POREKLOM CRNOGORAC / KA

Markelja:

Opet prebrojavanje krvnih zrnaca?

Kliknite za proširenje...

Jbiga porošla kriza, sad je vreme za malo krvi i tla... Polako, samo predah do rešenja Kosova...

Neverovatno da se Rufim jos nije pojavio na ovoj temi :shock:

@ Bob

Ostao je jos celik .....

@ Salvantis

Mislim da je Ruvim bar sto se Krstarice tice u vecnim lovistima....

svetolik trpkovic:

Iako nemam visoko misljenje o domacim crnogorcima tj. Srbima iz CG drago mi je sto su istrajali na svom putu za ostvarenje drzave i lepo je cuti da im ide dobro za sada iako imaju jos mnogo problema .

Kliknite za proširenje...

Наравно.Добар део њих су кад дођу у Србију Срби из Црне Горе,а кад се врате *********!Например,Ирејзер...8-)

misoni:

Наравно.Добар део њих су кад дођу у Србију Срби из Црне Горе,а кад се врате *********!Например,Ирејзер...8-)

Kliknite za proširenje...

a vi ste bas toliki drugari da ti se poveravao odakle su mu pretci dosli vidis nisam to znao eto kako se ljudi spoje i pored politickih razlika to je bas lepo.

svetolik trpkovic:

a vi ste bas toliki drugari da ti se poveravao odakle su mu pretci dosli vidis nisam to znao eto kako se ljudi spoje i pored politickih razlika to je bas lepo.

Kliknite za proširenje...

Кратко памћење...Човек је био кандидат за посланика,и биографија је била на сајту странке.

nemam valjda,mada se za jednu babu spekulise da je neki predak davno davno mozda dosao iz crne gore.sto se mene tice ona je prava srbijanka (upravom smislu reci) po crtama lica i gradji ali ajde....

ali toliko su mi preci sa svih strana tako da ne pridajem poreklu ni najmanje znacaj...i tako...

Значи,Индијанка?

Црна гора за почетнике
Српско наслеђе


У ЗЕМЉОПИСУ КЊИЖЕВНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ИЗ 1895. године, којег су свеа деца трећег разреда основне школе морала да науче пише и ово: "У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их на 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо СВИ СРПСКОГА ПОРИЈЕКЛА СРПСКЕ НАРОДНОСТИ". Овај уџбеник за основце ваљао би данас докторима наука на Цетињу

Људи живе у кућама. Гдје се више кућа налази у близини, зове се село или варош. Од више села постаје племе. Неколико племена састављају нахију, а више нахија државу.
Ми живимо у држави која се зове Књажевина Црна Гора и то је наша домовина, којом влада књаз. Њу састављају десет нахија.
Око свакога села или вароши налази се: или брдо, или ријека, или равница, а тако исто и у племену и у нахији; а све што се налази у њима, то се налази и у држави, јер се држава из њих саставља.
Свако село, племе и нахија има своју границу, да се зна колико обухвата земљиште и гдје се налази. Па тако и наша домовина Књажевина Црна Гора има границе свога земљишта.
Сви људи који живе у нашој домовини јесу Срби, и већином су православне вјере, а има их неколико римокатоличке и мухамеданске.
Осим нас у Црној Гори има још Срба који живе по другим српским земљама. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.
Сваки Србин у Црној Гори треба да искрено и свесрдно љуби своју слободну домовину - Црну Гору и свога књаза, који се очински стара о њој и о нама; па зато треба сваки да је научи и позна, и да је сваки од непријатеља чува више него свој живот.

Тако исто Србин у Црној Гори дужан је љубити и познати своју цјелокупну домовину - све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот ни имање за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, ма које вјере био, јер тешко брату без брата.

Катунска нахија
Границе. Ова нахија заузима доста велики дио земљишта на западној страни Црне Горе, а граничи: са сјевера никшићском нахијом, са истока брдском, љешанском и ријечком; са југа љешанском и ријечком нахијом и Боком Которско, а са запада Боком Которском и Херцеговином.
Племена. У овој су нахији једанаест племена: Цетиње, Његуши, Ђеклићи, Бјелице, Пуце, Озринићи, Рубине, Грахово, Пјешивци, Загарач и Комани.
Планине. Највеће су планине у овој нахији: Ловћен, који се налази на западној страни Цетиња. Највиши су му врхови Штировник, који је висок 1723 метра и Језерски врх, који је добио име од малога језера које се под њим налази. На Ловћену је црквица у којој је гроб највећега српскога пјесника владике Рада господара Црне Горе. Ставор, Пусти лисац, Чевски лисац и Гарач.
Равнице. У овој су нахији само три омања поља: Цетињско, Његушко и Граховско.
Воде. Ова нахија има двије мале ријеке: Заслапску и Граховску.
Путеви. У овој нахији има колски пут, који се спаја са Боком Которском и Ријечком нахијом а иде преко Његуша и Цетиња. Има још два коњаничка пута: један, што спаја Катунску нахију са Никшићком и други од Цетиња до Грахова преко Ћеклића и Цуца.
Знатна мјеста. Гливно је мјесто у овој нахији Цетиње са 2000 становника, које се налази на Цетињскоме пољу. Цетиње је престолница Црне Горе и средиште цијеле земаљске управе. Цетињске су знаменитости: манастир под Орловим Кршом, којега је сазидао владика Данило Петровић, у којему се налази свето тијело владика Петра I, Гробови: књаза Данила I и његова брата великога војводе Мирка, оца књаза Николе I; црква Свете Госпође задужбина књаза Николе I подигнута на развалине манастира Ивана Црнојевића; Влашка старинска црква; Зетски дом, који је подигнут добровољним прилозима у славу и спомен ослобођења Зете и за просвјетне цијељи; Болница - задужбина књаза Данила I; Обзовица водовод, задужбина

I Dzordz Bush je porijeklom Crnogorac jer, na tom ostrvu po imenu Vranjina zive BUSHKOVICI koji su predci Dzordza Busha - Bushkovica

Јаков Игњатовић
ЦРНОГОРСТВО
А знате ли како се створи та Црна Гора?
Кад се земља стварала, сиње море извали из дубине своје једну стену, нек има ко ће вале уздржати кад бура вале усколеба да их по свету разаспе. Та је стена Црна Гора, која чува да Јадранско море у свом кориту остане. А ко се настанио на овој кршној стени? У Црну Гору прво су дошли јелински и римски богови. Ту се Јовиш (Јупитер) одмарао кад је гиганте победио. Ту је Нептун своје ветрове узапћене држао. О ту је стену Марс свој мач оштрио, ту су ти тице сами орлови и соколови; овде су се рађали рисови, ту су се и страховите гује котиле. Слабе животиње нису смеле овде боравити; жабу што крекеће неси могао овде видети, јер гуја жабу не трпи, кукавица друго је гњездо тражила, јер се са соколом не слаже.
Ал’ богиње Хеба и Афродита мрзиле су хујање морских ветрова, и само зато су богови Црну Гору оставили и из ње управо на Олимп отишли. Само један Марс остаде. Марс, да не би овде самовао, сазове из дољних предела људе, по избор јунаке, снажне, вољне, који ропство не трпе, те их начини полубоговима, и од тог бога остаде у Црној Гори траг божаства. Е, то ти је порекло Црногорца! Зато и јесте Црна Гора друкчија него друга ма која земља, Црногорци друкчији него други људи.
Престани себи пропуцану стену, висине што се до неба дижу, дубине што им дна не видиш - као да је створитељ хтео да овде своју највећу снагу на видик изнесе. То ти је Црна Гора.
Кад се Црногорац на своје стене попне, а он стоји као на сјајној круни, што га већма краси нег’ да златну круну на челу носи, па гледи дивоту своје земље, која је само за јунака створена, коју само слободан човек уживати може, и одатле слуша брујање сињега мора, громорење бурних валова; а кад ветрови мах отму, он се с ветровима бори, прси се надму, мишице набрекну тако постаје све снажнији. Када загрми, гром се о стене страховито разбија, мислиш судни дан је ту, од кога грешници у срцу зебу. Црногорац мирно слуша, његова се душа тиме крепи, постаје чиста и без страха.
Србину је допала част да буде у Црној Гори вечити узор слободе.
Српско царстдво паде, азијатска навала све Српство поплави. Нестаде српске славе, душман је помрачи, часни крст под ноге баци, цркве поруши, народ начини рајом, само остаде Црна Гора, ова стена слободе о коју се турска сила и српска срамота пре или после разбити мора.
Кад су Турци Србину ове отели, онда му још и душу хтедоше купити, но у големом искушењу народ се осврћао на Црну Гору и надао се једнако, видевши да има Србина који оружјем у руци слободу брани, и чија душа није купљена. Ал’ није сваки Србин могао трпети турске зулуме - и кад му се на свом завичају мач саломио, многи је отишао у Црну Гору да накнади проливену крв слободног Српства, дичнога Црногорства. Тако се могла одржати борба кроз пет стотина година. А док се народ за слободу бори, донде га сунце слободе греје, донде нико не сме рећи да слободан није.
Ако се у Српству нашло подлих издајица, клетих одметника, који су народ у веће ропство увлачили, црногсроки је мач српско поштење светио, издајице искорењавао. Када је сатана по Српству мутио да му спомен прошлости збрише, да му туђинство улије, да му стару свету веру саломи, да му душу отрује, да му име убије - тада је Црна Гора била света икона, пред којом се Српство часним крстом крстило, и тако је веру, са њоме душу и име спасло.
Када је Турчин толико пута Црну Гору нападао, а добити је није могао, ојачан дух Српства опет се будио и утврдила се вера у то да поред правде и слабији јачем одолети може, обуздати га може.
Када је Турчин српоке земље заузео и мислио да је већ време дошло вечитој пропасти Српства, онда се све српоко право у Црној Гори окупило да га душман уништити не може; а кад је свет причао и писао о пропасти Српства, тада је Црногорац са своје високе стене показивао свету заставу на којој је уписано било: право и слобода српска. Нек се зна да право Српства још пропало није.
Подјармљеном тешко је било што је морао муком својом Турчина хранити; - но Црногорац је турска

стада отимао, турско оружје скидао, па и турска гњезда палио. Ал’ то не беше крађа, јер се отимало своје, - и враћао се зајам. Српство се радовало кад је чуло да Црногорац српску имаовину од Турчина присваја, јер то беше награда чувару српских права.
Када је душман светињу Српству скрнавио, на старце и мајке пљувао, љубавцу драгом отимао, Црногорац је све то светио; а освета је била мелем тузи српској. Када је запад отровно семе своје цивилизације по Српству бацао, Црногорац је клице кидао, ако је које семе изникло. Наполеон је већ силну своју руку дигао и тек да је на Српство спусти, ал’ је црногорска мишца одбије.
Српство малакса, зађе сила и слава, нестаде великога плода, но вечит остаје ток природе, и оно што зима похарчи, у пролеће проклија изнова. Српство је пет векова спавало у чаури својој у семену свом. Црногорац је пет векова чувао чауру ову, јер је и његова будућност овде била. А кад пролеће гране, црногорски ће мач чауру да раствори, да ускрсне Српство трипут лепше и сјајније неголи што беше икада.
Црногорока је храна проста, природна; пиће бистар извор, ваздух свеж, крепак; - ал’ је и црногорска крв чиста, непокварена, срце поштено, ум бистар, воља тврда. Ако је Српству за његова петстстолетна страданња туђинство крв замутило, срце оједило, ум занело - Црногорац му крв чисти, срце поправља, ум бистри; јер је Црногорство чисто Српство, а Црногорац алем Српства.
Многи народи раде да стеку богатства за се, те после угађају себи јелом и пићем, и једнако за туђим добром грамзе - ал’ код куће јарам носе. Прост, бистар Црногорац, он ти је човек каквог тек бог створити може, туђе не жели но своје чува и тражи, а то је Српстао, слобода и вера, па јарам, мада је златан, неће да носи.
Да устане из мртвих Херман, победитељ Римљана, не би познао своје Германце, јер ови воле туће вилајете тражити него у сиромаштву завичај својих дедова у слободи чувати; дивио би се Црногорцу, који на толој стени слободу брани. Да ускрсне Осијан, не би познао своје Каледонце, дивне јунаке слободе, не би међу њих ишао да их песмом на борбу узбуђује, већ би ишао у Црну Гору; јер у Европи само је Црна Гора земља где барди, јуначки песници, певати могу о горским јунацима, о исполинским мегданима, о чудноватим победама.
Дух Црнсхгорца не клоне у страшним бојевима, у великим ратовима. Одважни горштак не броји душмане, не страши се погибије, и баш зато што се никога, ни саме пропасти не боји, зато и не пропада, Црногорац у највећој невољи од овога права не уступа, јер зна, ако мало попусти, већ је у сатаниним рукама.
У старо доба Шпартанци беху у своме јунаштву слободни и силни. Док су многи други народи као штир расли и плодили се, дође време које им и спомен збриса, јер само донде живеше, док једоше и пише. А Шпартанци остадоше занавек узор јунаштва и светило слободе. Ал’ се Црна Гора са већим и страшнијим душманима борила него Шпарта, она се пет столећа бори против целога мусулманства, по Азије, против отпадника, овојих заблуђаних синова; и кад хиљада година прође, непристрасни нараштај Европе подићи ће Црној Гори споменик поред споменика Шпарте на десној страни - с гледишта човечанства.
Многи снажни народи упропастише се стога што се све с једнога места на друго пресељаваху, и тако своје силе расипаху. Који народ своје огњиште тако као Црногорци чува, тај нек се пропасти не боји. Народ је поштован, који своје огњиште брани, њему се други лако придружују да би заштићени били, примају радо име и обичаје одважног заштитника, и тако од маленог народа постаје велики, а велики народи дооји за постојбину не маре растројавају се и друге својим силама крепе. Кад оу Ромул и Рем градили Рим, уз њих је била само шака људи, сиромашних, нису ни жена имали, морали су суседне Сабинке отимати. Па докле су се на своме огњишту стални и одважни показивали, једнако су растели, суседи им се придружавали, још су доцније за част примали што се могу назвати римским грађанима. Но напослетку, у својој највећој сили, кад су отаџбину као какву робу ценити почели, све се сруши и развалинама Европу покри.
Црна Гора је малена ал, пуна снаге. - Глас јој се по свету разнео са давне обране домаће слободе. Њено јунаштво и душманин поштује.
Дика је бити Црногорцем - а Црногорац је прави Србин.

У Црној Гори сачувано име и слобода Српства биће пристаниште за сродне и туђинце, за слабе и гоњене; а са овима Српство ће расти до оне границе која му је положајем овојим заказана. Постигне ли се оно на што је Српство опредељено, онда, тек онда ће престати страшни бојеви Црне Горе за Српство, јер ће онда дојакошњи терет Црногорства на Српство пасти; а Црногорство биће преливено у Србство, као што је све дојако Српство у Црногорство преливено било.
Ал’ кад се Црногорство у Српство прелије, зар ће нестати Црногорства? - Неће. - Црногорство не умире. Кдаа се Српству права извојују, Црна Гора ће се у велико Српство преобразити, и што је Црногорац данас, то ће бити онда сваки Србин, а то је - прави Србин. Из Црне Горе процветаће Српство, а Црна Гора остаће ипак семе Српства.
Ил’ је решила судба да Српство никада не ускрсне? - Или ако ускрсне да наскоро опет пропадати мора?
Ако Српство не ускрсне, или наскоро опет к пропасти нагне, онда ће Црна Гора опет оно остати што је до данас била - бранитељ права српског; а тог би права тек онда нестало, кад би Црногораца нестало.
Црна Горо, ти си Српству ускрс или гроб; - ал’ слава си српска свакојако!
(Текст је настао између 1843 и 1887.)

Ko je od koga poteka

monti7-krstas:

Ko je od koga poteka

Kliknite za proširenje...

A sto nisi glasa' ?

pumps:

A sto nisi glasa' ?

Kliknite za proširenje...

Mi smo mrki odavno ovjereni što smo o okle smo

Ako? su Cg-orci Srbi,

''Otkad postoji Srbija, svaki Srbin rađa se i umire sa svešću da je Kosovo uvek bilo i da će zauvek biti sastavni deo Srbije''.
Doduse nesto u suzenom nekadasnjem teritorijalnom obliku ali etnicki ZALOGAJ ostaje isti.

Salvantis:

Neverovatno da se Rufim jos nije pojavio na ovoj temi :shock:

Kliknite za proširenje...

Kako ce da se pojavi kad je banovan? Mozda ista osoba ali samo pod drugim imenom!