Neizlechivi romantichar

ghost in the shell

ghost in the shell

Domaćin
Poruka
4.624
Upuceno devojci koja zeli romantichnog momka pored sebe a ne moze da ga nadje...ako takvih josh uvek ima...
Dodji ushetaj u moj zivot,koracima lakim kao pero,sa stopama malim,sa pogledom devojchice i telom zene,i ochima zednim ljubavi...Dodji,da zajedno letimo,kroz bespuca snova,na krilima strasti...Dodji da u Tvojoj kosi,zamrshenoj od vetra i mirisnoj poput ruze,nadjem jastuk i utehu...da na usnama Tvojim utolim zedj,da zalutam u Tvojim nepregledno dubokim ochima..A ja sam samo vechiti skitnica,putnik bez cilja i doma,kao vetar,sht stalno leti i trazi,neshto,davno izgubljeno,ko zna shta...A ta potraga pretvori se u smisao zivota,i daj,dodji da zajedno trazimo,to neshto,jer zajedno cemo lakshe to naci...Ovaj zivot je samo san,igra,pa ga ne treba provesti kao koshmar...Mi biramo...Samo je mnogo lakshe reci"nisam ja kriv/a"ali ko Te pita kasnije,kad Ti dodju zadnji dani,kad shvatish da si zivot promashio,ko je kriv...?Onda bi sve dao,da mozesh vratiti vreme unatrag,i onda znash shta bi promenio,a znash i sada...Zato,ako se prepoznash u ovom, ne gubi vreme...nijedan san ne traje vechno, pa ni ovaj nash nece...
 
Chekacu Te na nashem mestu,sa tugom u srcu,suzama u ochima,i nadom u mislima....Shto ode od mene kad najlepshe je bilo,prestacu prichati o tome,da ne gnjavim sve koji me znaju"opet si zbog nje prolupao",ali ce u srcu ostati trag...parche mraka u dushi,mrachni coshak gde odem da se iz mene sav jad,bol i trulez izlije iz mene,mesto gde mogu leci i plakati,patiti da niko ne zna,i opet ustati i ponashati se kao da je sve kao i pre,da je sve OK ali nije...Posle Tebe,nishta vishe nije kao pre,i nikad biti nece...
 
Otvoricu dushu,glasno zaurlati Tvoje ime,nek'svi znaju ko je ta shto mi dushu uze...I nek'olujni vetrovi duvaju,nek' me sa sobom odnesu,nek'ne ostane nishta od mene,kad nishta lepo vishe nema u meni...nema jer sve uzela si Ti,sve chemu sam se radovao,nadao,sve shto sam zeleo...Udrite verovi,kidajte dushu,bar ono shto osta od nje,ili i mene vetrom nachinite,da mogu s vama lutati,jer meni mira nema...Mozda jednom nadjem nju,mozda je uspem odneti na krilima svojim nebeskim,negde u neku drugu stvarnost,gde moze biti moja...A mozda se i umorim od lutanja dugih,od skitanja besciljnih,mozda uspem naci mir,mozda uspem da je zaboravim...Eh kakva zelja luda,i misli lude,a tako malo nade osta...Ali se drzim za to malo nade,kao davljenik shto se za slamku hvata...I verujem,da josh postoji ljubav za mene,negde, i da cu jednom naci svoj mir...
Vera,nada,ljubav...tri kamena temeljca zivota chovekovog bez kojih pravog zivota nema...Shta li je onda ovaj moj,heh,zivot...?
 
Ne dozvoli da ti oči kvase suze zbog one koju nikada više videti nećeš...Nemoj lice zaranjati u sopstvene dlanove želeći da skriješ bolni grč. Oči tvoje više ne liče na one od nekada...u njima više nema topline, samo neka čudna iskra, sa još čudnijim sjajem koji odaje tugu... Uzalud crtaš prstima njen lik po staklu, uzalud je dozivaš... Nema je, otišla je tamo gde lišće odlazi s jeseni... Ne tuguj, ona to ne bi želela...


Ovo je za tebe, da se ne osećaš usamljeno...
:p :) :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top