СРБ
Primećen član
- Poruka
- 647
Evropa na dva koloseka
Željko Pantelić, 24. maj 2007
Od Stalnog dopisnika Brisel
Ideja o EU na dva koloseka i u dve brzine definitivno je dobila zvaničnu propusnicu od ključnih zemalja koje su, dosada, bile oprezne prema njoj. Francuski predsednik Nikola Sarkozi i italijanski premijer Romano Prodi u Briselu odnosno Strazburu otvorili su vrata za stvaranje tzv. avangardne EU.
Reč je o zemljama EU koje žele da idu u dalju integraciju i nisu spremna da trpe nove «Velike Britanije». Drugim rečima, Pariz, Rim i Berlin su mogli da trpe kaprice Londona, ali nisu raspoloženi da budu taoci novih članica EU i njihovih stalnih pretnji vetom, kad god im nešto nije po volji.
Istini za volju mi već imamo EU na dva koloseka. Jedna je unutar «evrozone» i Šengenskog sporazuma, druga van, neke zemlje zato što ne mogu (nove članice EU) a neke zato što ne žele (Velika Britanija).
Sarkozi je u Briselu u zgradi Evropske komisije(EK) dočekan kao Napoleon, spasilac EU. U velikoj pres sali, više je bilo funkcionera EK i EU i članova njihovih porodica nego novinara. Ovacije koje je od njih dobio Sarkozi, nesumnjiv su dokaz da su mu u Briselu poverovali kada je 6. maja uskliknuo, posle objavljivanja njegove pobede na predsedničkim izborima, da se «Francuska vratila u Evropu» i kada su videli se Sarkozi slikao sa zastavama Francuske i EU za predsednički portret koji će stajati u svim javnim institucijama Francuske u sledećih pet godina. Nijedan predsednik Francuske nije to uradio pre njega, ni De Gol, ni Pompidu, ni Desten, ni Miteran ni Širak.
Sa svoje strane Sarkozi nije izneverio publiku evropskih tehnokrata.
«Mini-sporazum» koji bi trebalo da zaemeni postojeći predlog Ustava EU, čiji su glavni barjaktari Pariz i Berlin, trebalo bi da bude utanačen na junskom Evorpskom savetu. Sa dolaskom Sarkozija na čelo Francuske, osovina Pariz-Berlin je iznova pokretačka snaga EU i to uliva optimizam da će «mini-sporazum» proći, tim pre što on neće ići na referendumsko odobravanja u zemljama članicama, već samo parlamentarno.
Kao Merkelova i Prodi, i Sarkozi je spreman da napravi ustupke Velikoj Britaniji, Poljskoj, Češkoj i Holandiji, odricanjem od pominjanja himne i zastave EU u mini-sporazumu, ali isto tako i da ide korak dalje u stvaranju zajedničke EU politike kada je u pitanju zaštita prava zemljoradnika, trgovine, stvaranju zajedničke imigracione politike.
- EU treba da zaštiti svoje građane i da bude garant njihove sigurnosti a ne njihovih briga – zaokružio je svoj politički kredo Sarkozi, tokom svoje prve posete Briselu u svojstvu predsednika Francuske.
SARKOZI ZA JEDNU KINU
PARIZ (Tanjug) - Novoizabrani francuski predsednik Nikola Sarkozi namerava ove godine da poseti Kinu, koju je kritikovao u svojoj predsedničkoj kampanji zbog stanja ljudskih prava.
"Razgovaraćemo o svim temama na prijateljski ali i iskren način. Divim se Kini i želim da imam prijateljske, redovne odnose pune poverenja s kineskim liderima. Francuska priznaje samo jednu Kinu", rekao je tom prilikom Sarkozi.
извор: Вечерње Новости
Željko Pantelić, 24. maj 2007
Od Stalnog dopisnika Brisel
Ideja o EU na dva koloseka i u dve brzine definitivno je dobila zvaničnu propusnicu od ključnih zemalja koje su, dosada, bile oprezne prema njoj. Francuski predsednik Nikola Sarkozi i italijanski premijer Romano Prodi u Briselu odnosno Strazburu otvorili su vrata za stvaranje tzv. avangardne EU.
Reč je o zemljama EU koje žele da idu u dalju integraciju i nisu spremna da trpe nove «Velike Britanije». Drugim rečima, Pariz, Rim i Berlin su mogli da trpe kaprice Londona, ali nisu raspoloženi da budu taoci novih članica EU i njihovih stalnih pretnji vetom, kad god im nešto nije po volji.
Istini za volju mi već imamo EU na dva koloseka. Jedna je unutar «evrozone» i Šengenskog sporazuma, druga van, neke zemlje zato što ne mogu (nove članice EU) a neke zato što ne žele (Velika Britanija).
Sarkozi je u Briselu u zgradi Evropske komisije(EK) dočekan kao Napoleon, spasilac EU. U velikoj pres sali, više je bilo funkcionera EK i EU i članova njihovih porodica nego novinara. Ovacije koje je od njih dobio Sarkozi, nesumnjiv su dokaz da su mu u Briselu poverovali kada je 6. maja uskliknuo, posle objavljivanja njegove pobede na predsedničkim izborima, da se «Francuska vratila u Evropu» i kada su videli se Sarkozi slikao sa zastavama Francuske i EU za predsednički portret koji će stajati u svim javnim institucijama Francuske u sledećih pet godina. Nijedan predsednik Francuske nije to uradio pre njega, ni De Gol, ni Pompidu, ni Desten, ni Miteran ni Širak.
Sa svoje strane Sarkozi nije izneverio publiku evropskih tehnokrata.
«Mini-sporazum» koji bi trebalo da zaemeni postojeći predlog Ustava EU, čiji su glavni barjaktari Pariz i Berlin, trebalo bi da bude utanačen na junskom Evorpskom savetu. Sa dolaskom Sarkozija na čelo Francuske, osovina Pariz-Berlin je iznova pokretačka snaga EU i to uliva optimizam da će «mini-sporazum» proći, tim pre što on neće ići na referendumsko odobravanja u zemljama članicama, već samo parlamentarno.
Kao Merkelova i Prodi, i Sarkozi je spreman da napravi ustupke Velikoj Britaniji, Poljskoj, Češkoj i Holandiji, odricanjem od pominjanja himne i zastave EU u mini-sporazumu, ali isto tako i da ide korak dalje u stvaranju zajedničke EU politike kada je u pitanju zaštita prava zemljoradnika, trgovine, stvaranju zajedničke imigracione politike.
- EU treba da zaštiti svoje građane i da bude garant njihove sigurnosti a ne njihovih briga – zaokružio je svoj politički kredo Sarkozi, tokom svoje prve posete Briselu u svojstvu predsednika Francuske.
SARKOZI ZA JEDNU KINU
PARIZ (Tanjug) - Novoizabrani francuski predsednik Nikola Sarkozi namerava ove godine da poseti Kinu, koju je kritikovao u svojoj predsedničkoj kampanji zbog stanja ljudskih prava.
"Razgovaraćemo o svim temama na prijateljski ali i iskren način. Divim se Kini i želim da imam prijateljske, redovne odnose pune poverenja s kineskim liderima. Francuska priznaje samo jednu Kinu", rekao je tom prilikom Sarkozi.
извор: Вечерње Новости
