен у „години звери“ (1492. године после Христа), у време открића Америке. Постоји веровање да је од те године (од седамхиљадите године по византијској ери /5508+1492=7000/ ) настао „втори век“, кад сваког тренутка може да буде пропаст света. Тај податак само је подржавао неизвесност о његовој појави и пореклу и подстицао нагађања и препричавања различитих, веома противречних верзија.
    Чак и о самом имену цара Јована Ненада постоји више верзија. Називали су га: „Црни човек“, „Joanni Char Nenada“, „Niger Homo“, „Der schwarze Mann“, „зли Рац“ „цар Иван“, „Јован Црнојевић“, „Црни Јован“.
    Уз та имена била је везана представа да је био храбар по типу наших средњовековних јунака из народних песама, оштроуман и убедљив, строго моралан, верски широкогруд и подједнако правичан, енергичан и неуморан, одређеног и јасног погледа на догађаје, велике смелости, љубазан, слаткоречив и убедљив, у боју окретан, спрам својих војника строг, спрам непријатеља неумољив, врло моралан и побожан. Био је наш највећи политичар и државник тога времена, јер је боље него ико умео да ствари јасно види, знао се снаћи и тачно оценити дату ситуацију, предвидети догађаје и одредити најповољнији правац за наше националне и државне тежње на северу, како за дати моменат тако и за будућност
    Савременици га описују као човека танка стаса поносита, средњега узраста, јако црномањаст, орловског носа. На телу је имао једну црну пругу1) у ширини једног прста, која је почињала код десне слепоочнице и ишла у правој линији све до стопале десне ноге. Та црна пруга је појачавала у очима савременика тајанственост његове личности...

    ... Од доба цара Јована Ненада, Војводина Српска је увек по својој државотворној мисли улазила у састав Српске Државе. То своје државотворство Војводина Српска је касније увек јасно и отворено испољавала, кад год је могла и где год је могла, кроз читав XVII, XVIII, XIX и XX век. Она је њега испољавала у оружаним устанцима народа, у плановима и представкама грофа и деспота Ђорђа Бранковића1), патријарха Арсенија III Чарнојевића, у представкама и одлукама свију наших Народних Сабора у XVII и XVIII веку, нарочито Темишварског из 1790, у XИX веку на чувеној Мајској Скупштини, 1848, и Благовештенском Сабору 1861. у Сремским Карловцима.
    Благодарећи томе, Војводина је будно чувала своју националну свест и српску државну идеју све до наших дана. У томе је значај цара Јована за Војводину и цео наш народ, па у томе и његова бесмртност.
    За град Суботицу постоји још један разлог више, да се имена цара Јована сећа са захвалношћу, и да га очува у трајној успомени. Раније једно безначајно насеље у приватном власништву феудалног господара, познато под именом „Забатка'', од доласка царева, који је отрже испод феудалне власти, утврди и узе за своју столицу, добија престиж над околним насељима, почиње носити оно своје лепо словенско име, свакако по имену војводе Суботе Врлића, кога цар постави у Суботици за свог намесника, и временом се развија у један од највећих и најлепших градова Војводине. Нећемо се ни најмање огрешити о историјску истину ако цара Јована назовемо оснивачем Суботице.
    Његов пркосни поглед, са споменика који му је подигнут у Суботици (узгред, који су неки покушали да сруше — а он се као Феникс појавио на другом месту), столећима ће гордо и поносно, изражавати државну и демократску мисао српског народа овде на северној страни наше отаџбине, и бити сталан мементо српском народу на његову величину и значај, а још више онима са многих страна, да признају и поштују српско историјско и етнографско право на Војводину и да буду мирни...



  2. #2
    Primećen član Goldengaidin (avatar)
    Učlanjen
    17.11.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    897
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Trebao si malo vise da govoris o liku i delu a manje o uticaju, ovako vise insistiras na tome da je Vojvodina Srpska (bez potrebe jer to svi znaju) nego sto govoris o njemu

  3. #3
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Од доба цара Јована Ненада, Војводина Српска је увек по својој државотворној мисли улазила у састав Српске Државе. То своје државотворство Војводина Српска је касније увек јасно и отворено испољавала, кад год је могла и где год је могла, кроз читав XVII, XVIII, XIX и XX век.
    Ово је више тема за историју, него за књижевност...
    Само мала напомена, чисто због историјске тачности: Војводина се зове Војводина тек од средине 19. века...
    У време Јована Ненада није било ни спомена од било какве Војводине Српске, према томе горњи цитати не могу да стоје....

  4. #4
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Citat Original postavio Goldengaidin
    Trebao si malo vise da govoris o liku i delu a manje o uticaju, ovako vise insistiras na tome da je Vojvodina Srpska (bez potrebe jer to svi znaju) nego sto govoris o njemu
    Па, није то баш тако опште-позната ствар у Србији. Људи и даље имају предрасуде да су Срби у Војводину дошли са Арсенијем Чарнојевићем (што је погрешно, јер је тада већи део Војводине био под Турцима, а Срби су се населили по Славонији, централној и северној Мађарској, а не у Срем, Банат и Бачку) и такође имају предрасуде да да је Војводина историјски мађарска земља (у етничком смислу), што је такође погрешно, јер је Војводина насељена Мађарима тек у 18. веку.

    Територија коју је контролисао замозвани "цар" Јован Ненад, бројност његове војске и пажња коју је скренуо на себе, уз описе његове личности уз које су нам остали и описи ситуације у Банату и Бачкој, говоре нам да су Срби били једино становништво ових крајева још 200 година пре сеобе, и да је прва Србија након пада Деспотовине обновљена (додуше на кратко) у Војводини, са престоницом у Суботици, а не 1804. Карађорђевим устанком.

    Треба то причати и понављати. Ја живим у Војводини, па људи одавде немају појма о тим стварима, а штета је да се не зна.
    Poslednji put ažurirao/la Bogart : 29.05.2007. u 13:17

  5. #5
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Citat Original postavio Hellen
    Од доба цара Јована Ненада, Војводина Српска је увек по својој државотворној мисли улазила у састав Српске Државе. То своје државотворство Војводина Српска је касније увек јасно и отворено испољавала, кад год је могла и где год је могла, кроз читав XVII, XVIII, XIX и XX век.
    Ово је више тема за историју, него за књижевност...
    Само мала напомена, чисто због историјске тачности: Војводина се зове Војводина тек од средине 19. века...
    У време Јована Ненада није било ни спомена од било какве Војводине Српске, према томе горњи цитати не могу да стоје....
    Такође се не слажем са идејом о српској државотворној мисли у Војводини, када се прича о толико далекој прошлости.

    Мора се схватити да је концепт националне државе настао тек у 19. веку, а да су у прошлости о којој говоримо државе доживљаване као поседи феудалаца и земље круне, без обзира који народ на њима живео.

    Због тога краљеви различите националности једни другима поклањају земље у мираз, или владају земљама у којима њихов народ ни не живи. Сетимо се само цара Душана, који је имао византијске амбиције. Он је у својој држави имао целу Албанију и пола Грчке, док се није претерано цимао око Босне и Захумља, а Мачва и Београд у којима уопште није било Мађара били су у оквиру Мађарске.

    Панонија је пре доласка Мађара била словенска, а у мађарско време и време владавине угарских краљева, у југозападним крајевима хрватско-словенска, а у југоисточним српско-словенска.

  6. #6
    Iskusan King 7 (avatar)
    Učlanjen
    23.05.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.307
    Reputaciona moć
    103

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Citat Original postavio Bogart
    Па, није то баш тако опште-позната ствар у Србији. Људи и даље имају предрасуде да су Срби у Војводину дошли са Арсенијем Чарнојевићем (што је погрешно, јер је тада већи део Војводине био под Турцима, а Срби су се населили по Славонији, централној и северној Мађарској, а не у Срем, Банат и Бачку) и такође имају предрасуде да да је Војводина историјски мађарска земља (у етничком смислу), што је такође погрешно, јер је Војводина насељена Мађарима тек у 18. веку.

    Територија коју је контролисао замозвани "цар" Јован Ненад, бројност његове војске и пажња коју је скренуо на себе, уз описе његове личности уз које су нам остали и описи ситуације у Банату и Бачкој, говоре нам да су Срби били једино становништво ових крајева још 200 година пре сеобе, и да је прва Србија након пада Деспотовине обновљена (додуше на кратко) у Војводини, са престоницом у Суботици, а не 1804. Карађорђевим устанком.

    Треба то причати и понављати. Ја живим у Војводини, па људи одавде немају појма о тим стварима, а штета је да се не зна.
    Stvarno je steta, podaci su veoma vredni i samo ignorisanje takvih stvari bitnih po Srpsku drzavu i istoriju je zlocin posebno sada kada se otvoreno manipulise nekakvim istorijskim cinjenicama kojima se deluje protiv ove drzave i naroda a koje su pisane uglavnom rukama Srpskih istoricara u sluzbi nesrpskih vlasti koje su dominirale zadnjim decenijama upravo u samoj Srbiji. Zadnje je vreme da se stvari ispravljaju.

  7. #7
    Ističe se Wilkołak (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Podgorina - srez valjevski, okrug kolubarski
    Poruke
    2.299
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Citat Original postavio Bogart
    Па, није то баш тако опште-позната ствар у Србији. Људи и даље имају предрасуде да су Срби у Војводину дошли са Арсенијем Чарнојевићем (што је погрешно, јер је тада већи део Војводине био под Турцима, а Срби су се населили по Славонији, централној и северној Мађарској, а не у Срем, Банат и Бачку) и такође имају предрасуде да да је Војводина историјски мађарска земља (у етничком смислу), што је такође погрешно, јер је Војводина насељена Мађарима тек у 18. веку.
    WRONG ANSWER!

    Eto, za toliko vremena zivota i rada u Vojvodini, uspeo sam, uprkos veoma brojnom dinarskom elementu da upoznam autenticne, da ne kazem PRAVE Vojvodjane od kojih vecina ZNA iz kog dela Srbije (Kosova i Juzne Srbije) su im dedovi dosli! Seoba 1690 naravno nije bila uperena samo ka Slavoniji i Madjarskoj ...

    Na zalost, takvih Vojvodjana ima sve manje, a sve je vise bukacha (na ovoj ili onoj strani) ... :-(

  8. #8
    Ističe se Wilkołak (avatar)
    Učlanjen
    08.12.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Podgorina - srez valjevski, okrug kolubarski
    Poruke
    2.299
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Citat Original postavio Bogart
    бројност његове војске и пажња коју је скренуо на себе, уз описе његове личности уз које су нам остали и описи ситуације у Банату и Бачкој, говоре нам да су Срби били једино становништво ових крајева још 200 година пре сеобе
    Ufffff, al' si lupio za izjavom! Pa, brojnost necije vojske i opis licnosti nema veze sa tim da li je neko tu 200 godina ili nije ... Izvodjenje je krajnje naivno i pokusaj da nadjes neki opipljiv dokaz za tu tvrdnju, jer ovo sto si rekao je u najmanju ruku smesno (ne kazem da je neistinito, ali je ovaj nacin izvodjenja zakljucaka smesan).

  9. #9
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Citat Original postavio Wilkołak
    WRONG ANSWER!

    Eto, za toliko vremena zivota i rada u Vojvodini, uspeo sam, uprkos veoma brojnom dinarskom elementu da upoznam autenticne, da ne kazem PRAVE Vojvodjane od kojih vecina ZNA iz kog dela Srbije (Kosova i Juzne Srbije) su im dedovi dosli! Seoba 1690 naravno nije bila uperena samo ka Slavoniji i Madjarskoj ...

    Na zalost, takvih Vojvodjana ima sve manje, a sve je vise bukacha (na ovoj ili onoj strani) ... :-(
    Гро Сеобе 1689/1690 је био усмерен на територије Славоније и (данашње) северне Мађарске. Срем је био насељаван у врло малом обиму, област Бачке још мањем, а Банат никако, јер је Банат у то време још увек био под Турцима, чак су се и одатле Срби исељавали на позив цара Леополда.

    И, да се не заборави, говоримо о цифри од око 150.000 људи који су долазили у таласима током неколико година, углавном 1689. и 1690.

    Ја за ситуацију у Бачкој и Срему не знам. Овде у Банату има и потомака Србијанаца, али не знам ниједну једину породицу (и то понављам: ниједну једину) која чува било какву успомену на крајеве Јужне Србије и Косова. Постоји један мали број српских избеглица у Румунији из Тимочког краја, од пре 400 година, они су из Србије и говоре торлачким говором, али су католичне вероисповести и већи део их се изјашњавају као Хрвати. У питању су тзв. Крашовани.

    За Банат се неспорно зна да је територија настањена српским становништвом кроз векове, и румунским на истоку, чија се етничка доминација доком векова непрестано кретала према западу. Ту је било интензивнијег досељавања Срба једино у време Деспотовине, али Срба је ту било и раније, а немогуће је да се неко сећа свог порекла од деспота Стефана Лазаревића.

    Имаш негде на Растку књигу о демографској слици Баната у 17. веку, неко је негде то постовао. У питању је време од пре Сеобе 1689/1690. и територија целог Баната, дакле заједно са деловима који су сада у Румунији и Мађарској. У то време, тамо су живели једино Срби, уз нешто Румуна.

    Citat Original postavio Wilkołak
    Ufffff, al' si lupio za izjavom! Pa, brojnost necije vojske i opis licnosti nema veze sa tim da li je neko tu 200 godina ili nije ... Izvodjenje je krajnje naivno i pokusaj da nadjes neki opipljiv dokaz za tu tvrdnju, jer ovo sto si rekao je u najmanju ruku smesno (ne kazem da je neistinito, ali je ovaj nacin izvodjenja zakljucaka smesan).
    Нисам лупио, него се највероватније нисмо сконтали. Кроз описе тадашњих бурних дешавања спомињу се и тадашњи градови и села Бачке, њихово становништво, истакнути људи и сл. Из описа тадашње слике види се да је становништво Бачке било српско и да је у прошлости постојала и мађарска мањина (досељени кметови на мађарским поседима) којима је Јован Ненад забранио да се врате, јер су пре турском опасношћи побегли, док су Срби остали да се боре. Такође су интересантни и описи Суботице, која је у 17. веку постала већински буњевачка варош (досељавање Буњеваца је било пар десетина година пре Сеобе под Чарнојевићем), а коју је Јован Ненад узео за своју престоницу и назвао је Суботицом по свом палатину Суботи Врлићу (иако је постојао звучно сличан назив у ранијим угарским хроникама).

    Наравно да нисам мислио да су описи његове личности и његове војске ти који нам дају те информације, већ они подаци који се наводе узгредно. Као што се и за многа места утврђује да су постојала у старим временима ако је негде узгред споменуто, у описима неких владара или феудалаца, да су пролазили кроз то место или да су га посећивали.

    На пример, за Зрењанин/Бечкерек бисмо тешко могли рећи да је у 15. веку било српско место да није у том контексту споменуто као посед Стефана Лазаревића који му је дарован од краља Жигмунда. Тако и кроз описе Јована Ненада добијамо информације о општем стању територије којом је владао.

  10. #10
    Aktivan član dejina811 (avatar)
    Učlanjen
    01.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    novo naselje united
    Poruke
    1.529
    Reputaciona moć
    54

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    da se ne napravim previse pametan, ali Jovan Nenad je bio samo proklamovani car pa ga tako treba i gledati, mada se pre moze reci da je bio i proizvod situacije koja je u tom momentu bila na teritoriji na kom je njegov ustanak trajao!
    u sustini tema za nekoga ko je istoricar, a cak i za nas malo komplikovana tema zbog nedovoljno izvora!

  11. #11
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Гро Сеобе 1689/1690 је био усмерен на територије Славоније и (данашње) северне Мађарске. Срем је био насељаван у врло малом обиму, област Бачке још мањем, а Банат никако, јер је Банат у то време још увек био под Турцима, чак су се и одатле Срби исељавали на позив цара Леополда.
    Кад кажеш Банат, претпостављам да мислиш на део Баната који данас припада Србији. Заборављаш да пола Баната припада Румунији, а моји преци су се управо тамо доселили са Чарнојевићем - у Поморишје!
    Poslednji put ažurirao/la Hellen : 02.06.2007. u 19:26

  12. #12

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Предговор аутора, књига ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР - ЈОВАН НЕНАД
    Роде мој,

    У временима тешким и магловитим, прокужени и окружени са свих страна, када је притисло и одозго и одоздо, мора се наћи и изнаћи водиља за будућност, и препознати циљ коме треба тежити. А где наћи сјајнију звезду пратиљу и бољу водиљу од прошлости народа свога. Повјесница рода и народа српског најпрече је знање за сваког од нас. Народ који познаје своју прошлост — поуздано иде у сусрет будућности: поучен грешкама отаца и ђедова, а оплемењен њиховим благоделовањем. Вратимо се својим коренима и својој вери. Духовно јединство једно је од суштинских, ако не и најзначајније питање српског народа. Свест о истој националној, верској, културној и цивилизацијској припадности, о истим тежњама, циљевима и интересима, без обзира на географске просторе на којима живимо, и идеолошку и партијско-политичку припадност треба да заживи у сваком од нас. Нажалост, у времену прошлом угушили смо здраво национално и патриотско осећање. Нисмо имали мере у проценама шта је Српство, шта је српски патриотизам и родољубље, шта је српска историја, традиција и култура. Зарад „напретка“ одрекли смо се постојећих вредности. Неки се чак одрекоше и вере. А нас, уистину, спасити може само вера, и то вера кроз љубав што дела. Немојмо заборавити, и разбојници када се удруже су сложни. Зато правилно разумимо нашу саборност: СВЕТА слога Србина спасава. Прилагодимо се будућем тренутку, усвојимо нова знања али останимо верни своме сопству. Без сећања на бивше нема ни будућих.
    Ова књига је прилог томе. Осветљавање личности Србина чија је идеја претрајала мутна времена. Надвисила их и надживела. Уједно је и покушај да се део тога и претходног времена, начин живота и непрестаних борби наших отаца, приближи читаоцу. Да се упозна и заволи повјесница народа српског. Да покажемо да се имамо чиме поносити. Ако заборављамо и сами се не поштујемо, како ће нас други волети и ценити.
    Значај покрета цара Јована Ненада је у томе што оспорава сваку иредентистичку и ревизионистичку акцију у Мађарској и на страни, показујући да је Војводина, почев изнад Суботице, историјски и етнографски одувек била наша, српска и словенска. У борби против Турака, последњи српски цар, на територији пребега, са аутохтоним словенским живљем, доказа да може постојати српска држава ако се у то верује.
    Због те вере, у знак захвалности, покушао сам да упознам Српство са овим зачетником Војводства Српског и да потакнем на размишљања, а истраживаче српске повјеснице да се мало више позабаве њим. Да неправедно историјски маргинализованог Србина покушам да вратим на место које заслужује и које му припада. Међу истакнуте синове нашег рода. Да сазнања о њему уђу у сваки српски дом. Из тог разлога сам ову књигу прилагодио времену данашњем. Да олакшам читаоцима који немају времена за читање књига, а жељни су знања о роду своме. Зато се у овој књизи чита у континуитету само десна страна. На левој страни се налазе фусноте, објашњења и примери везани за описе на десној страни књиге. За оне који уживају у читању предвиђене су обе стране књиге, као целина.
    Браћо моја, знам да нас, у покушају васкрснућа имена цара Јована Ненада на место које му припада у историји српског народа, чека дуг и тежак пут. Зато бих вас подсетио на речи Светог Николаја Српског: „Поток не треба да мисли на тежину пута који га чека, већ на бистро језеро у које ће се улити“.
    Размотрите речи које вам приносим. Можда ћу овом књигом упалити искрицу жудње да се боље упозна повјесница рода свог и исправи једна велика историјска неправда. Да ли ћу у томе успети не знам, Бог зна.

    У Београду,
    Лета Господњег 2007. Аутор
    Poslednji put ažurirao/la plemeniti vitez : 02.06.2007. u 20:01 Razlog: грешка код слике

  13. #13
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Citat Original postavio Hellen
    Кад кажеш Банат, претпостављам да мислиш на део Баната који данас припада Србији. Заборављаш да пола Баната припада Румунији, а моји преци су се управо тамо доселили са Чарнојевићем - у Поморишје!
    Да, на садашњи, српски Банат мислим. Један мали део Срба је насељен и у околини Арада, то јест у Поморишје, а то је географски такође Банат, али садашњи румунски Банат, у коме је такође српско становништво старије од времена Сеобе. Конкретно, становништво Поморишја је било српско-православно у 17. веку још 30 година пре Сеобе (1660-их)

    Сам Чарнојевић/Црнојевић се кретао линијом Србија-Славонија-Сентандреја, а позвани Срби (то увек треба нагласити, да Срби тада нису били избеглице, већ су дошли на позив цара Леполда, тзв. "Инвитаторију", којом им је у замену за долазак у Аустрију и војну службу обећао национална, верска и права на свог војводу) су се већински населили у западној Славонији (тзв. Мала Влашка) и на северу данашње Мађарске.

  14. #14
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Да, 1660. монаси манастира Пећке патријаршије путовали су по Банату и сакупљали добровољни прилог за манстир. Они су, тако, бележили српска насеља и српске куће од којих су добили прилоге... То нам је данас драгоцени документ о становништву Баната пре Велике сеобе.

  15. #15

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Citat Original postavio Hellen
    Да, 1660. монаси манастира Пећке патријаршије путовали су по Банату и сакупљали добровољни прилог за манстир. Они су, тако, бележили српска насеља и српске куће од којих су добили прилоге... То нам је данас драгоцени документ о становништву Баната пре Велике сеобе.
    Молим Вас погледајте документа о Србима на том простору из 1527. године.
    "У једном писму, упућеном „цомити де Ногаролис“ пише краљ Фердинанд о победи царевој. Писмо је датирано у Братислави 6. маја 1527. О спремању непријатеља, да нападну цара, извештавао је и љубљански бискуп из Пожуна 23. маја 1527. краља Фердинанда. "
    Ђурађ Сремац (Ђорђе Сремац - Георгиус Сирмиенсис) пише:
    ... / Већ се често ширио (глас) на двору краља Јована у Будиму и између грађана да је Петар Перењи био код краља Фердинанда у једном црном гуњцу и многи су га видели како (онде) шета. Међутим, дошао је у Будим краљу и с великим ласкањем као Ишкариот. Пошто је прибрао дух у својм речима, мед му је текао из уста, а ипак је жуч носио у срцу. Ја сам, наиме, сматрао да ће га краљевско величанство заробити и бацити у Крњи торањ, али је пропустио то да учини. Говорио сам у себи: „Словенски* пас није бесан“, како то Угри обичавају рећи у својим пословицама. И многи племићи жупани жупанија, имали су обичај да дођу, јер је био ердељски војвода и веома су се много жалили и усрдно молили они који су били из Бачке жупаније чије је поседе опустошио турски цар, а њих су, које су само могли, поубијали.
    Стога је била велика навала к Петру, не ка краљу Запољи, јер под немарним пастиром вук погани вуну. И говорили су племићи**: „Господине војводо, не остави нас сирочад ради љубави свемогућег Бога.“ Рече им војвода Петар: „Ево, хоћу најпре да расправим с краљем“, (и) ушао је код краља. И веома је прекоревао краља Запољу и говорио: „Одредио си над нама непријатеља. Ја, тако ми вере, хоћу да угушим оног разбојника, јер овај Петков још није видео човека.“ А ја сам му поставио једног капелана, по имену Гашпара Веребелског, јер ме је његово величанство молило да му одредим једног капелана. И прешао сам к Петру Перењију, ердељском војводи, да му говорим у четири ока и да га посаветујем. Њега нисам нашао, него капелана Гашпара. Упитао сам га шта је расправљао с краљем. Рече ми: „Доиста, господине Ђурђе, видећеш да ће господин војвода чинити чудесне ствари.“ Ја сам рекао: „О ви будале, мислите о себи као да сте лавови, но сатрће вас они Трачани. Зар не знате да ја пишем њихове молбе? И ја сам из њих разумео какве војнике има онај Црни човек, јер већ има под собом палатина и ризничара, војводу Суботу. И зар нисте чули да је надвладао Валентина Терека? Зар нисте чули да је лишио главе велеможног Ладислава Чакија и да је читаву његову чету оборио на земљу? И твој господар, Петар Перењи, већ је кривоклетник те неверан и несталан према краљу Запољи, јер (мислиш) да ми не знамо да сте били код краља Фердинанда и да сте издали краља Запољу.“ Када је онај свештеник чуо моје речи што сам му рекао у лице - а беше увек горд у свом срцу - рече ми у лице: „Ти лажеш на своју главу.“ Ја сам му поново рекао да су истините моје речи, зграбио сам га за косу и тукао, колико сам могао - и он мене, колико је могао, али, уз Божју помоћ, он је био доле, а ја горе. Кад су то чули краљ Запоља и господин војвода Петар Перењи и читав будимски двор, смејаху се што су се два свештеника потукла на шаке и што је капелан Ђурађ био јачи. Петар Перењи је дао да се огласи месечна плата: коњаницима три форинте, пешацима две и (предао им је) велику позлаћену заставу што му краљ беше дао у Стоном Београду за ердељско војводство, и када је имао мноштво војске, крене против Цара Јована.

  16. #16
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    03.05.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    pancevo
    Poruke
    338
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Uzmite "Istoriju Srba u Vojvodini"od Dusana Popovica. Tu je lepo opisan taj period u Vojvodini-borbe i potresi u narodima na tim prostorima.

  17. #17
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    03.05.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    pancevo
    Poruke
    338
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: POSLEDNJI SRPSKI CAR - JOVAN NENAD

    Sta je niko ne cita?

Slične teme

  1. Цар Јован Ненад
    Autor kuvar u forumu Istorija
    Odgovora: 46
    Poslednja poruka: 15.11.2017., 02:06
  2. Jovan Rašković-srpski ćaća
    Autor gost 23146 u forumu Politika
    Odgovora: 131
    Poslednja poruka: 17.11.2015., 22:23
  3. Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 01.10.2007., 15:54

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •