Уколико алуминијумски прозори немају прекинуте термичке мостове (профил је из једног комада) пошто је добар проводник, температура на унутрашњој страни профила (у соби) зими се спусти испод 12 степени и јавља се кондензат – прозори "цуре".
Код прозора са прекинутим термичким мостовима профил се састоји из два дела – спољњег и унутрашњег који су међусобно повезани ламелама од полиамида (тврде пластике) који је лош проводник, тако да на унутрашњој страни штока и крила не долази до појаве кондензата.
У случају већег "минуса" могућа је појава кондензата на стаклу (наравно подразумева се да је у питању "термопан").
Алуминијумски прозори у угловима на споју хоризонтале и вертикале имају челична ојачања "г" облика.
PVC прозори дуж профила имају челична ојачања, али се углови формирају само варењем пластике (не постоји угаони челични елеменат) тако да се дешава да се временом углови олабаве па се прозор "обеси".
Истина је да је PVC "неуништив" – његова разградња траје стотинама година, али то не значи да ће прозор бити у функционалном стању - да неће да се искриви, обеси... тако да не може да се користи. Још немамо довољно дуго искуство са овим прозорима да бисмо могли да гарантујемо њихову трајност. Наравно, све зависи и од тога колико често се прозор отвара, колико је изложен сунцу... (углавном се зато ређе користе на пословним објектима – у стану укућани пазе како га отварају и затварају..., а у јавним објектима је друга прича).
Када се пројектује кућа рачуна се да је век трајања њене конструкције 100 година, а инсталације, материјали завршне обраде... обично имају краћи век трајања. На основу досадашњих искустава сматрам да нико не може да тврди да ће алуминијумски или PVC прозори бити трајни (и у функционалном стању) колико и кућа, а не заборавимо да су то прозори који се "не одржавају" што значи да када се покваре-замењују се новим. Уколико се редовно одржавају дрвени прозори, као што сви знамо, могу да буду трајни "колико и кућа" односно и 100 година. Уосталом, у европи се PVC прозори уграђују на "социјалним" становима, а алиминијумски или дрвени на осталим објектима – овде испада да важи оно "ако не знаш шта је добро-питај шта је скупо".
Што се тиче термичке изолације фасаде стиропором (некада познат систем под именом "демит" фасада) – дат је паметан предлог да се, када се већ ради, изведе дебља изолација (сви остали трошкови су исти: скела, рад, "малтер", завршна обрада).
Препоручујем ти да пре одлуке погледаш проспекте-упутства озбиљних произвођача и да са извођачем дефинишеш шта ће тачно и како он да уради.Код нас се изузетно ретко виђа да неко правилно поставља "демит" фасаду – сви мисле да су се научени родили, па неће да читају, а у "ситницама" се крије много бољи квалитет и трајност готове фасаде.
... a i lakse se podnose udarci
