Da ne zaboravimo Petra Bojovica, generala Pavla Jurisica-Sturma, Bozu Jankovica, serdara Janka Vukotica.
E sada...tesko je reci neku originalnu stvar, jer po internetu ima mnogo resursa i informacija dostupnih svakome,ali ako posetioci foruma izraze zelju, mozemo ovde na jednom mestu probati da sakupimo neke opste poznate (manje-vise) cinjenice...otom-potom.
Npr, u ovom momentu pade mi napamet, da skrenem paznju na tuznu sudbinu Zivojina Misica (kao uostalom svakom srpskog vojnika, a i ne samo srpskog)...Ne verujem da ce medju jugoslovenskim narodima ikada biti na pravi i istinit nacin spomenut znacaj i zasluga ovog coveka (i ostalih srpskih vojvoda i generala iz Prvog svetskog rata) sto danas postojimo i kao drzave i kao nacije...A treba znati da je covek umro u bedi i siromastvu i to nevidjenom, odbacen i zaboravljen od vlasti i drzava koje su nastale zahvaljujuci njemu i njegovim kolegama. Na samrti, svojoj zeni i najvecem i jedinom drugu i saborcu u zivotu (koja je inace Nemica poreklom iz Francuske) Lujzi rekao je: "Ne ostavljam ti ni novaca ni bogatstva, vec samo jedno casno ime i jedan vojnicki mundir. Vise od toga nisam mogao."
Sramota je sto Srbi zaboravljaju ljude kakve, pouzdano znam, bi odredjene nacije "kupile" i "prisvojile" dok trepnes okom - da mogu.
Ili, na primer, sudbina Misicevog sina Aleksandra, koga je Drugi svetski rat zatekao u sluzbi u vojsci Kraljevine Jugoslavije a onda i cetnickog pokreta...dugo nisam mogao da dodjem do ove informacije, jer nije bilo jasno da li je po zarobljavanju od strane Nemaca streljan u Srbiji, ili je odveden u konc logor i tamo umro. A istina je da je posle zarobljavanja od strane Nemaca bilo pregovora da se postedi streljanja jer mu je majka bila Nemica, nasta se on jako usprotivio i izazvao incident ne bezeci od svoje sudbine. I tada, dok je stajao ispred streljackog stroja, komandir streljackog voda ga je pitao za poslednju zelju iz pijeteta prema majci Nemici, a Aleksandar je zamolio da mu dozvole da uzme svoju cizmu, sto je zacudilo Nemca, ali mu je ipak dozvolio. I tada, dok su nisanili u njega i spremali se da opale, on je podigao cizmu sa pertlama i zavitlao je jaako i bacio prema streljackom vodu kada ga je plotun pokosio - zeleo je da umre prkoseci, boreci se! To je iz memoara nemackog komandanta koji je kasnije napisao toliko reci hvale o Srbima kao ljudima i vojnicima da ne mozete da verujete.
Eto...za sada toliko
