ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН – СЛАВА ГРАДА БЕОГРАДА
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, град је као своју Крсну славу узео Вазнесење Богочовека Исуса Христа на Небо – Спасовдан.
Ова Слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из греховне таме и неуништиву наду и веру у избављење и спасење, изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.
Уз повремене прекиде под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, ова најстарија тековина Београда одржава се вековима, доказујући да може поднети најтежу пробу правих вредности – пробу времена.
Вазнесење Господње, или како је уобичајено у народу - Спасовдан, одувек је био празник и Слава коју су славили сви Београђани. Након бројних страдања и недаћа кроз које је наш народ прилазио у двадесетом веку, данас, у овом времену обнове духовности, када у Београду има нешто више од деведесет одсто православног становништва (према попису из 2002. године), број учесника у литији се умножава из године у годину.
Данашњу форму постојећег славског обреда коначно је уобличио 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада такође и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу 1863. године, и саграђен храм посвећен Вазнесењу Господњем. Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града из тога доба.
Године 1992., грађани Београда су са великим усрђем обновили празновање градске Славе, која је поново изашла из недара Вазнесенске џркве. Тиме је означен почетак духовног оздрављења Београда и повратак изворним и оживљујућим вредностима, то јест нашем Спаситељу Исусу Христу.
У ових последњих петнаест година, на Слави служе Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, многи Епископи и свештеници; учествује краљевска породица Карађорђевића, градоначелници Београда, угледне личности и многобројни народ.
Литија већ има своју устаљену трасу београдским улицама. Прво се стаје код Теразијске чесме – на том месту извора живота се приносе молитве за здравље Београђана. Друго стајање је код Саборне цркве, где се читају молитве за мир и благостање. И на крају, помен за покој душа свих палих јунака Београда служи се у дворишту Вазнесењске цркве испред гранитног Крста, на месту где су у склоништу 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања, погинули бројни Београђани. Литија креће из Вазнесењског храма и завршава се у њему, описујући тако круг који симболизује вечност.
Ове године свето Вазнесење Господње – Спасовдан празнује се 17. маја. Бденије уочи празника почиње у 18ч, а света Литургија на празник у 9ч. Свечана литија полази испред храма св. Вазнесења Господњег у 11:30ч. На Светој Литургији ће одговарати хор Војске Србије Станислав Бинички, са диригентом Милијановићем.
(Од новембра 1997. године, у оквиру званичне презентације Српске православне цркве на Интернету – на адресама: www.spc.yu и www.spc.org.yu –, која сада има дневно преко хиљаду посетилаца, налазе се и информације о прославама Спасовдана, уз фотографије).
Одбор за прославу Вазнесења Господњег
http://www.spc.org.yu/#sem
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, град је као своју Крсну славу узео Вазнесење Богочовека Исуса Христа на Небо – Спасовдан.
Ова Слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из греховне таме и неуништиву наду и веру у избављење и спасење, изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.
Уз повремене прекиде под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, ова најстарија тековина Београда одржава се вековима, доказујући да може поднети најтежу пробу правих вредности – пробу времена.
Вазнесење Господње, или како је уобичајено у народу - Спасовдан, одувек је био празник и Слава коју су славили сви Београђани. Након бројних страдања и недаћа кроз које је наш народ прилазио у двадесетом веку, данас, у овом времену обнове духовности, када у Београду има нешто више од деведесет одсто православног становништва (према попису из 2002. године), број учесника у литији се умножава из године у годину.
Данашњу форму постојећег славског обреда коначно је уобличио 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада такође и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу 1863. године, и саграђен храм посвећен Вазнесењу Господњем. Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града из тога доба.
Године 1992., грађани Београда су са великим усрђем обновили празновање градске Славе, која је поново изашла из недара Вазнесенске џркве. Тиме је означен почетак духовног оздрављења Београда и повратак изворним и оживљујућим вредностима, то јест нашем Спаситељу Исусу Христу.
У ових последњих петнаест година, на Слави служе Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, многи Епископи и свештеници; учествује краљевска породица Карађорђевића, градоначелници Београда, угледне личности и многобројни народ.
Литија већ има своју устаљену трасу београдским улицама. Прво се стаје код Теразијске чесме – на том месту извора живота се приносе молитве за здравље Београђана. Друго стајање је код Саборне цркве, где се читају молитве за мир и благостање. И на крају, помен за покој душа свих палих јунака Београда служи се у дворишту Вазнесењске цркве испред гранитног Крста, на месту где су у склоништу 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања, погинули бројни Београђани. Литија креће из Вазнесењског храма и завршава се у њему, описујући тако круг који симболизује вечност.
Ове године свето Вазнесење Господње – Спасовдан празнује се 17. маја. Бденије уочи празника почиње у 18ч, а света Литургија на празник у 9ч. Свечана литија полази испред храма св. Вазнесења Господњег у 11:30ч. На Светој Литургији ће одговарати хор Војске Србије Станислав Бинички, са диригентом Милијановићем.
(Од новембра 1997. године, у оквиру званичне презентације Српске православне цркве на Интернету – на адресама: www.spc.yu и www.spc.org.yu –, која сада има дневно преко хиљаду посетилаца, налазе се и информације о прославама Спасовдана, уз фотографије).
Одбор за прославу Вазнесења Господњег
http://www.spc.org.yu/#sem